Uroš Blažić naoružan automatskom puškom i pištoljem u Malom Orašju i Duboni ubio je devetoro mladih ljudi
Prošle su tri godine od masovnog ubistva u selima Dubona i Malo Orašje kada je stradalo devetoro i ranjeno 12 mladih ljudi.
Uroš Blažić, koji je tada imao 20 godina, naoružan automatskom puškom i pištoljem, najpre je u Malom Orašju pucao na grupu mladih ljudi, a zatim se odvezao u susednu Dubonu.
Ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25).
Osmoro njih stradalo je tokom ili neposredno nakon pucnjave, dok je deveta žrtva preminula kasnije u bolnici od posledica teških povreda. Ukupno je ranjeno 12 osoba.
Zločin se dogodio samo dan nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.
Nakon pucnjave, Blažić je napustio vozilo, a potom uz pretnju oružjem oteo taksistu i putnicu, i naterao ga da vozi do sela Vinjište kod Kragujevca, gde se sakrio na imanju svog ujaka. Blažić je tamo i uhapšen rano ujutro 5. maja nakon opsežne policijske potrage.
Istraga je otkrila detalje koji su izazvali burne reakcije javnosti, jer je policija tokom pretresa kuće u kojoj je živela porodica Blažić pronašla ogromnu količinu nelegalnog oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, zbog čega je uhapšen i otac ubice, Radiša Blažić.
S obzirom na to da je Uroš Blažić u trenutku masovnog ubistava imao nepunu 21 godinu, prema Krivičnom zakoniku ne može da se izrekne kazna doživotnog zatvora, jer je maksimalna kazna za mlađe od 21 godine za takvo krivično delo ograničena na 20 godina zatvora.
Porodice žrtava su u protekle tri godine organizovale više skupova, blokada i apela, tražeći izmene zakona, oštrije kazne i bržu reakciju pravosuđa. Isticali su da su ogorčeni zbog činjenice da počinilac može izaći na slobodu u srednjim godinama.
Sudski postupak se pokazao kao izuzetno kompleksan, a bio je ispraćen i incidentima.
Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, Uroš Blažić je teretila za teško ubistvo, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, otmicu i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila. Njegovog oca, Radišu Blažića, teretila je za nedozvoljeno držanje oružja i dovođenje u opasnost.
Suđenje je zvanično počelo u maju 2024. pred Višim sudom u Smederevu, ali se već prilikom prvog pojavljivanja optuženih u sudnici dogodio incident jer su revoltirani članovi porodica žrtava nasrnuli na optužene.
Zbog nemogućnosti da obezbedi sigurne uslove za dalji tok suđenja, Vrhovni sud je doneo odluku da se suđenje izmesti u zgradu Specijalnog suda u Beogradu, iako je predmet formalno i dalje vodio Viši sud u Smederevu. Tokom procesa u Beogradu, Uroš Blažić je priznao izvršenje krivičnog dela, ali je pokušao da skine odgovornost sa oca u vezi sa poreklom oružja.
Tokom ovog procesa saslušani su brojni svedoci, preživeli, kao i veštaci. Suđenje se odvijalo uz jake mere obezbeđenja i konstantno prisustvo porodica žrtava koje su pratile svako ročište.
Uroš Blažić je krajem decembra 2024. osuđen prvostepenom presudom na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora za ubistvo devet i ranjavanje 12 osoba, za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja 10 godina, otmicu 10 godina i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila tri godine, ali mu je izrečena jedinstvena kazna od 20 godina.
Njegov otac, Radiša Blažić, takođe je osuđen na 20 godina zatvora zbog neovlašćenog držanja oružja i omogućavanja oružja za masakr.
U Apelacionom sudu u Beogradu za 8. maj 2025. bila je zakazana sednica za odlučivanje o žalbama na prvostepenu presudu Urošu i Radiši Blažiću. Apelacioni sud u Beogradu odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i potvrdio prvostepenu presudu obojici optuženih.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Surčinci su dobili plave i zelene kante u koje će odlagati opranu ambalažu i kućni otpad, sve po pravilima iz brošufre. Određenog dana će ih izneti ispred kapije, da Gradska čistoća dođe po njih
Moramo da stvaramo ekonomiju u kojoj ljudi neće biti prinuđeni da rade za minimalac, kaže Salih Saitović, a Centar YUROM traži da afirmativni upis bude zakonski utemeljen
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da postoje sumnje da su neki požari u Srbiji podmetnuti, ali da tužilaštvo, ukoliko dođe do pokretanja postupka, takvo delo kvalifikuje kao nemar
Mada su često neophodni, klima uređaji ne smeju biti jedino rešenje za letnje vrućine. Moramo promeniti način na koji gradimo i renoviramo naše zgrade
Nenad Milanović javno kritikuje N1 i istovremeno nudi novinarima te televizije da pređu na njegov portal koji je volšebno oživeo. Uređuje ga Ana Mihajlovski
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
