Tanjug/ Sava Radovanović/ nrU Srbiji je prvi put urađena transplantacija pluća. Da li je ovo novi tračak nade za ljude koji čekaju da ponovo prodišu punim plućima
U Srbiji je prvi put urađena transplantacija pluća – zahvat koji do sada nije bio dostupan domaćim pacijentima, pa su oni kojima je bio potreban, morali na operaciju u inostranstvo.
Nova pluća dobio je pre nekoliko dana četrdesetdvogodišnji pacijent, koji se, prema rečima lekara, uspešno oporavlja. Operaciju su izveli hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, u saradnji sa timom Medicinskog univerziteta u Beču.
„Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je uspešno obavljena prva transplantacija pluća u Srbiji. Iako dug put predstoji, pacijent se dobro oporavlja. Ovaj zahvat je plod dugog rada i sistematskih priprema“, izjavila je za RTS profesorka Maja Ercegovac, direktorka Klinike za grudnu hirurgiju.
Ona je naglasila da je čitav proces – od pripreme i procene pacijenta, preko operacije, do postoperativnog toka – razvijen po uzoru na transplantacioni program u Beču, sa kojim domaći lekari već sarađuju.
Beč je do sada bio jedan od gradova gde su pacijenti iz Srbije odlazili po nova pluća.
Transplantacija pluća je medicinski postupak u kojem se bolesno ili nefunkcionalno plućno tkivo pacijenta zamjenjuje zdravim plućima donora. Ovaj kompleksan zahvat se koristi kao poslednja opcija lečenja za pacijente sa teškim oboljenjima pluća koja ne reagiraju na druge terapije.
Najčešći razlozi za transplantaciju pluća su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), idiopatska plućna fibroza, cistična fibroza i plućna hipertenzija.
Do sada se transplantacije pluća u Srbiji nisu radile, zbog čega ne postoji ni formirana lista čekanja za ovu vrstu zahvata. Pacijenti su upućivani u inostrane centre, najčešće u Austriju, gde su ulazili u tamošnje programe transplantacije.
Ova operacija zato bi mogla da predstavlja prekretnicu, ali i početak dugog procesa uspostavljanja kompletnog programa – od identifikacije pacijenata, preko liste čekanja, do logistike i organizacije donorskog sistema.
Treba imati u vidu da je transplantacioni program u Srbiji i dalje ograničen samo na nekoliko vrsta organa i da se godišnje obavi mali broj transplantacija u odnosu na broj onih koji čekaju novi organ.
Tokom 2025. godine realizovano je 20 donora i obavljeno 63 kadaverične transplantacije organa – 34 bubrega, 17 srca i 12 jetri, kao i 39 transplantacija rožnjača, podaci su Ministarstva zdravlja.
Od početka 2026. do 8. aprila realizovano je 13 donora, obavljeno 37 kadaveričnih transplantacija organa (25 bubrega, osam srca i četiri jetre), kao i 20 transplantacija rožnjača. U istom periodu deset porodica odbilo je da da saglasnost za donaciju organa.
Upravo nedostatak donora i dalje predstavlja jednu od najvećih prepreka za razvoj transplantacione medicine u Srbiji, a na listama čekanja za organe koji su se do sada transplantirali se nalazi oko 1.800 ljudi.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Opština Blace je za koncert Jelene Karleuše na „Danima šljive“ platila oko 16.200 evra. Za te pare bi trebalo prodati sto tona šljiva
Jedan radnik EPS-a izgubio je život, dok je drugi lakše povređen kada je tokom utovara pukla sajla dizalice na montažnom placu „Radljevo Sever“ u u Rudarskom basenu „Kolubara“
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
