Nakon sprovedene sistematizacije na televiziji „Juronjuz", dvanaest zaposlenih – među njima sedmoro novinara – u sredu je ostalo bez posla. Prema saznanjima „Vremena“, gotovo svi su potpisnici saopštenja kojim se deo redakcije ogradio od nove uređivačke politike ove televizije
Kako „Vreme“ saznaje, nakon sprovedene sistematizacije na televiziji „Juronjuz“, u sredu je podeljeno 12 otkaza zaposlenima. Među njima je sedam novinara, dok su ostali zaposleni iz sektora produkcije – snimatelji, organizator i šminkerka. Među otpuštenim novinarima je i Milan Šarić, jedno od najprepoznatljivijih lica ove medijske kuće.
Samo jedna osoba među otpuštenima nije potpisnica saopštenja dela zaposlenih kojim su se ogradili od uređivačke politike ove televizije, pa je opšta ocena radnika u „Juronjuzu“ da se radi o svojevrsnoj „odmazdi“ nad „pobunjenima“.
„Važno je napomenuti da su svi novinari i snimatelji koji su dobili otkaze potpisnici peticije kojom su se zaposleni ogradili od menadžmenta“, kaže za „Vreme“ izvor koji je dobro upućen u dešavanja unutar ove redakcije.
On i pojašnjava kako je došlo do otpuštanja, i napominje da je sve trajalo – desetak dana.
Pre otkaza sumnjivo ocenjivanje zaposlenih
„Pre deset dana je postavljena oglasna tabla u redakciji koju do tada nismo imali. To je urađeno u nedelju uveče, a u ponedeljak ujutru su okačili dva dokumenta – jedan je Odluka o sistematizaciji, kao i sama sistematizacija i nova radna mesta koja su uspostavljena. Na taj način su ukinuli skoro sva radna mesta u televiziji, i napravili nova. U Odluci o sistematizaciji napisali da će biti sprovedeno dvodnevno ocenjivanje zaposlenih na osnovu prethodnih šest meseci rada, kao da će na osnovu te evaluacije doneti odluku ko će biti proglašen tehnološkim viškom“, kaže izvor „Vremena“.
Dodaje da su kriterijumi koji su bili naznačeni bili „ad hok“ uspostavljeni, jer nije bilo jasno kako je osoba koja je ocenjivala utvrđivala stručnost, kompetenciju i radnu etiku zaposlenih.
Iako je Odlukom predviđeno da se šef sektora pre odluke o utvrđivanju ko će dobiti otkaz može konsultovati sa ostalima oko toga, izvor „Vremena“ tvrdi da glavna urednica Dragana Pejović nije to uradila.
Ističe da su novinari koji su otpušteni ne samo potpisali peticiju protiv rukovodstva, već su se i direktno konfrontirali sa menadžentom „Juronjuza“ oko nove uređivačke politike.
„Mi nemamo dilemu da je to još jedan vid osvete zbog tog saopštenja i ‘čistke’ koja je najavljena od menadžmenta“, zaključuje izvor „Vremena“.
Regionalna direktorka „Juronjuza“ Minja Miletić nije odgovorila na naš upit da komentariše otpuštanja na ovoj televiziji.
Slučaj Marije Šehić
Novinarka Marija Šehić dobila je još početkom juna otkaz na ovoj televiziji nakon sukoba sa menadžmentom.
Ona je u Juronjuzu bila zaposlena nešto više od dve godine. Sa Jelenom Stojiljković je radila emisiju „Hajde da razgovaramo”, bila je producentkinja informativnih emisija, a povremeno i voditeljka. Od septembra prošle godine vodila je Jutarnji program.
To je trajalo donedavno, kada je „skinuta” sa smena iz studija i prebačena u režiju.
A onda je usledio otkaz.
Kako je sve počelo
Otkazu je prethodilo što se u aprilu 78 novinara i medijskih radnika javno ogradilo od nepotpisanog saopštenja poslatog u ime redakcije „Juronjuza“ u vezi sa studentskom blokadom RTS-a, što se dogodilo prvi put u istoriji srpskog novinarstva.
U pismu se u ime „Juronjuza“ tražilo da nadležni organi reaguju na to što su studenti i građani blokirali Radio-televiziju Srbije. Koristili su formulacije o teranju „u logore”, te da se nad kolegama iz RTS-a sprovodi „ulična, sirova i brutalna revolucionarna pravda”, koja „mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje”.
Zaposleni su se ogradili od ovakvog saopštenja, a usledile su i reakcije novinarskih udruženja
Udruženje novinara Srbije je posle protesta zaposlenih u „Juronjuzu“ saopštilo da su oni „izloženi profesionalnom degradiranju, različitim pritiscima“. Slavko Ćuruvija fondacija je objavila da ovaj otkaz „predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće, od kako su na njena čelna mesta došle Minja Miletić, regionalna direktorka, i Dragana Pejović, glavna urednica“.
Polovina mladih uzdržavala se od učešća u protestima u proteklih 12 meseci. Od onih koji nisu, skoro petinu je vređala policija, a više od četvrtine mladih trpelo je uvrede učesnika kontra-protesta. Među državnim institucijama najveće poverenje mladih zavredila je Vojska Srbije - poražavajućih 2,29
Krizno izveštavanje sa studentskih i drugih protesta koji su počeli novembra prošle godine ogolilo je svu spremnost režima da fizičkom silom i pritiscima odgovori na rad novinara
Ako se zna da je interesovanje građana za aktivnosti vezane za administraciju uvek visoko na početku i pred kraj nekog takvog procesa, nameće se pitanje da li će sistem za onlajn legalizaciju objekata ponovo „pasti“ pred kraj roka
U Zemunskoj gimnaziji se u fiskulturnoj sali odvalio deo plafona, potvrdili su za „Vreme“ nastavnici ove škole i članovi Saveta roditelja. Niko nije povređen, ali zabrinjava činjenica da je zgrada kompletno renovinara 2022. godine
Buka gradilišta odjekuje srpskim planinama. Besomučno niču zgrade, apartmani i skijališta. Zašto planine pretvaramo u gradove i koliko pritom ispašta priroda
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
