Nakon sprovedene sistematizacije na televiziji „Juronjuz", dvanaest zaposlenih – među njima sedmoro novinara – u sredu je ostalo bez posla. Prema saznanjima „Vremena“, gotovo svi su potpisnici saopštenja kojim se deo redakcije ogradio od nove uređivačke politike ove televizije
Kako „Vreme“ saznaje, nakon sprovedene sistematizacije na televiziji „Juronjuz“, u sredu je podeljeno 12 otkaza zaposlenima. Među njima je sedam novinara, dok su ostali zaposleni iz sektora produkcije – snimatelji, organizator i šminkerka. Među otpuštenim novinarima je i Milan Šarić, jedno od najprepoznatljivijih lica ove medijske kuće.
Samo jedna osoba među otpuštenima nije potpisnica saopštenja dela zaposlenih kojim su se ogradili od uređivačke politike ove televizije, pa je opšta ocena radnika u „Juronjuzu“ da se radi o svojevrsnoj „odmazdi“ nad „pobunjenima“.
„Važno je napomenuti da su svi novinari i snimatelji koji su dobili otkaze potpisnici peticije kojom su se zaposleni ogradili od menadžmenta“, kaže za „Vreme“ izvor koji je dobro upućen u dešavanja unutar ove redakcije.
On i pojašnjava kako je došlo do otpuštanja, i napominje da je sve trajalo – desetak dana.
Pre otkaza sumnjivo ocenjivanje zaposlenih
„Pre deset dana je postavljena oglasna tabla u redakciji koju do tada nismo imali. To je urađeno u nedelju uveče, a u ponedeljak ujutru su okačili dva dokumenta – jedan je Odluka o sistematizaciji, kao i sama sistematizacija i nova radna mesta koja su uspostavljena. Na taj način su ukinuli skoro sva radna mesta u televiziji, i napravili nova. U Odluci o sistematizaciji napisali da će biti sprovedeno dvodnevno ocenjivanje zaposlenih na osnovu prethodnih šest meseci rada, kao da će na osnovu te evaluacije doneti odluku ko će biti proglašen tehnološkim viškom“, kaže izvor „Vremena“.
Dodaje da su kriterijumi koji su bili naznačeni bili „ad hok“ uspostavljeni, jer nije bilo jasno kako je osoba koja je ocenjivala utvrđivala stručnost, kompetenciju i radnu etiku zaposlenih.
Iako je Odlukom predviđeno da se šef sektora pre odluke o utvrđivanju ko će dobiti otkaz može konsultovati sa ostalima oko toga, izvor „Vremena“ tvrdi da glavna urednica Dragana Pejović nije to uradila.
Ističe da su novinari koji su otpušteni ne samo potpisali peticiju protiv rukovodstva, već su se i direktno konfrontirali sa menadžentom „Juronjuza“ oko nove uređivačke politike.
„Mi nemamo dilemu da je to još jedan vid osvete zbog tog saopštenja i ‘čistke’ koja je najavljena od menadžmenta“, zaključuje izvor „Vremena“.
Regionalna direktorka „Juronjuza“ Minja Miletić nije odgovorila na naš upit da komentariše otpuštanja na ovoj televiziji.
Slučaj Marije Šehić
Novinarka Marija Šehić dobila je još početkom juna otkaz na ovoj televiziji nakon sukoba sa menadžmentom.
Ona je u Juronjuzu bila zaposlena nešto više od dve godine. Sa Jelenom Stojiljković je radila emisiju „Hajde da razgovaramo”, bila je producentkinja informativnih emisija, a povremeno i voditeljka. Od septembra prošle godine vodila je Jutarnji program.
To je trajalo donedavno, kada je „skinuta” sa smena iz studija i prebačena u režiju.
A onda je usledio otkaz.
Kako je sve počelo
Otkazu je prethodilo što se u aprilu 78 novinara i medijskih radnika javno ogradilo od nepotpisanog saopštenja poslatog u ime redakcije „Juronjuza“ u vezi sa studentskom blokadom RTS-a, što se dogodilo prvi put u istoriji srpskog novinarstva.
U pismu se u ime „Juronjuza“ tražilo da nadležni organi reaguju na to što su studenti i građani blokirali Radio-televiziju Srbije. Koristili su formulacije o teranju „u logore”, te da se nad kolegama iz RTS-a sprovodi „ulična, sirova i brutalna revolucionarna pravda”, koja „mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje”.
Zaposleni su se ogradili od ovakvog saopštenja, a usledile su i reakcije novinarskih udruženja
Udruženje novinara Srbije je posle protesta zaposlenih u „Juronjuzu“ saopštilo da su oni „izloženi profesionalnom degradiranju, različitim pritiscima“. Slavko Ćuruvija fondacija je objavila da ovaj otkaz „predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće, od kako su na njena čelna mesta došle Minja Miletić, regionalna direktorka, i Dragana Pejović, glavna urednica“.
Pored daljinskog grejanja postoji i daljinsko hlađenje. Međutim, ono nije zastupljeno u Srbiji. A moglo bi biti odlično rešenje u urbanim sredinama za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena
Sezona godišnjih odmora je počela, a sezona protesta u Srbiji nije završena. Studenti za Vidovdan zovu sugrađane u Beograd. Da li je sramota da se ide na letovanje dok se neko drugi na ulicama bori za pravdu, pogotovo kada režim preti odmazdom
Studentu Fizičkog fakulteta Viši sud u Beogradu odredio je meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor
Neslaganja između stvarne spoljašnje temperature i one koju osećamo dok se po vrućini preznojavamo nisu hir meteorologa. Zapravo iza svega stoji stručno objašnjenje
Traume nikada ne prolaze same od sebe, uvek zahtevaju ogroman trud. Ako ih zapostavimo, one dremaju, tinjaju, žuljaju, gnjave – možda nikad neće eksplodirati, ali u svakom trenutku mogu da eksplodiraju. Kad nisu samo individualne već pogađaju velike grupe, ti rizici su neuporedivo veći
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
