Nekada je bio deo grada koji je bio lep i gde se uživalo, a danas Beograđani prolaze Bezistanom samo kad moraju, pazeći kako hodaju
Fonetove fotografije Bezistana koje objavljujemo snimljene su ovih dana, iako deluju kao da nisu nove. Jer, drugačijeg ga većina Beograđana ni ne pamti, kao da je oduvek razrovan i pun đubreta, deo centra koji treba zaobilaziti.
Bezistan spaja Terazije i Trg Nikole Pašića, dve kucavica Beograda, i jedan je od najprometnijih delova grada. Prolaz je stavljen pod prethodnu zaštitu kao potencijalni kulturni spomenik, i deo je šire zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine Terazije.
Sve je bilo u redu do recimo – osamdesetih.
Na mestu današnjeg Bezistana prvo se nalazila „Ćosina mehana“, koju je on modernizovao u „Gostionicu kod Pariza“. Ovo „Pariz“ u imenu, odnosilo se na hotel otvoren 1870. kao jedan u nizu terazijskih hotela – sa leve strane se nalazila čuvena „Kasina“, a sa desne je bila kafana „Takovo“.
Reputacija hotela „Pariz“ je uvek bila mondenska. Velika i prostrana kafana, duboka hladovina dvorišta, nadaleko čuvena kuhinja, zabave i prijemi. Važio je za okupljalište poznatijih Beograđana, posebno onih sklonih politici i Radikalnoj stranci, te je bio upamćen i kao nezvanično sedište ovih, nekad, progresivnih snaga. U njemu je boravio hrvatski slikar Vlaho Bukovac dok je portretisao kraljicu Nataliju i prestolonaslednika Aleksandra Obrenovića.
U restorana hotela „Pariz“ je 1906. bio bioskop „Grand“, tadašnjeg vlasnika hotela Svetozara Botorića, prvog srpskog producenta.
Nakon Prvog svetskog rata, hotel i bioskop prodati su Upravi fondova. između dva rata, hotel će više puta menjati vlasnike i zakupce. Tridesetih godina 20. veka bioskop proširen i dozidana mu je još jedna sala.
Ratne godine i dva bombardovanja koja je Beograd preživeo tokom Drugog svetskog rata, ostavile su Terazije u ruševinama, a jedna od žrtava je bio i hotel „Pariz“. Srušen je 1948. godine, a na njegovom mestu je sagrađen pasaž i trg Bezistan.
Bezistan je zamišljen kao natkriveni manji trg, koji bi služio kao mesto okupljanja zanatlija i trgovaca, ali i kulturni i turistički centar. Otud i sam naziv, koji vuče korene u turskom jeziku i označava „tržnicu, deo trga pod krovom, trgovačku kuću u bazaru“.
Projektovao ga je 1953. godine arhitekta Vladeta Maksimović, koji je nekadašnju hladovinu drveća zamenio betonskim krovom u obliku mreže. U centar trga, kao mesto za predah, postavio je fontanu sa bronzanom skulpturom „Devojka sa školjkom“, Aleksandra Zarina. Duž oboda trga, napravljen je niz radnji, od kojih je mnogima u dragom sećanju ona minijaturna prodavnica „Soko Štarka“.
Šezdesetih je oko fontane bila bašta-restoran, izuzetno popularan.
Umesto nekadašnjeg bioskopa „Grand“, otvoren je novi bioskop „Kozara“, kao glavni objekat u prolazu. U blizini bioskopa bila je prva javna foto kabina u Beogradu. U podrumu današnjeg „Mekdonalds“ nalazila se popularna diskoteka „Bezistan“.
Godine tranzicije su pretvorile Bezistan u mesto za prodaju deviza, i grafite. Na njima je bilo sve, od vulgarnosti preko navijačkih parola, do pravih remek-dela urbane umetnosti. U Bezistan su uneti kiosci u kojima su prodavani kičasti suveniri. Najpopularniji među kioscima bio je onaj sa bedževima i nalepnicama za majice, a pre svega po piratskim muzičkim i filmskim kasetama i diskovima.
Devedesetih fontana je prestala sa radom i oronula, kamene ploče na pločniku su se iskrivile i polomile, betonska mreža krova postala je sklona padu.
Bioskop „Kozara“ je privatizovan 2003. godine i više puta je menjao vlasnika. Sudbina mu je zapečaćena 2012. godine kada je potpuno uništen u velikom požaru.
Bezistan je postao spontani parking, iako je pešačka zona.
Prva rekonstrukcija bila je 2008, urađeni su plato u fontana koja je proradila 2011. Sledeća je najavljena 2017. a onda je nakon tri godine rečeno da rekonstrukcije neće biti, zbog nerešenih vlasničkih problema sa parcelama preko kojih pasaž prolazi.
Rekonstrukcija i revitalizacija Bezistana se stalno planira, međutim radovi se godinama odlažu, zbog vlasničkih problema sa parcelama preko kojih pasaž prelazi.
Avgusta prošle godine je rečeno da bi Bezistan mogao da postane umetnička galerija. I, na tome se stalo.
Patrijarh srpski Porfirije razgovarao je u danas (petak, 3. jul) sa pastorom Markom Bernsom, savetnikom za duhovna pitanja američkog predsednika Donalda Trampa o unapređenju saradnje dve hrišćanske zemlje i naroda
Ministarstvo prosvete je dalo stručno uputstva kako i po kojim kriterijuma učenike osnovnih i srednjih škola treba slati na Ekspo
Razvoj preciznog unutrašnjeg sluha zahteva da u sebi izgradimo osećaj sigurnog i bezbednog prostora unutar kojeg, zahvaljujući poverenju u sebe, možemo da se igramo i istražujemo sopstvene unutrašnje glasove. Ali šta sad to znači? To znači da nakon što upoznate svoje najgore strane možete imati dovoljno stabilno samopoštovanje i uverenje da možda mnogo toga sebi nećete oprostiti, ali nikad nećete sebe ni odbaciti
Ne smemo da prećutkujemo sopstvene greške. Moramo da pokažemo da nismo isti kao oni koji su bliski režimu. Zato sam istupio javno, iako su me mnogi odgovarali od toga. Imao sam odgovornost jer znam sve detalje. Bilo mi je jasno da sve što ja znam zna i režim, te da će to da upotrebi u bolnom momentu. Da sam ćutao bio bih saučesnik. Postalo mi je jasno da kada imaš veći uticaj, imaš i veću odgovornost
Visokotehnološki projekti se doživljavaju kao napredak ‒ zato pogled na humanoidnog robota koji hoda, nosi kutije ili razgovara sa ljudima stvara utisak budućnosti iz naučne fantastike, ali se često koristi i u populističke svrhe. Sa druge strane, u Srbiji su odluke o razvoju nauke i industrije donosili nestručni političari, prevashodno zainteresovani za lični interes
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
