Mladi u Srbiji bi pre bili bili vaspitači u vrtiću ili učitelji nego nastavnici, pokazuju rezultati upisa na fakultete. Da li je učitelj ponovo postao cenjena i plaćena profesija?
Prvi put u deset godina, potpuno su popunjena brucoška mesta na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Na ukupno 140 mesta, prijavilo se 172 kandidata koji žele da budu učitelji od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.
Dekan ovog fakulteta Danimir Mandić za „Vreme“ kaže da je „oduševljen“ rezultatom, da ima čak 90 kandidata više nego prošle godine, a da je ista situacija i na smeru koji obrazuje vaspitače, odnosno one koji bi radili u vrtićima i predškolskim ustanovama.
„Razloga je nekoliko – konačno idemo u korak sa tržištem, plate su malo povećane, imamo seminare za usavršavanje u oblasti veštačke inteligencije“, kaže Mandić za „Vreme“. „Nadam se da će se vratiti i dignitet profesije. Naposletku, nemoguće je da AI radi umesto učitelja dece koja tek krenu u školu – jasno je da to mora da radi čovek, a to su, verujem, shvatili i mladi ljudi koji razmišljaju o novim tehnologijama, a žele da se bave obrazovanjem.“
Iako je možda razumljivo interesovanje za vaspitače jer ima sve više privatnih vrtića, nije skroz jasno zašto povećano zanimanje za učitelje nije ispratilo i isti entuzijazam kod nastavničke profesije.
Za nastavnike, koji bi trebalo da „preuzmu“ decu od učitelja u višim razredima, pozitivnih promena nema. Oni se obrazuju na fakultetima koji imaju nastavničke smerove
Tako je na Matematičkom fakultetu na smeru koji obrazuje nastavnike ostalo 70 praznih budžetskih mesta. Najmanje interesovanje na Filološkom fakultetu bilo je na Odeljenju srpskog jezika i književnosti, na kom se obrazuju predmetni profesori..
Na Hemijskom fakultetu takođe ima slobodnih mesta na budžetu za one koji žele da budu nastavnici hemije.
Srbiji, prema nekim procenama, nedostaje oko 80.000 učitelja i nastavnika zajedno.
Kada je reč o tržištu rada, Miloš Turinski iz Infostuda kaže za „Vreme“ da interesovanje budućih studenata za Učiteljski fakultet svakako jeste zanimljiv trend, ali na osnovu podataka sa sajta Poslovi Infostud ne možem da se kaže da ga je izazvala povećana tražnja poslodavaca.
„Naprotiv, u prethodnoj godini broj objavljenih oglasa za učitelje bio je nešto manji nego godinu ranije“, navodi Turinski za „Vreme“. „Tokom 2025. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 27 oglasa za učitelje, što je oko 13 odsto manje nego 2024. godine, kada ih je bilo 31. Sličan trend beležimo i kod vaspitača, gde je broj oglasa pao sa 512 na 359, odnosno za oko 30 odsto.“
Važno je, dodaje, imati u vidu da se obrazovni sistem razlikuje od većine drugih sektora na tržištu rada.
„Zapošljavanje u školama u velikoj meri odvija se kroz javne konkurse i procedure koje nisu nužno oglašene na komercijalnim portalima za zapošljavanje, zbog čega naši podaci ne predstavljaju kompletnu sliku potreba sistema obrazovanja“, napominje on.
U prosveti su plate povećane poslednji put 1. januara ove godine, kada su zarade u celom javnom sektoru porasle za 5,1 odsto. Pre toga, država je uvela i vanredna povećanja tokom 2025. godine, tako da osnovna neto plata nastavnika početnika trenutno iznosi 106.078 dinara.
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije za „Vreme“ kaže da je jako važno videti da li će se ovaj trend većeg interesovanja za vaspitače i učitelje nastaviti ili je pak reč o samo jednoj dobroj godini.
„Nadam se da će se stanje sveobuhvatno poboljšati“, kaže Kokot. „Generalno, problem sa osnovnim obrazovanjem nije toliko u nedostatku posla, jer učitelja i nastavnika ima premalo, već sa uslovima rada i užasnim odnosom prema njima, pogotovo poslednjih godina.“
Država je prosvetare posebno iscrpljivala, psihički i finansijski tokom blokada škola i studentskih i građanskih protesta.Smanjivane su im plate, mnogi koji su štrajkovali u znak solidarnosti sa studentima i zahteva za sopstvene beneficije ostali su bez posla jer su imali ugovore na određeno vreme. Umeđuvremenu država je ušla u škole i režim je smenio stotine direktora škola i postavio sopstveni kadar.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas
U Opštoj bolnici u Leskovcu na bolničko lečenje je primljeno 15 dece zbog trovanja salmonelom nakon što su konzumirala testeninu u jednoj lokalnoj brzoj hrani
Građani samo još danas i sutra (16. i 17. jul) mogu da se žale na odluku grada Beograda, prema kojoj za projekat izgradnje Javnog akvarijuma nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ekološko udruženje "Polekol" zove građane u pomoć
Objavljena je rang lista 177 zemalja na osnovu indeksa učinka u zaštiti životne sredine. Kako se kotira Srbija?
Francuski parlament izglasao je zakon kojim se legalizuje eutanazija za neizlečive pacijente. Premijer Sebastijan Lekornu najavio je i obraćanje Ustavnom sudu, kako bi se osiguralo da se zakon primenjuje u skladu sa ustavnim principima i ljudskim dostojanstvom
Je li moguće da neko misli da je dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koja nema nikakvo regulatorno telo za elektronske medije, pita se Rodoljub Šabić u intervjuu za novi broj „Vremena“
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
