Vreme

Zapis sa putovanja

Nekst stejšn plejstejšn!

Putnici su uglavnom poluuzbuđeni, kao školarci na nekoj zabavnoj ekskurziji. Svi nešto komentarišu, ali iz kakofonije glasova u vagonu izdvaja se jedan koji uporno zapodeva priču s okolnim putnicima, a sve u stilu “jelda je ovaj voz baš fenomenalan, i jelda je Naš Predsednik takođe baš fenomenalan kao i ovaj voz”

Pad Bojka Borisova i druge priče iz regiona

Ništa lično, bratko

Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama

Ruski oligarsi

I bogati plaču

Blumberg je procenio da je Rusija 2021. imala 117 milijardera, ukupno “teških” 584 milijarde dolara. Od ove sume više od trećine pripada najbogatijoj desetorici – ukupno 223 milijarde. Prema Blumbergovim podacima, najbogatiji Rus 2021. bio je Aleksej Mordašov sa 29,1 milijardom dolara. Mordašov je najveći deoničar kompanije Severstal, jednog od najvećih ruskih proizvođača čelika. Drugi najbogatiji Rus prošle godine bio je Vladimir Potanjin, predsednik i vlasnik 35 odsto kompanije Norilsk Nickel, najvećeg svetskog proizvođača nikla

Liberalni konzervativizam Vladimira Putina

Probijanje granica opscenog sveta

Kada Putin govori o Ukrajini kao delu projekta “antirusija”, on ima u vidu Ivana Iljina koji je pisao da su “Evropljani raznih država sanjali (...) da potisnu Rusiju u Aziju” i da joj oduzmu teritorije koje su susedne Evropi, posebno Ukrajinu. A onda donosi presudu: “Ukrajina mora da bira između Poljske i Rusije”. Baštinik i nosilac tog istorijskog antiruskog projekta danas je NATO. Ruska borba za Ukrajinu, iz perspektive Moskve, jeste borba za njenu dalju egzistenciju kao evropske sile

Predizborna kampanja Aleksandra Vučića

Iskakanje iz frižidera i Ustava

Naprednjački monolit pokazuje ozbiljne tragove pucanja. Posle ovih izbora, kakvi god da budu rezultati, Srpska napredna stranka neće biti snažnija nego pre njih. Srbija će bar imati opoziciju. A i stvari se u politici mogu promeniti preko noći. Retki nastupi opozicionara na režimskim medijima imali su većeg odjeka nego što je to vlast planirala

Intervju: Vladeta Janković

Beograd ne sme ostati kriminalizovana prestonica

“U politiku sam se vratio u poodmaklom životnom dobu, a moja kandidatura pre svega treba da bude neka vrsta stimulansa, primer i podsticaj ljudima koji su se ušuškali u svoju udobnost, koji neće da se angažuju, koji traže izgovore i neće da otvore oči pred ozbiljnošću stanja u kojem se zemlja nalazi. Kada imate godina koliko ih ja imam, osim zdravlja više vam ništa ne treba. Ne mogu da vas potkupe, ne mogu da vas ucene, ne mogu da vas uplaše”

Nedelja

Istraživanje: Apstinencija ili ignorisanje izbora

Ako ste se navikli na jad i bedu, onda ništa

Izborna participacija, odnosno izlaznost na izbore 3. aprila 2022. godine kretaće se između 54 i 57 odsto, dok na izbore neće izaći (izborna apstinencija) između 43 odsto i 46 odsto punoletnih građana. Ovi procenti su izračunati u odnosu na broj građana upisanih u birački spisak. Stvarna izlaznost i stvarna izborna apstinencija znatno su drukčije – na izbore izlazi oko tri četvrtine birača kojima je dostupno biračko mesto

Vojna analiza: Rat u Ukrajini

Rusko puzanje kroz blato

Četvrte nedelje rata pojavilo se u SAD i zemljama Evropske unije mnogo analiza koje po Rusiju katastrofično sagledavaju dosadašnji tok borbi. Insistira se na problemima u sistemu rukovođenja i komandovanja, slabostima logistike, visokim gubicima ljudi i tehnike. U osnovni sve je to tačno, ali zaključak da je Ruska vojska posrnula i da se nalazi pred porazom preterano je smeo. Zvanična Moskva nema nameru da odustane

Crna Gora i pandemija

Kraj ere komfora

Od prve “corona free” destinacije u Evropi do jedne od svetskih država najpogođenijih pandemijom, epidemiološka kriva Crne Gore prepuna je vrhova i padova. Crnogorska dilema leži u tome da li sve postignuto u borbi protiv virusa “mora” biti žrtvovano u periodu od juna do septembra, zarad spasa turizma

Crna Gora: U iščekivanju 43. vlade

Sve je isto kao pre

U Crnoj Gori cene divljaju, tenzije rastu, strah od potencijalnog prenošenja ukrajinskog rata na prostor Balkana sve više se potencira. Dok mnogi pokušavaju da državnim intervencijama umanje posledice narastajuće krize, u Crnoj Gori ovakav traumatičan ambijent dodatno komplikuju potpuna blokada gotovo svih državnih institucija i odsustvo odgovornosti svih aktera političkog života. Bez izuzetka

Vesti

Danica Grujičić: Relativizacija smrti lekara od kovida

Rečima “dokažite da su umrli od kovida” Danica Grujičić je relatizovala smrt lekara u borbi protiv korona virusa i rizik kome su bili izloženi. Nosilac naprednjačke liste “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve” naljutila je mnoge ljude koji rade u zdravstvenom sistemu. U sredu je izjavila da je bila “pogrešno shvaćena”

Ukrajinska kriza i region

Zaglavljenost i odglavljivanje Zapadnog Balkana

U novim okolnostima bilo bi razumljivo da se Unija – a time i političko-sigurnosni Zapad – proširi tamo gde može, i to sad, dok još uvek (možda) može. To je u prirodi geopolitičkog odlučivanja. Ako se sila A ne proširi na područje X, to će pokušati da učini sila B. Evropska unija je možda mogla da dozvoli luksuz da okleva sve dok je verovala da je jedina sila na evropskom kontinentu. Ona to više nije – i verovatno joj je to sada i samoj jasno

Sankcije protiv Rusije

Ekonomski krstaški rat i pucanje sebi u nogu

Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša

Lični stav

Međunarodno pravo i Ukrajina – Ima li života nakon smrti

U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve

Intervju: Marinika Tepić, nosilac izborne liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije”

Vučić funkcioniše na širenju mržnje i izazivanju sukoba

“Zna se ko izvlači pare iz budžeta, zna se ko namešta poslove, zna se kome se polažu računi, zna se ko lomi noge ako si neposlušan, ko reketira, ko gepekuje... Zna se sve. I ljudima je više preko glave da budu taoci ove ludačke i iščašene ekipe pohlepnika”

Suđenje Belivuku i Miljkoviću

Lični rat sa Vučićem

Dugo čekano, zakazano pa odloženo pripremno ročište “suđenja decenije” bandi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića opet je potreslo javnu scenu Srbije. Njihov advokat Dejan Lazarević tražio je izuzeće sudskog veća i tužioca, a okrivljeni Belivuk i Miljković iskoristili su priliku da i oni, na svoj način, argumentuju zahteve za izuzeće

Nedelja

NATO na istoku Evrope

Gomilanje oružja i vojske

Ruska invazija na Ukrajinu ima posledice i na dve glavne mirovne misije na prostoru Zapadnog Balkana, EUFOR i KFOR. Kako bi uputila poruku da neće dopustiti destabilizaciju prilika u Bosni i Hercegovini, Evropska unija je aktivirala rezervne snage koje čini 500 vojnika iz Austrije, Bugarske, Rumunije i Slovačke

Istočni front

Zaoštravanje pravog i hibridnog rata

NATO će se potruditi da ojača protivvazdušnu odbranu kod saveznika, u okviru širih aktivnosti povećanja vojnog prisustva, ali samo do granice saveza. Zahtevi zvaničnog Kijeva da se pokrene NATO akcija zabrane leta iznad Ukrajine nisu realni, jer je to poziv na direktan ulazak u rat protiv Rusije

Egzodus iz Ukrajine

Između čekića i nakovnja

Nijedno rešenje izbegličke krize neće biti moguće niti održivo ukoliko se oružani sukobi u Ukrajini ne završe i ne postigne se mir, a život u Ukrajini vrati u normalu. Kako stvari stoje, tako nešto je gotovo nemoguće, čak i ukoliko bi se to desilo u skorije vreme, imajući u vidu da se Ukrajina nalazi u dubokoj političkoj krizi, polarizovanog društva, a sada i razrušena i sa ogromnim brojem svojih stanovnika u izbeglištvu, ali i s velikim brojem interno raseljenih ljudi

Lični stav

Vraćanje sata unazad

Nijedan diplomata ne bi trebalo da bude doveden u položaj da “pravda” zločine. Nijedan diplomata koji ima savest ne bi trebalo da pristane na to

SAD i rat u Ukrajini

Cena borbe “za demokratiju i slobodu”

Amerika nikada nije bila veliki korisnik ruskih energenata. Godišnje se uvozilo oko osam procenata nafte i naftnih derivata, dok je u decembru, kada su počeli da stižu prvi ruski ultimatumi, uvoz pao na svega dva odsto, ali je bez obzira na to više nego očigledno da nijedna država na svetu neće biti pošteđena posledica rata u Ukrajini