Decenijama je Beogradski sajam predstavljao ponos grada kome su se divile vodeće arhitekte Evrope. Nove najave da će i on morati da se uklanja zbog širenja Beograda na vodi ne ostavlja nikog ravnodušnim. Da li je ideja o premeštanju u Surčin kraj Nacionalnog stadiona dobro rešenje ili ne?
Najava da će kompleks Beogradskog sajma, jednog od simbola srpske prestonice u narednom periodu biti srušen zarad širenja Beograda na vodi, te da će novi Sajam nići u Surčinu kraj budućeg nacionalnog stadiona, nikog nije ostavila ravnodušnim.
U središtu najava o rušenju i premeštanju Sajma nalazi se projekat „EXPO 2027“. U kompleksu Nacionalnog stadiona u Surčinu u planu je izgradnja čitavog niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata. Površina plana obuhvata 167 hektara, od čega je sajmu namenjeno 113 hektara zemljišta.
Stariji Beograđani decenijama su mogli da uživaju u činjenici da je Sajam u svoje vreme bio jedan od najurbanijih i najlepših realizovanih projekata u čitavoj Istočnoj Evropi. Vodeći stručnjaci sa Starog kontinenta utrkivali su se u drugoj polovini 20. veka ko će da srpskim arhitektama i tvorcima Sajma udeli što više komplimenata. Deca su rasla posećujući raznorazne manifestacije na Sajmu, dok su odrasli tamo kupovali knjige, gledali automobile, turističke ponude i koncerte i provodili se pred novogodišnje i božićne praznike.
Sve to uskoro bi moglo da postane deo prošlosti i lepog sećanja Beograđana. Ideja aktuelne vlasti je da Sajam na Surčinu nikne kraj nacionalnog stadiona jer bi tamo trebalo da se gradi multifunkcionalni kompleks „EXPO 2027“. Da li je rušenje Sajma dobra ideja ili ne?
Foto: FoNet
Miketić: Savamalu si srušio, ali Beogradski sajam nećeš!
Poslanik poslaničke grupe Moramo – Zajedno Đorđe Miketić izjavio je danas da Beograđani neće dozvoliti rušenje Sajma.
„Beograđani neće dozvoliti rušenje njihovog lepog i uglednog Sajma i jasno ćemo ovaj put stati pred bagere i reći, Savamalu si srušio, ali Beogradski sajam nećeš!“, rekao je Miketić, navodi se u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
On je rekao da građevinska mafija planira rušenje Beogradskog sajma i da se na „tom zemljištu podigne brdo načičkanih solitera zarad novih nekoliko milijardi profita koji će otići njima u džepove“.
„Beogradskom Sajmu je već otet deo parkinga i predat Beogradu na vodi. Sve se to radi pod plaštom nekakvog novog EXPO centra i nacionalnog stadiona koji hoće da zidaju na sred surčinske livade. Beograd ima divan sajam i čak dva reprezentativna stadiona. Sve drugo je čista pljačka“, istakao je Miketić.
Evropa pamti debakle sa premeštanjem sajmova
Iako je tokom uvida u Prostorni plan za nacionalni fudbalski stadion navedeno da je na uvidu i studija opravdanosti izvođenja EXPO-a na toj lokaciji, ona nije bila uvrštena ni u materijal na sajtu Ministarstva građevine, niti u štampanom izdanju.
„Prostor u Surčinu je četiri do pet puta veći od postojećeg sajma koji treba održavati i činiti konstantno atraktivnim. Sajmovi koje mi poznajemo kao što su sajam nameštaja ili knjiga, ne privlače baš mase ljudi iz inostranstva, a postojeći prostorni kapaciteti sasvim odgovaraju. U Milanu je takođe urađena prenamena poljoprivrednog zemljišta na periferiji grada i investirane su ogromne pare iz gradskog i republičkog budžeta, da bi to odmah sledeće godine propalo. Zato je Studija opravdanosti koja je morala da bude deo izloženog plana bila neophodna da bi javnost razumela o čemu mi razgovaramo. Da li je neko napravio računicu kako će to biti isplativo? Nama je jedna od primedbi bila da je grad Milano na kraju morao da izdvoji oko milijardu i po evra kako bi se taj kompleks prenamenio pre nekoliko godina, jer kao EXPO nije mogao da opstane i nije imao odgovarajućeg investitora za kupovinu“, kaže Iva Čukić.
„Postojeći sajam je maestralno oblikovano rešenje“
Srpski stručnjaci za urbanizam i arhitekturu tvrde da se četiri sajamske hale ne smeju posmatrati kao odvojeni objekti već kao celina. Arhitektonsko-urbanistički maestralno oblikovana, kako je u tekstu na portalu Gradnja istakao Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnosti koji se aktivno bavi temama arhitekture i urbanizma u Beogradu.
„Kompleks Beograda na vodi (Belgrade Waterfront) je ozbiljan državni projekat, koji se po obimu građevinskih radova i planova, može porediti jedino sa izgradnjom Novog Beograda. Doduše, društveno-političke okolnosti, ali i arhitektonsko-urbanistički kvalitet nisu na istom nivou, ali to nije ni važno u slučaju prostornih kapaciteta, koji bi u slučaju Beograda na vodi mogli da ugroze postojeće spomeničko nasleđe“, tvrdi Stojanović.
Srpsko sajamsko rešenje kružne hale bilo je čitavu deceniju ispred projekata čuvenog italijanskog arhitekte Pjera Luiđija Nervija, kome se tada divila Evropa.
“Kada i običan laik, koji se ne razume u detalje arhitektonske ili građevinske struke, pogleda ceo kompleks Beogradskog sajma, uvideće da je on specifičan kako po svojem arhitektonskom oblikovanju, tako i po urbanističkom rešenju. Međutim, iz nepoznatih razloga, Zavod za zaštitu spomenika kulture odavno je zaštitio samo halu 1! Možda je to urađeno iz razloga što je nju razrađivao i na njoj upotrebio svoja inovativna rešenje inženjer Branko Žeželj, ali je to nepopravljiva greška i stručna nepravda prema ostalim halama sajamskog kompleksa, koje su takođe čudo domaćeg inženjerstva. Ove hale se ne smeju posmatrati kao odvojeni objekti, već sveobuhvatno kao jedinstven kompleks, koji je maestralno arhitektonsko-urbanistički oblikovan. Ovaj propust će skupo koštati struku, koja može ostati bez ovih bisera inženjerstva”, piše Marko Stojanović.
Navodivši bliži istorijat promene izgleda Beograda oko sajma, usled širenja Beograda na vodi, Stojanović upozorava da se mora oprezno pristupiti s planovima oko sajma i stadiona u Surčinu.
“Sve ovo je u neku ruku i logično, da Nacionalni stadion ne može sam za sebe da bude ‘zaboden’ usred njiva i poljana, da tu mora postojati i prateća infrastruktura, koje ne podrazumeva ugostiteljski sektor (hoteli, restorani i kafei), ali zar nije logičnije da se taj novi sajamski kompleks prvi izgradi, a onda da se vidi šta će biti dalja sudbina postojećeg? Šta ako Beograd ne dobije tu kandidaturu, pa se odustane od izgradnje Expoa ili se njegova izgradnja prolongira? Grad bi onda ostao bez glavnog sajamskog kompleksa, što bi definitivno bio presedan za jednu evropsku metropolu. S druge strane, očigledan je pad efektivnosti tradicionalnih sajmova, kako zbog tendencija da sav marketing prelazi na internet (posledica novih navika u post-kovid načinu života i rada), tako i zbog sužene ciljane populacije kojoj su određeni sajmovi namenjeni. Jedino su Sajam turizma, Sajam automobila i Sajam knjiga namenjeni široj publici, dok bi svi ostali sajmovi mogli sasvim dobro da se smeste i u neke manje izložbene prostore, poput Belexpocentra. Uopšte nije jednostavno da se jedan gigantski prostor, poput Beogradskog sajma, održava da bi njegova funkcionalnost bila na zadovoljavajućem nivou. Koliko različitih sajamskih manifestacija mora biti održano tokom samo jednog meseca da bi se isplatili troškovi struje, vode i ljudskih resursa? Daleko više nego što se sada održava. Možda sve ove činjenice ne idu u prilog održivosti Beogradskog sajma, ali one nisu razlog da se sruše sajamske hale“, smatra Stojanović.
On dodaje i da se, ako je već samo Hala 1 zaštićena od rušenja, u slučaju ostanka ostalih hala na postojećem mestu i njima mogu dati druge, izložbeno-kulturološke namene koje bi zadovoljile potrebe Grada. Tu Stojanović konkretno navodi i Halu 2.
„Hala 2, koja ima nekoliko etaža, vrlo lako može biti pretvorena u sportsko-rekreativni centar, sa terenima i poligonima za više sportova“, piše on.
Kada se podvuče crta oko čitavu priču oko rušenja ili umiveno rečeno „premeštanja“ sajma, jedno je sigurno. Potrebno je da se o svemu otvoreno razgovara sa nadležnim licima i institucijama, pa i sa građanima, zar ne?
A ne kao do sada da se bageri krišom pojavljuju noću te da se na taj način realizuju neke ideje za koje se zna da bi Beograđanima mogle da zasmetaju.
I.Đ./Fonet/NIN/gradnja.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ratko Mladić nije rođen kao nacionalni mit već su njegov oreol planski zidali politički centri, televizije i novine. I to od početka ratova pa do danas, piše „Vreme“ u novom broju
Kako je individualna krivica Ratka Mladića pretvorena u navodnu odbranu čitavog naroda i zašto Srbija još ne želi da se oslobodi tog tereta. Upravo je individualizacija krivice Srbiji nudila izlaz. Presuda nije Mladićeve zločine pripisala Srbima. Imenovala je čoveka, njegovu komandnu odgovornost i dela za koja je osuđen. Političke i medijske elite izabrale su suprotno: da se sakriju iza naroda i presudu jednom generalu predstave kao presudu svima. Jer ako Mladić ostane sam, mora se otvoriti pitanje ideologije, propagande, ratnih profitera i sistema koji ga je proizveo i štitio
Zarad mentalne i moralne higijene nacije, neophodno je suočavanje sa tamnim stranama prošlosti. Ima mnogo ljudi u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, koji se godinama otvoreno suprotstavljaju nacionalizmu, priznaju činjenice o ratovima i zbog toga često plaćaju. Ratko Mladić je dovoljno delio region i Srbe za života. Vreme je da i te podele dočekaju pokop koji bi, za razliku od njegovog, zasluživao sve državne počasti
Pojedine političke partije i državne kompanije preuzele su nadležnosti i poslove diplomatskih i konzularnih predstavništava. To potvrđuju primjeri iz Banjaluke koji kazuju da je krenula mobilizacija građana sa dvojnim državljanstvom da se pridobiju za glasanje na izborima u Srbiji koji još uvijek nisu raspisani
Studenti su praćeni, prisluškivani, snimani, radilo se ne tome da “budu izbušeni” – primenjivana je policijsko-vojna taktika za obračun sa “nevidljivim protivnikom”. Režim je primenio taktiku uhođenja, praćenja, zastrašivanja i javnog blaćenja u želji da od Srbije, u političkom smislu, napravi sprženu zemlju. Ono što sada Vučić radi ne ostavlja mogućnost da poverujemo da bi, ako se desi promena, on i njegovi lojalisti mogli sutra da se uključe u politički život Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
