Državni udar u Nemačkoj

14.decembar 2022. Nemanja Rujević

Opasno ludi ili ludo opasni

Vremešni plemić, podržan ekipom bivših oficira, ezoterika i desničara, trebalo je da zbaci kancelara i postane “regent” novog nemačkog Rajha. Tužilaštvo sumnjiči ovu grupu za terorizam, a javnost se pita zašto je racija protiv njih bila javna tajna nedeljama pre policijske akcije

Mundijal u Kataru 2022.

14.decembar 2022. Uroš Đurić

Pustinjski vetar

Masa koja projektuje svoje želje i frustracije na našu fudbalsku reprezentaciju je u korenu promena koje nikako da se odigraju. Ako se poneka i odigra na tren, reč je o tome da se suštinski ustali i ostvari na duže. A zajednica koja nije u stanju da praktično rešava svoje probleme nestaje sa mape sveta. Ne bi bili ni prvi, ni poslednji

Balkanski timovi na svetskom kupu

14.decembar 2022. Željko Bodrožić

Hrvatska zaustavljena u polufinalu

Težak poraz od Argentine nije promenio činjenicu da je Hrvatska, jedina od svih država sa Balkana, u poslednjih nekoliko decenija izrasla u fudbalsku velesilu

Peru

14.decembar 2022. Milan Milošević

Uspon i pad Pedra Kastilja, učitelja sa Anda

Elokventnim vapajem za socijalnom pravdom jedan učitelj sa Anda “došao je niotkuda” da uzdrma establišment i stigao do predsedničke palate, ali je umoran od natezanja s Kongresom pokušao da izvede puč, koji je bio kratkog veka jer su ga svi ostavili, pa ga je lično obezbeđenje odvezlo u policiju

Đijang Cemin (1926–2022)

07.decembar 2022. Aleksandar Novačić

Nasmejani predsednik

Politička karijera Đijang Cemina nije karakteristična za kineske revolucionare. On nikada nije uzeo ni pušku ni čekić u ruke, bio je prvi generalni sekretar KP Kine iz porodice intelektualaca

Rat u Ukrajini

07.decembar 2022. Aleksandar Radić

Artiljerijski danak u krvi

Slike sa ukrajinskog fronta podsećaju na vreme Prvog svetskog rata: duboko ešelonirane odbrambene linije, bezbroj kratera nastalih od udara artiljerijskih projektila, blato, smrt i slabe šanse običnog borca da preživi

Demografski trendovi i predviđanja

07.decembar 2022. Dragan Bisenić

Prazna Evropa i “varvari” na granicama

Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost

Izrael: Rezultati izbora i jačanje verskog cionizma

30.novembar 2022. Dragan Bisenić

Nova Judeja bez mesta za Arape

Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju

Rat u Ukrajini

30.novembar 2022. Aleksandar Radić

Nema milosti za zarobljenike

Nema ni nagoveštaja da će političari voditi pregovore o primirju sa planom da to i ostvare. Rat se nastavlja i artiljerija je ostala glavni adut obeju strana. Pitanje je samo ko ima više municije

Sirijski zaplet Turske, Rusije i Kurda

23.novembar 2022. Dragan Bisenić

Tri neprijateljske enklave

Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata

Ukrajinski front

23.novembar 2022. Aleksandar Radić

Medijski i pravi rat

Otvorena tema sada je kako se izboriti sa dronovima. Niko nema dobro rešenje, a široka primena dronova nameće obema stranama da brzo, pod pritiskom ratnih gubitaka, pronađu nekakvo, kakvo god rešenje. Veći dronovi su veće mete i oni su, naravno, pod udarom savremenih sistema