Poslanici Skupštine Srbije su, kao što znamo, izglasali lex specialis kojim se omogućava rušenje Generalštaba, iako je i domaća i svetska stručna javnost argumentovano apelovana da to ne čine, i iako su time prekršili osnovne zakone Srbije o zaštiti kulturnog nasleđa i planiranja, pa i Ustav.
Argumenti SNS poslanika tokom rasprave o lex specialisu bili su čak i da Nikola Dobrović, autor Generalštaba, i nije neki arhitekta a da su zaposleni u Gradskom odnosno Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture neradnici pa samim tim nisu ni merodavni da odlučuju da li Generalštab jeste ili nije kulturno dobro.
Selakovićeva informacija
Ministar kulture Nikola Selaković je onom što se čulo u skupštinskoj Sali, u nedelju 9. novembra, putem TV Informera, dodao novu informaciju. Podsetimo, po sudbinu Generalštaba, zakonski je direktno odgovorno Ministarstvo kulture.
Naime, ministar Selaković je otkrio da se strane službe bore protiv rušenja Generalštaba jer ne žele da se zbližimo sa SAD. Rekao je da ga je na to upozorio prijatelj još ovog januara, ali da on tada u to nije poverovao.
No međutim, podsetio je Selaković, desilo se da je posle te prijateljske informacije u koju nije poverovao, prvo tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović dala ostavku optuživši više ministara za pritisak da se zaštita sa Generalštaba skine, da bi zatim bio uhapšen njen naslednik v. d. direktor Goran Vasić zbog sumnje da je falsifikovao dokument na osnovu koga je Vlada Srbije prošlog novembra zgradi Generalštaba ukinula status spomenika kulture.
Sad je, objasnio je ministar Selaković auditorijumu TV Informera, jasno da je Dubravka Đukanović svoje navode o pritiscima „plasirala kao budući osnov za delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK)”, koje je „po ekspresnoj proceduri počelo da sprovodi određene radnje”.
Dubravka Đukanović
Dubravka Đukanović je u pisanoj ostavci ministru Selakoviću napisala da je „dana 22. maja 2024. na sastanku održanom u Ministarstvu finansija, kom su pored Siniše Malog i Luke Tomića, šefa kabineta ministra finansija, prisustvovali Marko Stojčić, glavni urbanista grada Beograda, i predstavnici Ministarstva kulture, Miomir Đorđević, državni sekretar, Slavica Jelača, sekretar Ministarstva, i Danijela Vanušić, pomoćnik ministra u Sektoru za kulturno nasleđe i digitalizaciju, predočeno mi je da ukoliko kao direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ne podržim skidanje zaštite za zgrade Generalštaba u Beogradu i time omogućim rušenje ovog zdanja, treba da 3. juna podnesem ostavku”.
Na molbu „Vremena“ da prokomentariše Selakovićevu informaciju u kojoj navodi njeno ime, Dubravka Đukanović je odgovorila da je istraga u toku, i da zato ne bi da govori o tome.
Selaković o Vasiću
A što se tiče hapšenja Gorana Vasića, smatra ministar Selaković, „TOK je plasirao senzacionalističko saopštenje da je Vasić priznao krivično delo. To se desilo pre šest meseci, ali mi i dalje nemamo optužni akt ili suđenje koje bi, zbog sporazuma o priznanju krivice, išlo po skraćenom postupku… Cela priča je zapravo bila usmerena na predsednika Aleksandra Vučića”, smatra Selaković.
Prema javnim izjavama pravnika, teško je poverovati da je v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika samoinicijativno napisao i time falsifikovao dokument kojim predlaže da se Generalštabu ukine status kulturnog dobra, ali se ne zna da li je istraga TOK-a obuhvatila ministre nadležnih ministarstava – uostalom, prema proceduri, Ministarstvo kulture je predložilo Vladi Srbije da Generalštabu oduzme status kulturnog dobra.
Da ministra Selakovića treba braniti, osetio je i ministar spoljnih poslova Marko Đurić koji je na sednici Skupštine tokom diskusije o lex specialisu rekao da svog kolegu smatra najboljim političarem mlađe generacije, osuđujući, kako je rekao, uvrede i optužbe na njegov račun izrečene u Skupštini.
Ruglo u centru grada
U pomenutom najnovijem gostovanju na TV Informer, o zgradi Generalštaba ministar Selaković je ocenio da je sad samo „disfunkcionalna ruševina i ruglo u centru grada”, pa se zato zapisao zašto je nekom palo na pamet da 2005. godine to zdanje proglasi za spomenik kulture, što je ovako komentarisao:
„U toj odluci i pratećim dokumentima, zgrada je tretirana kao da nikada nije bombardovana, kao da je to kulturno dobro kroz koje možete da prošetate… Dve godine nakon toga, Republička direkcija za imovinu traži od Ministarstva kulture da se zgrada sruši. Ministarstvo odbrane je naknadno tražilo veštačenje, a veštaci su izneli mišljenje da je u pitanju tempirana bomba u centru grada, opasna po prolaznike, i traže da se ta zgrada ukloni. Tačno je da je Vlada Srbije 2016. godine želela da (započne) obnovu te zgrade, ali se nakon stavljanja na papir i provere koliko to košta odustalo”, kazao je Selaković.
Studiju Građevinskog fakulteta iz 2006. godine po kojoj u bombardovanju oštećenu zgradu Generalštaba treba sanirati i obnoviti, nije pomenuo.
