Mozaik

Intervju – Muhanad Hirzallah, direktor jedinice za softversku primenu pri Institucionalnom nadzornom odboru Klinike Mejo

Promena je uslov napredovanja

Dobar menadžer zna da je prvi korak u rešavanju problema priznati da imate problem

Sinteza hemije

Azot

Proces koji je izmenio svakodnevicu

Pojedini hemičari veruju da je upravo Haber-Bošov proces najvažnije naučno otkriće bez koga savremena civilizacija ne bi bila to što jeste

Nalazišta i transport gasa

Prirodni gas

Vazduh koji gori

Gas nije samo energent. On se uobičajeno koristi u hemijskoj industriji, a ubedljivo najznačajnija mu je primena u industriji veštačkih đubriva

Hemija i industrija

Elementi po kojima hodamo

Zemljinu koru čine osamdesetak hemijskih elemenata u svojim najrazličitijim jedinjenjima i oblicima. Neki od njih formiraju stenje, ima retkih elemenata, kao i elemenata koji se koriste u industriji materijala. Procentualno najviše ima kiseonika, silicijuma, aluminijuma, gvožđa i kalcijuma. Osim što su količinski vrlo prisutni i blizu su nam, ovi elementi se u velikoj meri koriste u industriji – zahvaljujući njima imamo školske krede, kozmetičke preparate, čipove, staklo i avione

Međunarodna godina hemije 2011.

Elementi zemlje

Ljubovija – To je Gastro fest

Jedna velika raspevana družina

Idejni tvorac svega iznese mišljenje i stav da Homoljski program najbolji, Ona što piše i tefteri ode u puževe, Brka uze meri šta d’odlomi od kuvano jare, Glavni žirista jopet zabasa u gulaš koji nije im’o gustinu...

Jedna žalosna vest

Smrt mašine za pisanje

Pisaća mašina preživela je sve, uključujući i zatvaranje poslednje fabrike u Indiji. U Njujorku se, na primer, i dalje koristi nekoliko hiljada pisaćih mašina, uglavnom u policiji, za popunjavanje vlasničkih i dokaznih formulara s indigo kopijama. U Latinskoj Americi, Indiji i Africi mehaničke pisaće mašine su i dalje u opštoj upotrebi

Zdravstvo

Oči u oči sa otvorenim srcem

"Ako sad padnem u nesvest", pomislila sam, "pašću tačno preko ove nedužne žene, upropastiću operaciju i karijere svima prisutnima"

Matične ćelije

Pametne ćelije rešavaju stvar

Postoje u mnogim vrstama tkiva odraslih ljudi, a njihova najveća koncentracija u telu odrasle osobe je u koštanoj srži i krvi. Međutim, i ono što se do juče smatralo biološkim otpadom, danas nas može spasiti smrti, dijalize, drhtavih ruku, ćelavosti, bora, starosti i – gubitka voljenih

Slike napretka – 3D tehnologija

Da li vas oči varaju

Vreme nauke

Dvadeset pet

Slike napretka – Pola veka Instituta za fiziku

Ljudi koji grade instituciju

Slike napretka – Solvejeve konferencije

Fotografija čistog uma

Pre tačno sto godina, u Briselu, u Belgiji, počinju da se organizuju Solvejeve konferencije, koje će postati verovatno najznačajniji skupovi svetskih fizičara i hemičara u istoriji nauke

Nuklearne katastrofe

Život pod stigmom Černobilja

Tačno četvrt veka nakon najveće nuklearne katastrofe u istoriji, Černobilj više nije sam na vrhu takozvane INES skale – ovoj katastrofi se na nivou 7 pridružila nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima. Da li će oblast oko japanskih reaktora ostati jednako pusta kao Zabranjena zona na severu Ukrajine

Japanska industrija posle cunamija

Cena postaje skuplja

Cunami nije opustošio samo japansku industriju već je i dobrim delom uzdrmao svetsku ekonomiju. Pretpostavlja se da će zastoj u japanskim fabrikama, u najmanju ruku, izazvati kratkoročne nestašice nekih proizvoda, ali i zaustaviti uobičajeni pad cena elektronike

Feljton – Poglavlje iz knjige Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga

Pohvala gluposti

U izdanju "Gradca" nedavno je izašla iz štampe zanimljiva knjiga pod naslovom Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga. Reč je o knjizi u kojoj možete pročitati razgovore koji su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju prenosi jedno poglavlje iz ove knjige

Paklena godina Marije Kiri

Hemijska veza

Francusko-poljska naučnica i verovatno najpoznatija hemičarka svih vremena Marija Kiri, svoju drugu Nobelovu nagradu dobila je pre tačno sto godina. No za razliku od Ajnštajnove čudesne 1905. i Galilejeve 1609, koje su bile povod obeležavanja Međunarodnih godina fizike i astronomije, 1911. za madam Kiri nije bila godina uspeha, već period – najmučnijih iskušenja

Informacione tehnologije

Plivanje u oblaku

Treba vam još procesorske snage? Nema problema, ulogujte se na svoj kontrolni panel i dodelite još jedan procesor svom virtuelnom serveru. Još malo memorije? I to može, na potpuno isti način! Disk se napunio? Povećajte ga!

Veliki post

Rvanje s Bogom

"Danas se često post predstavlja kao post od kulture. On to nije. Zašto to ne bi bio post od kiča i falša u našim životima? Zar nije danas isposnički čin čitanje ozbiljne knjige? Jer treba da postimo i od praznih sadržaja"

Kosmička trka

Sprint, maraton i nacionalni ponos

Skoro čitav stari kadar NASA napustio je službu kada je postalo jasno da će projekat Apolo biti ugašen čim se ustanovi da je SSSR izgubio trku. Zašto se Amerikanci više nikad nisu vratili na Mesec? "Zato što su tamo već bili s pogrešnim razlogom"

Cenzura »Simpsonovih«

Ne pucajte na glasnika

Televizijske stanice u nekoliko evropskih zemalja procenile su da su komentari na račun nuklearne katastrofe u američkoj seriji "Simpsonovi" neumesne. Razlog je aktuelna kriza u elektrani Fukušima u Japanu. Čelnici televizijskih kuća počeli su pomno da preispituju "nekorektne" epizode. No, šta se dobija cenzurom serije koja godinama, kroz crni humor, opominje na opasnost od nuklearne katastrofe