Pozorište

21.jun 2006. Ivan Medenica

Vlaška krvava mama

Dragan Nikolić: Transilvanija
Režija: Milan Karadžić
Igraju: Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Vuk Kostić, Vesna Čipčić, Milica Zarić, Nikola Rakočević, Marko Živić, Miki Damjanović
Beogradsko dramsko pozorište

Slučaj "Handke" u Austriji

21.jun 2006. Katarina Rohringer Vešović

Napukli svet

Handke izaziva nelagodu, jer onaj ko se izjašnjava o njemu govori i nešto o sebi, pri čemu se izlaže mogućnosti – shodno vladajućem modelu binarnog mišljenja – da ga mediji pohvale za političku korektnost, ili osude za političku zabludu. Debata oko Hajneove nagrade je u nemačko-austrijskom kontekstu ipak pokazala da ima nešto više relevantnih glasova u prilog Handkeu nego što je to ranije bio slučaj

Film

14.jun 2006. Ivan Jević

Đavo i film

Predskazanje
Režija: Džon Mur
Uloge: Džulija Stajls, Liv Šrejber, Mia Farou, Dejvid Tjulis, Pit Posltvejt, Sejmur Dejvi Ficpatrik

Knjige – Novosadska PUNK verzija

14.jun 2006. Teofil Pančić

Odrastati u otporu

"Novosadska PUNK verzija" je neka vrsta muzičke monografije posvećene jednom specifičnom žanru, lajfstajlu i svetonazoru, a na otvorenoj pozornici jednog grada

Međunarodna konferencija "Lica jezika"

14.jun 2006. Slobodan Kostić

Moć razumevanja

"Želimo da se ljudi različitih rasa, vera, nacionalnosti i političkih ubeđenja zbliže kako bi razgovarali i otkrili ono što ih spaja; nastojimo da se oni upoznaju lično, a ne kao pripadnici bilo koje grupe", kaže direktor Unije govornika engleskog jezika Valeri Mičel

Izložba – Arhitekta Grigorije Samojlov

14.jun 2006. Sonja Ćirić

Iz lepog Beograda

Grigorije Samojlov je u Beogradu i mnogim drugim gradovima bivše Jugoslavije ostavio vidan trag o sebi i svom vremenu. Zaštitni znak njegovog opusa je Palata penzionog fonda činovnika i služitelja narodne banke na Terazijama 29 iz 1938. godine. Ova zgrada je odredila sliku ambijentalne celine terazijskog skvera

Izložbe – figura u poljskoj umetnosti

08.jun 2006. Slobodanka Аst

Ecce Homo

U galeriji Konaka kneginje Ljubice u Beogradu u toku je izložba Ecce Homo (Figura u poljskoj umetnosti od polovine XX veka do danas), izbor od 52 eksponata iz kolekcije Pjotra Novickog. Na ovoj jedinstvenoj izložbi predstavljeni su svi pravci i rukavci u savremenoj poljskoj likovnoj umetnosti

Intervju - Mihajlo Pantić, pisac

08.jun 2006. Slobodan Kostić

Korak do kulturnog autizma

"Ne shvatam zbog čega dobar deo današnje političke i kulturne javnosti i dalje uporno i tvrdoglavo insistira na samodovoljnosti; osim toga, retko se ko pita sa čime ćemo se suočiti kada se okrenemo ka tom zamišljenom sebi, i šta ćemo tamo, tada, videti"

Godišnja skupština SANU

08.jun 2006. Slobodan Kostić

Jelek, anterija i opanci

Nastojeći da istovremeno budu unutar i izvan aktuelnih zbivanja, pojedini članovi SANU-a, nakon što su potrošene sve mogućnosti sukoba sa drugim narodima, rešenje vide u različitim oblicima izolacionizma

51. Sterijino pozorje - rekapitulacija

08.jun 2006. Teofil Pančić

Skakavci u Crnoj zemlji

Još jedna Sterijada je završena, i bila je manje-više onoliko dobra koliko to trenutno stanje srpskog teatra dozvoljava

Film

01.jun 2006. Ivan Jević

U svađi sa vremenom

Izgubljeni predeo
Scenario i režija: Raul Ruiz
Uloge: Gregori Kolin, Fransoa Kluze, Marian Denikur, Žili Delarme, Kristian Kolin

Film - Kan 2006

01.jun 2006. Gordana Gavrilova

Uznemirujuće teme

Ken Louč je ovogodišnju najveću kansku nagradu dobio za film koji je bio sublimacija svih Loučovih poznatih kvaliteta: jasna i jednostavna, ali snažna priča, nepatvorena gluma, i velika tema

Jubilej – 110 godina filma u Srbiji

01.jun 2006. Sonja Ćirić

Vek pokretnih slika

Šestog juna navršava se 110 godina od prve filmske projekcije u Beogradu. Ovaj datum je i Dan Jugoslovenske kinoteke, koja će povodom jubileja u Galeriji Ministarstva kulture prirediti izložbu "110 godina filma u Srbiji", kao i drugu premijeru igranih filmova Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi iz 1911. godine, i dokumentarnog filma Trke na Banjici, pronađenih u arhivu Austrijske kinoteke

Francuski intelektualci u aferi Handke

25.maj 2006. Nenad Tomić

Pisac i njegovo delo

Pojedini francuski umetnici su predlagali da Handkea ne treba igrati godinu, deset godina, ili dok je živ, dok drugi opet veličaju i podržavaju austrijskog pisca. Sam Handke, razočaran svim što se desilo, u poslednjem obraćanju putem "Liberasiona", kune se da više nikada sebe neće nazivati piscem i da će to zvanje koristiti samo kada bude popunjavao prijavu za porez