Strateški partneri

Vratio sam se u Srbiju posle par nedelja letnjeg raspusta i ne mogu da prepoznam rođenu zemlju. Čim sam uključio tv-aparat, ugledao sam nasmejano lice gospodina Dinkića i siiiiiilne pare za koje smo prodali naš i Šlafov „Mobi 063“. Na Dnevniku su bile ispisane brojne nule, a voditeljka je ukratko objasnila šta će biti sa kintom. Kao kad domaćin proda volove, pa dođe kući i za svako čeljade donese ponešto. Đeci glavu šećera, staroj majci zube od crnca, ženi aljine, šarcu novo sedlo i još rujna vina, a što pretekne, šta ćemo s tim? Da li će Vlada poslušati savete Marka Kraljevića, koji je počeo da štedi. Istina, Meridijan banku vodi gospodin Đelić, s njim se Dinkić posvađao, ali valjda u svetu finansija nema mesta za emocije, već samo za suvoparne cifre. Video sam da će biti obezbeđen novac za renoviranje domova zdravlja po Srbiji, što se kaže – da pokrpimo rupe, popravimo wc i ako pretekne da okrečimo, ali verujem da postoji nekakav strateški plan o parama. Ono što bi bio profesionalni zadatak svih medija – izjavu Bogoljuba Karića ovoga puta nismo ni videli ni čuli. Da li iko zna gde je taj čovek i koji je trenutni status braće Karić, je l’ ih neko traži ili smo ih svi zaboravili. Ako su bez optužnice i poternice, onda je prodata njihova imovina. Valjda imaju nešto da izjave na tu temu. Ne daj bože da budem advokat eks brke Bogoljuba i pratećeg benda, ali voleo bih da znam šta će biti s našim Topalovićima.

Kao što rekoh, Marko je prestao da ore, da se kači sa Turcima, izgleda mi kao da je izašao iz minusa i da je kreditno sposoban. Za sada se Marko dobro drži jer štedi i barata kešom, da ne kažem dragocenim metalima. Još ni on ni vjerna ljuba nisu saznali za karticu ni za kredit. Po tome je Marko u stvari netipičan štediša, jer nije podlegao iskušenju da troši više nego što ima i podigne kredit.

Iste večeri, kad sam saznao da smo puniše u regionu (nisu stigla sitna nasljedstva niti nam se tašta pre’stavila, već je nama prilegla uplata), otkrio sam da je doba godišnjih odmora vidljivo i na RTS-u. Obratite pažnju da vam ne promakne, u noćnim vestima i Dnevniku 3 RTS-a eksperimentiše se sa kadriranjem slike, a spikeri se povremeno pretvaraju u prezentere. U praksi to znači da ćete neke cice, koje ste godinama gledali u poznatom kadru od vrha trajne do drugog dugmeta sakoa, videti u širem planu. E tu nastaje problem – šta sa rukama, počinje gestikulacija i svojevrsna koreografija – ukratko, frka bato! Kao kad učite dete da pliva, pa ga pustite par sekundi da slobodno mlati rukicama i nogicama dok voda ne dođe do nosa, a onda se uz paniku vratimo u početni stav: trajna, dekolte i sigurnost idiota. Okej, uče da plivaju u poznijim godinama, nije sramota. Koreografiju bih nekako i progutao, zabavna je, al’ reči, tu je problem malo ozbiljniji. Naš odbojkaški trener je bio potpisan kao sveti Ilija Gromovnik, jer je bila fora da voditeljka u Javnom servisu kaže (citiram): bla, bla – što naš narod kaže, od svetoga Ilije sunce sve milije! Nemam ništa protiv narodnog stvaralaštva, ali samo bih da saznam temperaturu i prognozu, bez Ilije, baš kao što bih da koristim bankarske usluge bez Turaka, kavge i krvavih aljina.

Što se medijskih bisera tiče, otkrili smo veliko srce malog privrednika Mitrović Željka koji je drugarski, da ne kažem esnafski, dao kintu na zajam Košavi i TV5. Jasno je da u burazerskoj ekonomiji Srbije ni mediji ne mogu biti izuzetak, pa televizije izgleda rade na „dođem ti“. Najveće veselje biće javna sednica RRA gde će Žeks i drugari uživo da objasne novčanu transakciju. Da l’ će po onoj, samo da se okrpe do prvog, što kaže narod – malo da stanu na noge, a ostali problemi, rešiće se, ili Živeo Mitrović, živela kamata!

Na kraju prve noći u Srbiji, kad sam pomislio da sam ušao u fazon i nadoknadio propušteno, video sam reklamu za privatnu visokoškolsku obrazovnu ustanovu – bezbednosno-diplomatsku akademiju. Radi se po britanskom modelu, a kandidati uče kung-fu, strane jezike i rad na računaru. Reklama, logično, ide u noćnom terminu, jer tu obrazujemo naše buduće tajne agente – nismo ni mi vesla sisali, pomislim. Ali ko su prvi polaznici – momci i devojke iz podmladaka naših političkih partija, tu vojničkim žargonom rečeno stiču nova znanja, druže se i upoznaju mlade iz drugih stranaka. Izgleda da uče da igraju tenis, što je, znamo, omiljeni špijunski sport. U šta sam ja skucao četiri godine studija psihologije, kad me nisu naučili osnovnim stvarima za snalaženje u životu. Cenim da će da upišu i Marka, nema problem sa borilačkim veštinama ni sa četovanjem (upotreba kompjutera), igra fudbal (srednjovekovni) – samo umesto buzdovana da zaduži reket. Jedini problem je pitanje: iz koje stranke je Kraljević Marko?