65. Berlinski filmski festival
Filmovi o snažnim ženama u ekstremnim situacijama
Prvu polovinu ovogodišnjeg Berlinala obeležili su filmovi koji se na različite načine bave psihološkim, seksualnim i društvenim životom žena
Koncert
Piano/forte na kvadrat
Bojan Zulfikarpasić i Vasil Hadžimanov, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd, 1. II 2015.
Intervju – Nikola Popević, urednik filmskog programa RTS-a
Kućna kinoteka
"Nakon Džarmuša i Kaurismakija, na RTS-u je u toku veliki ciklus filmova Ingmara Bergmana, kao i ciklus ‘Festove premijere’. Slede ciklus sovjetskih klasika, zatim Aleksandra Sokurova i Vima Vendersa. Reč je o filmovima za koje komercijalne televizije nemaju nikakvog interesa da ih prikažu, te su ekskluzivitet javnog servisa. Usudiću se da kažem da su ovakvi ciklusi i jedan od njegovih primarnih ciljeva. Neka vrsta Kinoteke u svačijem domu"
Intervju – Aleksandar Sedlar, kompozitor
Dokazivanje sebi i svima oko sebe
Muzika je ta koja prenosi poruku i utiske, a svaki slušalac će stvoriti svoje slike na osnovu onoga šta sam napisao
Književnost – Josif Brodski (1940–1996)
Svet u manjini
Po Česlavu Milošu, pesnik "mora biti bogobojazan, voleti svoju zemlju i maternji jezik, oslanjati se samo na svoju savest, izbegavati saveze sa zlom i ne prekidati s tradicijom". Brodski je bio takav. Ove godine se navršava sedamdeset pet godina od njegovog rođenja. Knjiga Solomona Volkova Razgovori s Josifom Brodskim objavljena je u izdanju Russike pre nekoliko meseci, Beogradski književni časopis unazad nekoliko brojeva feljtonizuje biografiju Brodskog iz pera Lava Loseva, a novosadska Akademska knjiga publikovala je nedavno zbirku izabranih pesama Josifa Brodskog Šta treba za čudo. Nepune dve decenije nakon pesnikove smrti, njegovo delo ovde je življe nego ikad
NAGRADE
„Zlatni šešir“ za Vladimira Stankovskog
Prva nagrada članu tehničke redakcije i saradniku "Vremena"
Intervju – Branko Đukić, slikar i ilustrator
Između slikarstva i stripa
"Slušam Višbon Eš i onda nacrtam seriju crteža koji su posvećeni vitezovima. Čujem neku bezveznu informaciju na TV-u i pretvorim to u još luđi crtež. Dešavalo mi se da u samoposluzi čujem neki narodnjački hit, pa jedva čekam da stignem kući i ovaplotim to na sebi svojstven način. Dopuštam da na mene deluju sve moguće sile. Ne postoji više ništa od čega se ne može napraviti umetnost"
Knjige – Ko smo mi
Britka studija podvojenosti
Pronicljiva i duhovita esejistika, kombinovana sa autobiografskom prozom, o pitanjima na kojima opstaje ili pada savremena Evropa
Odlazak Kemala Montena (1948–2015)
Stotinu dana u jednom danu
Nedavno je do mejnstrim medija stigla neka naučna studija koja nudi dokaz da duša ne postoji. Uz sve poštovanje prema nauci, kako da im verujemo kad znamo da je Kemal Monteno bio ovde, među nama
Povodom januarske turneje Marka Brecelja
Brec(elj)anje na zvezde
Na svojoj januarskoj panonskoj turneji i tokom celodnevnog programa u Novom bioskopu Zvezda u Beogradu, Marko Brecelj je delovao i sjajno i jadno – onako kao stari, nadareni prijatelj koji se tvrdoglavo opire promenama
Sećanje: Milenko Pajić (1950−2015)
Umetnik u plamenu
Među ovdašnjim stvaraocima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka Milenko Pajić je bio jedan od najvatrenijih i najradoznalijih. Njegova potreba da menja i meša medije i žanrove u umetnosti govori o njegovom posebnom pogledu na svet ili, bolje reći, pogledu na svet sa svih strana istovremeno. Njegova ideja je bila da su život i umetnost jedinstveni, da su celina, a da su izdvojeni delovi samo trenuci u kojima naša imaginacija i naš um zastaju, kao na nekoj železničkoj stanici, da predahnu, popiju vode i da se olakšaju
Intervju – Dejan Aleksić, pisac
Vremena za čitanje ne nedostaje
"Nad ‘Politikinim Zabavnikom’ se stalno nadvijaju sumorni oblaci. Sećam se da je pitanje njegovog ukidanja bilo živo i pre deset godina, kada sam prvi put stao u red dobitnika ‘Zabavnikove’ nagrade za najbolje književno delo za mlade. Neizvesnost ‘Zabavnikovog’ opstanka samo je još jedan u nizu znakova koji opominju da u našem društvu nešto opasno ne valja. Tužna je zemlja u kojoj najveće tiraže imaju tabloidi čiji urednici ne bi smeli da budu bez nadzora psihijatrijskih stručnjaka. Da su našim društvom poslednjih četvrt veka upravljali oni koji su sa strašću čitali ‘Politikin Zabavnik’, danas bi nam bilo mnogo bolje"
