Ključ uspeha celog serijala Jua Nesbea o inspektoru Hariju Huleu krije se u ličnosti glavnog junaka. Po mnogo čemu Hari je klasični romantičarski (anti)junak, autodestruktivac sa sopstvenim osebujnim sistemom vrednosti. Već od prvog romana, čim ga upoznamo, on je alkoholičar što je namerio da prestane da pije. Što se pušenja tiče, Hari puši ko Turčin, što se kaže, samo što od pušenja i ne planira da odustane
Iako su u programu ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala isturenija imena savremene američke pevačice i mlađeg pijaniste, glavni događaj za upućene bez sumnje trebalo bi da bude jedan: na festival dolazi i osamdesetšestogodišnji alt-saksofonista Li Konic
Evo gde smo: rokenrol je malopre bio lajt-motiv dečije ’Radosti Evrope’ (odrasli, još nismo dobili datum D za tu radost), a kad s radija naleti jedna balada B. Dugmeta – uključim SoundHound na svom ChuckBerry pametnjaković-telefonu, i on mi na displeju ispiše Here Comes The Flood Peter Gabriel.
Ova temeljita, a prijemčivo napisana studija bavi se promenama – uglavnom ne baš sjajnim – koje u našem mozgu proizvodi "digitalizacija" čitanja i praćenja informacija, i teksta uopšte
Izdavačka kuća Geopoetika objaviće uskoro roman libanskog književnika Rebija Džabira Beogradski Druzi, koji je nedavno ovenčan Međunarodnom nagradom za arapski roman, poznatom i kao arapski Buker. Ovo sjajno ostvarenje nudi neočekivano nadahnutu sliku Beograda kojom podseća na neke možda zaboravljene ili malo poznate činjenice iz naše istorije, te otkriva neke nove književno-umetničke horizonte koji u punom sjaju potvrđuju bogatstvo, zrelost i savremenost arapske romaneskne književnosti
Andrzej Stasiuk: Taksim
preveo Siniša Kasumović
Fraktura, Zaprešić 2012.
Dino Batalja je bio autentični genije stripa i istovremeno jedan od najvećih grafičkih umetnika u stripskom mediju. U izdanju beogradskog "Makonda" upravo je izašla zbirka njegovih stripova, integral jedinstven u svetu po tome što se u njemu nalaze sve Bataljine interpretacije književnih dela – od Hofmana, Poa i Stivensona do Lovkrafta, Mejrinka i Bihnera – u formi kratke priče, a u žanru fantastike i horora
Mnoge pozorišne predstave viđene na ovogodišnjem BITEF-u pomerale su granice pozorišta ka stranputicama, koje su bile ne samo nemušte nego i neinteligentne
U izdanju beogradske "Geopoetike" upravo je izašla zbirka priča američkog pisca Dona DeLila pod naslovom Anđeo Esmeralda. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" donosi jednu od priča iz ove knjige
U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti prošle sedmice otvorena je reprezentativna izložba velikog crnogorskog slikara Voja Stanića upriličena u čast njegovog devedesetog rođendana. Na izložbi je predstavljeno 47 Stanićevih slika u njegovom izboru, od kojih je veći deo nastao u prethodnih četvrt veka tokom kojih Stanić nije izlagao u Beogradu, uključujući i platna naslikana ove godine. Po slikarevoj želji u katalog izložbe uvršten je tekst Branka Kukića "Život je umetnost jer je umetnost život" objavljen u "Vremenu" br 1095/96, kao i tekst istog autora napisan povodom ove izložbe koji u ovom broju prenosimo. Izložba slika Voja Stanića trajaće naredna dva meseca i jedan je od najlepših kulturnih događaja koji su se ove godine desili u Beogradu
Predsednik je iznenađujuće sitan i nežan. Kratke ručice i noge, mala glava i lice. Nosi blago zatamnjene naočale pa nisam siguran za boju njegovih očiju. Ima prilično veliki trbuh, ali ostatak tela je mršav – nema krupnu pozadinu ni debela prsa, a noge su mu vitke. Hoda polako kratkim koracima. Kad sedi za stolom izgleda najopasnije
Iako je od njegove smrti prošlo više od trideset godina, malo je istorijskih ličnosti koje drastično poput Tita polarizuju ovdašnju javnost. Nedavne vesti o bolesti Jovanke Broz vratile su i Maršalovu udovicu u centar pažnje. U tom kontekstu može biti zanimljiv pogled sa strane, i to ne bilo čiji. Krajem prošle godine u Americi su objavljeni Dnevnici Ričarda Bartona, u kojim slavni glumac piše, između ostalog, i u druženju sa Titom i Jovankom Broz
Šta je tajna uspeha serijala popularnog daleko izvan matičnog vojvođanskog prostora? Kreativnost i subverzivnost, naravno
"Revizionisti, kao i između dva rata, pokušavaju da relativizuju krivicu Nemačke i Austrije za izazivanje Prvog svetskog rata i da podjednako optuže druge za taj rat. Njihova meta su Rusija, Britanija, Francuska i Srbija. Te knjige su napisane da bi se poručilo da su svi krivi, a ne samo Nemci, a u toj priči mi smo samo crtica na čaši drugih mera. Razumljivo je zašto Nemačka hoće da smo svi podjednako krivi za taj rat, ali s pozicije istorije i žrtava, to nije prihvatljivo. Čak i ako je takav zahtev poslat u cilju pomirenja, što je naravno pozitivno, pomirenje ne znači menjanje istorijske istine..."
Džonatan Letem, Tvrđava samoće, Booka, Beograd, 2012, sa engleskog preveo Oto Oltvanji
Književna radionica Rašić, Beograd 2013.
Romaneskni prvenac bivše porno zvezde Saše Grej je priča o seksualnosti, preciznije, ženskoj seksualnosti, još preciznije, o ženskoj seksualnosti u eri postfeminizma, interneta, pornografskih sajtova i BDSM klubova
"Bitef nema obavezu da selektira predstave koje su ovde ocenjene kao najbolje, već predstave za koje smatramo da bi bile zanimljive u širem međunarodnom kontekstu. Pa otud i Galeb, i obe predstave o Zoranu Đinđiću, a otud i odluka da ne uvrstimo neke predstave koje se mogu smatrati uspešnim i dobrim u kontekstu redovnog repertoara, ali nisu dovoljno zanimljive za festival kao što je Bitef. Nas zanimaju ekstremni teatarski poduhvati s naših prostora, i to baš oni o kojima se pričalo, koji su uzburkali javnost"
Suđenje atentatorima je počelo dvanaestog oktobra. Tipično je za ludilo našeg modernog sveta da je Austrija deset nedelja pre toga objavila rat Srbiji zbog njene odgovornosti za atentat, mada su u to vreme trajala tek prva saslušanja koja bi sudiji omogućila da zaključi da li je takva odgovornost postojala ili ne
Nekoliko meseci uoči početka 2014. godine, tokom koje će se obeležiti stota godišnjica Sarajevskog atentata (28. jun), odnosno početka Prvog svetskog rata (28. jul), svet se već uveliko osvrće na ovaj veliki jubilej. Na engleskom govornom području objavljeno je nekoliko novih istorijskih knjiga koje tematizuju vreme uoči Velikog rata i sam njegov početak. Iako nijedna od njih još nije prevedena, o njima se polemiše i ovde, naročito o Mesečarima Kristofera Klarka. Ima u tim polemikama mnogo ignorancije i preterivanja, ali se kroz njih ipak otvaraju važna pitanja, od krivice i odgovornosti za početak rata do uticaja istorijskih interpretacija na tekuća politička zbivanja
Nezadovoljni što gradska vlast kršeći zakon ne raspisuje izbore za mesne zajednice u Novom Sadu, predstavnici novosadskih zborova građana već mesec dana blokiraju 30 raskrsnica. Za ponedeljak najavljuju „finalnu blokadu”
Šta očekuju studenti, a šta analitičari od velikog studentskog protesta 28. juna u Beogradu
Nepoznata osoba srednjih godina napala je u Berlinu srpsku novinarku Nataliju Miletić i nanela joj teške telesne povrede. Napad se dogodio uveče, a nekoliko prolaznika je ostalo nemo na njen vapaj za pomoć
Zbog kupovine glasova, pritisaka i zastrašavinja na izborima u Zaječaru i Kosjeriću, kao i lažnog izveštavanja pojedinih medija, CRTA će podneti krivične prijave, kaže za „Vreme” programski direktor ove posmatračke misije Raša Nedeljkov
Letnji raspust počinje danas za osnovce u školama koje nisu štrajkovale. One škole u kojima su prosvetni radnici u borbi za svoja prava i pružajući podršku studentima odbijali da rade, radiće još nedelju dana
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
U najvećem napadu izraelske vojske na Iran u poslednjih nekoliko decenija, izvedenom tokom noći pod kodnim imenom „Rising Lion“, ciljani su svi ključni segmenti nuklearnog programa Islamske Republike. Tokom operacije, ubijeni su vodeći fizičari, među kojima i Ferejdun Abasi, a pogođena su i tehnološka i vojna postrojenja. Svet se jutros probudio uz pitanje: da li je upravo izbegnut nuklearni sukob – ili je on tek počeo
Krenulo se od „samo“ sto hektara. Do danas se Beograd na vodi upetostručio, a možda i nastavi da se širi. „Vreme“ donosi sve o istorijatu ovog megalomanskog projekta Aleksandra Vučića i njegovim metastazama
U javnom apelu 25 članova Srpske akademije nauka i umetnosti optužuje predsednika Srbije za urušavanje institucija, medija, pravosuđa i osnovnih stubova društva
Najnoviji žestoki vazdušni udari Izraela na Iran zapravo su nastavak vojnog pohoda koji je jevrejska država započela posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. Od tada kao da je rešenost da se obračunaju jednom za svagda sa svim svojim neprijateljima u regionu utkana u kolektivnu svest Izraelaca. Bez obzira na cenu i posledice
Izraelske snage pokrenule su još jedan napad na Iran, gađajući lokacije u blizini nuklearnog postrojenja Fordoz južno od Teherana, prenosi BBC. Teheran je odgovorio napadom projektila na jevrejsku državu
