Kultura

TV manijak

DNK provodadžija

Ukoliko ne možete da shvatite zašto u Srbiji postoji kriza porodice, zašto je izložena velikim pritiscima i rizicima, moj savet vam je da izbegavate porodične teme na domaćim televizijama. Biće vam samo gore

Roman

Loši momci, jatak po narudžbi i živi Morison

Mileta Prodanović: Vitiligo Arhipelag, Beograd 2014.

Aphex Twin – novi album SYRO

Sećanje na muziku

Nijedna ploča ove godine nije dočekana sa većim uzbuđenjem u onim krugovima koji još uvek razmišljaju o popularnoj muzici kao umetničkoj formi – nakon četrnaest godina Aphex Twin objavio je novi album

Intervju – Sanja Domazet, spisateljica

Umetnik u čoveku

"Skerlić je tvrdio da ovde vlada slovenska melanholija na koju je legao orijentalni fatalizam. Od te ubitačne kombinacije, svake godine izgubimo po 30.000 ljudi koji odlaze u svet. Mi smo nacija u rasejanju. Pola nas je ovde, a pola rasuto po svetu. Na putu ka nebeskoj Srbiji, zaglavili smo se kao konobari u Bonu ili stjuardi u Abu Dabiju. Što bi rekao Branko Miljković: naša budućnost premeštena je iza nas"

Prvi svetski rat na ekranu i film Heroj 1914.

Poštovanje za istinskog junaka

Godinama se postavlja pitanje: može li se nacionalni istorijski narativ ispričati na savremen način, bez predrasuda, ali ipak sa poštovanjem onih istorijskih tekovina koje to zaslužuju? Film Heroj 1914. Filipa Švarma i Nikole Lukića daje ohrabrujući odgovor

TV manijak

Provokacija

Poslednjih nedelja, u javnosti i medijima, provokacija je postala dominantan oblik komunikacije. Ona je tu dospela, opet po starom običaju, iz političke sfere. Podsetimo se samo liste provokacija koje su obeležile naš odnos sa komšijama proteklih meseci

Koncert

Bluz trgovačkog putnika

Herbie Hancock, Sava centar, Beograd, 27. XI 2014.

Knjige

Priče o potčinjenosti

Laslo Marton: Ubica L. M. preveo Marko Čudić Levo krilo, Beograd 2014.

Knjige i hrana

Podsećanje na životne radosti

Mika Dajmak, poznat po kulinarskim TV emisijama i nebrojenim člancima o hrani i vinu, dovoljno je mator da sada sintetizuje sva svoja iskustva i saznanja u glatko napisanoj i povremeno potresno romantičnoj knjizi Viljuškom po ex-YU

Izložba – Velika iluzija – Tito i 24 miliona metara filmske trake

Tito je voleo Sandokana

Tokom tri decenije, od 1949. do 1980, Josip Broz Tito je gledao čak 8801 film! Prosečno godišnje 285 filmova, a najviše 1957. godine – 365! O tome je vođena precizna evidencija. O tome kakvi su bili Titov filmski ukus i kinematografska strast govori aktuelna izložba u Muzeju istorije Jugoslavije

In memoriam – P. D. Džejms (1920–2014)

Pesnik-detektiv i deca čovečanstva

Jedna od najvažnijih autorki kriminalističkog žanra i "majka" Adama Dalgliša, amblematske figure detektivskog romana, umrla je prošle nedelje u svojoj devedeset četvrtoj godini

Premijera dokumentarnog filma

»Heroj 1914«

Intervju – Slobodan Šnajder, pisac

Nemamo ništa, ali smo kulturni

"Fraza ‘Sačuvaj me, Bože, hrvatske kulture i srpskog junaštva’ netočno se pripisuje Krleži. Nigdje kod Krleže ne postoji ta veza kako se ona izriče u Hrvatskom Faustu. Nju sam ‘kupio’ od svoje bake. U pomanjkanju opipljivih povijesnih realija, političkih silnica, pa i materijalnih pretpostavki da se kolektivni usud doživi kao kolektivni subjekt, jako je opterećen sam pojam kulture, i dakako, on je idealiziran: Nemamo ništa, ali smo kulturni. Nažalost, izašlo je da to nije nikakvo osiguranje od povremenog pada u barbarstvo. Nasuprotno je, dakako, ‘srpsko junaštvo’. Da ni to nije nikakva garancija protiv pada u barbarstvo, slijedi valjda iz same stvari. Geneza ovoga sklopa slična je genezi sklopa – ‘tisućgodišnja kultura’. Otud je opravdano što se obično citiraju u paru kao nešto od čega valja uteći dragome Bogu"

Lektira – Odlomak iz knjige Aleksandra Žikića Mesto u mećavi

Priča o Milanu Mladenoviću

Putopis s turneje – Po Skandinaviji, i oko sveta

Ukulele i ja

Portugalska muzičarka koja je svirala na najneobičnijim mestima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, za "Vreme" piše o utiscima sa svojih putovanja i nastupa

TV manijak – Regionalni mediji, Al Jazeera i N1

Instrumenti meke sile

Dve medijske kuće su u Srbiji ozbiljno izgradile medijsku bazu, prvenstveno u kablovskim distributivnim mrežama. U pitanju su Al Jazzera i N1, kanali koji plediraju na regionalni uticaj u tri ključne novonastale zemlje u regionu. Koji interesi stoje iza ovih medijskih projekata?

Reportaža – U okupiranom bioskopu "Zvezda"

Zvezda svetli u mraku

Mladi ljudi iz Pokreta za okupaciju bioskopa, kako se naziva grupa koja je organizovala upad u napušteni bioskop "Zvezda" kažu da je važno da se zna da je ovaj bioskop, koji je deset godina bio zatvoren, osposobljen za samo tri dana uz pomoć mnogo mladih Beograđana. "‘Zvezda’ je čista i radi, ima publike i to je divna i glavna vest"

Intervju – Slavoljub Stanković, pisac

Nešto se čeka

"Pošto ga za pedeset godina socijalizma nismo pročitali, mi sada živimo Marksovo ključno delo Kapital redom, po poglavljima. Prvo ide otuđenje od sredstava za proizvodnju, onda od proizvoda, tržišta, rada, drugog čoveka i, na kraju, otuđenje od samoga sebe. Čovek uvek postaje ono za čim teži. Pošto mi težimo robi, to ćemo i postati. Znam mnoge ljude koji već nose tašne, kapute, cipele od sopstvene kože..."

TV manijak

Medijska sačekuša

Šešeljevim izjavama, pokušajem ubistva Milana Beka i napadom na profesora Iliju Vujačića, priča o nasilju u javnoj sferi se ne završava. Dva maloletna delinkventa od 10 i 11 godina pretukla su Rašu Popova, dedu koji ima 81 godinu i koji je za decu napravio više emisija nego što ta deca imaju krivičnih prijava, a već ih imaju 300 komada!

In memoriam – Jovan Ćirilov (1931-2014)

Sam svoja epoha

Jovan Ćirilov, agens modernosti, prosvećenosti i kosmopolitizma u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi, bio je naprosto slobodan čovek, u okruženju koje se slobode panično plaši

Intervju – Vladimir Perišić, reditelj, član Saveta FAF-a i selektor programa "Bande à part"

Banda autsajdera

"Pre nekoliko godina je Pentagon, po prvi put, svoj celokupni godišnji marketinški budžet investirao u Holivud, pa je tako Holivud i defakto postao marketinško odeljenje američke vojne industrije. Danas smo svedoci mutacije te vojne industrije koja, u sklopu sa filmskom i industrijom video-igara, prerasta u vojno-zabavni industrijski kompleks. Što se autorskog filma tiče, njegova uloga je, ukoliko želi da opstane kao živa umetnost, upravo u tome da prkosi narativima moćnih"

Intervju – Srdan Golubović, reditelj i predsednik Saveta Festivala autorskog filma

O festivalu drugačijih filmova

"Autorski film je pre svega lični poetski stav. Ima reditelja koji pokušavaju da udovolje ukusu festivalskih selektora, služeći se klišeima, uticajem trendova ili potrebom da budu politički korektni. Toga ima u svim umetnostima. I većina tih pokušaja je neuspela. Umetnost traži posebnost, autentičnost, iskrenost i stav. Takvi pokušaji reprodukcija to nemaju. Ali nemojte da brinete, takvih filmova nema na Festivalu autorskog filma"

"Gradac" o Morisonu

U takozvanim šezdesetim

U poslednjem dvobroju časopisa "Gradac" nalaze se tekstovi koji na različite načine osvetljavaju ličnost i delo jednog od najvećih američkih pesnika XX veka, ikonične ličnosti popularne kulture i vođe grupe Dorsi – Džimu Morisonu. "Gradac" o Morisonu priredio je Savo Stijepović i u ovom zborniku tekstova nalazi se najpre izbor iz Morisonove poezije u prevodu Zorana Paunovića i nekoliko manje poznatih intervjua, zatim eseji Zorana Paunovića, Dragana Ambrozića, Žikice Simića i Slobodana Nikolića, kao i prilozi svedoka, savremenika i tumača Morisonove pojave, poezije i poetike, među kojima su Pati Smit, Majkl Meklur, Džon Heni, Bil Kirbi, Alan Rone, Valas Fauli i drugi. Uz dozvolu izdavača, ovom prilikom prenosimo odlomak jednog od tekstova iz ovog "Gradca"