Lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela kritikovao je fudbalera Kilijana Mbapea zbog njegovog poziva mladima da glasaju protiv „ekstrema“ na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 30. jun i 7. jul.
Ruski predsednik Vladimir Putin posle 24 godine dolazi u posetu Severnoj Koreji, gde se očekuje da će dve države potpisati sporazum o međusobnoj saradnji. Zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država kažu da „nisu zabrinuti samom posetom, već mogućim produbljivanjem odnosa ove dve zemlje“
Najviši zdravstveni zvaničnik SAD pozvao je Kongres da uvede znake upozorenja na društvenim mrežama slične onima koje su sada obavezne na kutijama cigareta. I u Srbiji se često govori o negativnom uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih, ali psiholozi naglašavaju da bi roditelji tu trebalo da imaju ključnu ulogu
„U jednu kutiju je stavljeno sve – i hrana, ali i prašak za veš, sapun i pasta za zube. S obzirom da je to stajalo neko vreme, brašno, šećer, so, pirinač, testenina, supa iz kesice, sve je povuklo miris praška. Ja sam to sve izbacila na terasu, gde stoji već tri dana, ali ništa se nije promenilo“, kaže za „Vreme“ korisnica paketa socijalne pomoći. Za pakete je ove godine odvojeno 111 miliona dinara, a upitno je u kojoj meri ih korisnici mogu koristiti
Uloga nuklearnog oružja u međunarodnim odnosima postaje sve veća iz godine u godinu, pokazuje izveštaj Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI). „Teško je poverovati da su prošle jedva dve godine otkako su lideri pet najvećih nukleranih sila zajednički ponovili da nuklearni rat ne može biti dobijen i nikada ne sme biti vođen”, rekao je Vilfred Van, direktor SIPRI-jevog Programa za oružje za masovno uništenje
Nakon pobede ekstremne desnice na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, nestabilna politička situacija ove zemlje prelila se i na fudbalsku reprezentaciju. „Želim da budem ponosan na svoj dres i 7. jula. Situacija u našoj zemlji je ozbiljna i moramo da delujemo“, rekao je reprezentativac Francuske Kilijan Mbape pred meč sa Austrijom
Kalkulacije su jasne – igramo nerešeno sa Engleskom, dobijamo Dansku. Engleska gubi od Danske, a mi pobeđujemo Slovence i završavamo na prvom mestu u grupi. Pitali smo sugrađane kakva su njihova očekivanja od reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje počinje danas, a odgovori su varirali od gore navedenog do „dok se ne smeni Piksi, nema nam prolaska iz grupne faze“.
Pet fakulteta i visokih škola nedavno je izgubilo dozvole za rad. Šta sledi za studente na tim fakultetima, kako da budući brucoši budu sigurni da njihov fakultet ima akreditaciju i koliko akreditovanih fakulteta postoji u Srbiji
Nakon objave jednog preduzetnika da, ukoliko kandidat na razgovoru za posao pita koliko je radno vreme, verovatno neće biti zaposlen, usledile su burne reakcije nezadovoljnih ljudi na društvenim mrežama. Predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović kaže za „Vreme“ da se radi o „svesnoj nameri da se krši zakon“, ali da poslodavce nema ko da kontroliše
Meštani sela Krivelj kraj Bora se već decenijama bore za kolektivno preseljenje zbog opasnosti koju za njih predstavlja blizina okolnih rudnika. „Vreme“ je u martu pisalo o barikadama Kriveljana na putu kroz centar sela. Blokada je u međuvremenu obustavljena, a „ništa iz dogovora nije ispunjeno“, kaže za Vreme Jasna Tomić, jedna od organizatorki protesta. Kriveljani su za sada dobili samo – veb-sajt
Bivši predsednik opštine Stari grad i nosilac liste „Čuvari Starog grada“ Marko Bastać odlučujući je faktor formiranja vlasti u ovoj beogradskoj opštini. Ipak, još uvek nije izvesno da li će se Bastać prikloniti vlasti ili opoziciji. Ko je Marko Bastać i kako je tekla njegova dosadašnja politička karijera
U Knjaževcu se juče desilo stravično trostruko ubistvo, a počinilac tvrdi da je zločin počinio „iz samilosti“. Iako se još uvek ne zna u kakvim je uslovima živela porodica, statistički podaci govore da svaki peti čovek u Srbiji živi na pragu ili ispod praga siromaštva. To postaje još veći problem ako se radi o starim, nepokretnim i iznemoglim osobama. Kako država može da pomogne ljudima koji ne mogu da se staraju o sebi
Najmanje četrdeset ljudi je poginulo nakon izraelskog napada na školu Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRVA) u Pojasu Gaze, saopštili su lokalni zvaničnici. Izraelska vojska kaže da su školu koristili pripadnici Hamasa, dok iz Hamasa tvrde da se radi o „izmišljenoj priči da opravda zločin nad desetinama raseljenih ljudi“
Na zemljištu na kom je nekada poslovao IMT nići će luksuzni kompleks „Green line“, čiji je investitor firma „ABL Solvent“ u vlasništvu biznismena Davora Macure. Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji omogućeno je investitorima da bez ikakve nadoknade, a na štetu budžeta, dođu do svojine, tvrdi direktor CLS Nikola Jovanović. Kako je „ABL Solvent“ otkupio imovinu IMT i ko je Davor Macura, čovek čije se ime povezuje sa Milanom Radoičićem i Nikolom Petrovićem
Autobus koji je prevozio decu zapalio se juče u blizini Vrnjačke banje. U aprilu se autobus pun dece zapalio na Rtnju. I u Beogradu su autobusi koji gore redovna pojava. Kako ovakvi autobusi prolaze tehnički pregled i da li su oni koji se nađu na putu zaista ispravni
Biračka mesta zatvorena su u 20 časova, a izlaznost u Beogradu je u odnosu na izbore od 17. decembra opala za 11,5 odsto, pokazuju preliminarni podaci RIK-a. Pad izlaznosti može se objasniti delimičnim bojkotom opozicije, ponovo neregularnim izbornim uslovima što je dovelo do apatije opozicionih birača.
Postao je poznat početkom prošle godine, kada je njegov tim uspeo da ukine listu čekanja na operacije u niškoj Klinici za kardiohirurgiju. Danas je saopštio da je Niš „prvi slobodan grad u Srbiji“. Ko je doktor Dragan Milić
Koalicija „Udruženi za slobodan Novi Sad” optužila je aktiviste Srpske napredne stranke za napad koji se desio danas u Novom Sadu. Aktivista Miran Pogačar kaže za „Vreme“ da su huligani snimljeni i da veruje da će biti pronađeni
Jučerašnja presuda Donaldu Trampu po 34 tačke optužnice samo je povećala šanse potencijalnog republikanskog kandidata da se vrati u Belu kuću, pokazuju rezultati kladionica. Šansa se uvećava i kada se u jednačinu ubace Hanter Bajden, Vrhovni sud pod kontrolom republikanaca i činjenica da Tramp trenutno vodi u presudnim državama u kojima je 2020. pobedio njegov protivnik
Prošle nedelje je na dva obrenovačka groblja oskrnavljeno 42 uglavnom romske grobnice. Književnik Zlatomir Jovanović kaže za „Vreme“ da još uvek čeka na bilo kakvu reakciju nadležnih, a njemu je „ostao bol u duši, srcu i u glavi“ jer je oskrnavljen i grob njegovog sina jedinca
U centru Seula održano je „space-out“ takmičenje u okviru trodnevnog festivala, odnosno – takmičenje u nerađenju ničega. Pravila su jednostavna: ne radite ništa, ne smete da zaspite, a pobednik je onaj ko ima najmirniji puls
Prema ranijem pisanju medija, poslednjih nedelja na adrese građana, vojnih obveznika, širom Srbije stižu pozivi za vojne vežbe. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za „Vreme“ da se radi o „razumnoj“ odluci jer je kasno reagovati ukoliko dođe do neočekivane krizne situacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odabrao konfrontacioni kurs i videćemo kakve ćemo cene zbog toga plaćati, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić. Politikolog Cvijetin Milivojević dodaje da je glasanje o rezoluciji o Srebrenici vlast iskoristila za izbornu kampanju, za šta smatra da je indirektni krivac opozicija
Iako je železnička stanica Prokop svečano otvorena dva puta u prethodnih osam godina, radovi na njoj i dalje traju. Ona narodna „spolja gladac, a unutra jadac“ otelotvoruje se u železničkoj stanici „Beograd centar“ svaki put kada padne kiša, jer se tada na Prokopu dešava potop
Samo tri dana nakon što je novi tajvanski predsednik položio zakletvu, Kina je započela vojne vežbe nedaleko od Tajvana. Kineska narodnooslobodilačka armija tvrdi da su vežbe osmišljene kao „kazna“ i „upozorenje“ separatističkim snagama
Koncert nemačke rok grupe Ramštajn biće održan u okviru manifestacije „Beogradski dani porodice“, objavljeno je na zvaničnom sajtu gradonačelnika Beograda. Samo, karijeru nemačke grupe nisu baš obeležili „family friendly“ sadržaj i „porodične vrednosti“ koje Aleksandar Šapić često voli da ističe
U beogradskom naselju Zemunske kapije pojavio se pešački prelaz koji vodi do kružnog ostrvca između zgrada, te nije jasno kakva je njegova funkcija i kome je namenjen. Slični pešački prelazi razbacani su i u drugim delovima Beograda
Targetirani aktivisti
Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.
Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.
Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.
Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.
Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.
Satanizacija civilnog društva
Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.
Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.
U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Plenumski način odlučivanja
Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.
„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.
Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.
Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.
Metod iz „Blokadne kuharice“
Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.
Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.
Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.
U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
', title: 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', pubdate: '2025-01-06 15:00:16', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Aktivisti,Blokada fakulteta,Studentski protesti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', 'pageContent': '„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte, deco, da se tučete oko toga“, rekao je u programu koji je emitovan uživo, na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana, neposredno nakon početka studentskih protesta.
Predsednikov mig ozbiljno su shvatili tabloidi i drugi režimski mediji, te od tog trenutka neprestano traje kampanja protiv studenata. Oni se kontinuirano nazivaju stranim plaćenicima i rušiteljima države, a medijska propaganda dostigla je vrhunac kada su „Večernje novosti“ objavile lična dokumenta studenata Lazara i Luke Stojakovića, insinuirajući da studentske proteste predvode Hrvati.
Kako bi se, tobože, dokazalo da iza studentskih protesta stoje razne interesne grupe, a ne studenti, tabloidi pišu o raznim imenima. Tu su već spomenuti Hrvati, a među kandidatima za nalogodavce protesta našli su se, između ostalih, i Dragan Đilas, Aljbin Kurti, kolektivni Zapad, Sarajevo i hrvatska Sigurnosno-obavještajna agencija.
Ko su organizatori protesta?
„Običan građanin mora da zna razliku šta je student, a šta student-organizator protesta“, naslov je teksta koji je objavio portal B92 na zalasku godine. U tekstu se, ponovo, ponavlja da studentske proteste predvodi mali broj ljudi koji slušaju naredbe od nekog odozgo.
Iako studenti već mesec dana uporno ponavljaju da nema organizatora protesta, već da je temelj pobune dogovor samih studenata, iako je „plenum“ postala najkorišćenija reč u javnom prostoru, tabloidni narativ da iza svega stoje „strani plaćenici“ i NVO aktivisti – ne prestaje.
Nekim studentima takođe nije pravo da se u njihovo ime stalno u kritičkim medijima stalno pojavljuju isti ili slični sagovornici. Studenti u blokadi Pravnog fakulteta su se sada ogradili od svih aktivista i članova nevladinih organizacija.
„Samim tim, njihovi članovi ne smeju biti promovisani kao predstavnici studenata. Svako dalje njihovo gostovanje u ime studenata smatramo zlonamernim i protiv interesa blokada i ispunjenja zahteva“, piše u saopštenju studenata u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objavljenom u ponedeljak (6. januar).
View this post on Instagram
Targetirani aktivisti
Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.
Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.
Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.
Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.
Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.
Satanizacija civilnog društva
Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.
Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.
U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Plenumski način odlučivanja
Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.
„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.
Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.
Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.
Metod iz „Blokadne kuharice“
Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.
Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.
Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.
U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
', 'pageDate': '2025-01-06 15:00:16', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
