U centru Seula, ispred kultne palate Gjeongbokgung, desetine ljudi svih uzrasta sede na mokrim prostirkama za jogu, gledajući u prazno. Neki su obučeni u uniforme lekara i zubara, dok drugi nose odeću kancelarijskih radnika i studenata. Dobrodošli na međunarodno „space-out takmičenje“ – takmičenje u nerađenju ničega.
Pravila su jednostavna: ne radite apsolutno ništa. Međutim, ne smete da zaspite, jer to dovodi do diskvalifikacije. U toku takmičenja organizatori prate otkucaje srca učesnika, a takmičar sa najstabilnijim pulsom pobeđuje.
Popularnost takmičenja započetog 2014. godine od strane lokalnog umetnika Vupsjanga je tokom godina rasla. Performans ima za cilj da stvori mini-grad ljudi koji ništa ne rade usred onih koji su prezauzeti poslom, prenoseći poruku da nerađenje ničega nije gubljenje vremena.
Pobednica iz Čilea
„Seoul Friendship“ festival u okviru kog je održano 90-minutno takmičenje je trajao tri dana, a prvo mesto je odnela konsultantkinja za psihologiju Valentina Vilčes, poreklom iz Čilea. Ona je rekla da je došla da se zabavi, ali i da želi da podeli svoje iskustvo sa pacijentima.
„Želim da ih podsetim na važnost opuštanja i kako to pozitivno utiče na vaše mentalno zdravlje“, rekla je ona nakon što je primila svoj zlatni trofej.
Južna Koreja: Rad, rad i samo rad
Južna Koreja je poznata po svojoj strogoj radnoj kulturi, sa jednim od najdužih radnih sati na svetu. Uprkos uvođenju ograničenja rada od 52 sata nedeljno 2018. godine, preopterećenost i iscrpljenost i dalje nisu neuobičajeni. Vlada je prošle godine predložila povećanje maksimalnog nedeljnog radnog vremena na 69 sati. Ovo je izazvalo ozbiljnu negativnu reakciju javnosti, zbog čega je predlog na kraju povučen.
U tom kontekstu, nedeljni događaj je bio prilika da se odmori od svega. Takmičenje je ranije održano u gradovima kao što su Tokio, Tajpej, Peking i Roterdam. Ove godine su učestvovale i druge zemlje, uključujući Francusku, Nepal, Južnu Afriku, Vijetnam i Maleziju.
Kiša je malo odvratila učesnike, od kojih je većina koristila kišobrane i kabanice za jednokratnu upotrebu. Neki su ležali ravno na zemlji, zureći u nebo, dok su drugi zauzeli položaje za meditaciju. Nekoliko njih je nosilo tradicionalnu korejsku odeću, uključujući gat šešir, simbol visokog društva tokom predindustrijske ere, kada se pojam slobodnog vremena često povezivao sa plemstvom i intelektualcima.
