Obezbeđena je lojalnost podređenih, uključujući tu i generale koji će pažljivo čitati "dogodovštine vojnika Lazanskog", pažljivije, koliko vidimo, nego banalna uputstva o poželjnom stanju opremljenosti borbenih sredstava
Kad Vučić ne da svog ministra, ne da ni Nikolić svog načelnika. Iza detalja krije se možda najozbiljniji sukob između predsedničke i premijerske vlasti
Mora da su oni sa Zapada koji su zdušno podržavali Vučića, oni do ponedeljničkog prepodneva, poslovali s falsifikovanom ličnom kartom, a onda smo ih otkrili. Nije Kirbi onaj Kirbi, nego je to neki mangup s lažnim identitetom
"Koliko je dugo trebalo da se probije stav Akademije nauka i Akademije arhitekata o ‘Beogradu na vodi’? Nije cenzura samo kada neko zove iz kabineta ovog ili onog i kaže: ‘Nemoj da objaviš, ili objavi.’ Cenzura je kada svetlo dana ne može da ugleda informacija koja je bitna za život građana, a koja dolazi iz neke ‘druge ruke’, a ne samo iz vladareve"
Premijer koji se sam nudi ispitivanju poligrafa liči na sitnog kriminalca koji veruje da može da vlada otkucajima srca, znojenjem i promenama krvnog pritiska. On iskreno veruje da se ceo svet, a ne samo opozicija, zaverio protiv njega
Srbija je u teškom položaju i to traži dijalog iz koga će se izroditi nove ideje, državne i poslovne strategije, ali izgleda da razređeni planinski vazduh ne doprinosi takvoj atmosferi
U traganju za dokazima o cenzuri niko neće stići daleko. Ali u traganjima za dokazom da se medijski svet zastrašuje i da se njim manipuliše i da u tim "malim, prljavim igrama" vlastodršci i te kako učestvuju, našlo bi se i bez posebnih forenzičkih veština – dovoljno tragova za nepočinstvo medijske diktature
Da li bi novinari trebalo da se obeshrabre kad vide da se evropski zvaničnici koji jednog dana kritikuju Aleksandra Vučića zbog stanja u medijima, sutradan nasmejani rukuju sa njim? Kako da se osećaju kada se Vučić izdire na koleginicu Tamaru Spaić, udaljen ni pola metra od Majkla Davenporta, šefa delegacije EU u Srbiji? Kako da odgovore na tvrdnju jednog zapadnoevropskog diplomate da se emisije tipa "Utiska nedelje" i u Evropi uklanjaju iz programa, zarad zabavnijih sadržaja? Kako i zašto uopšte Johanesu Hanu dokazivati da je beli zid u koji gleda baš beo, a ne crn?
U svetu biznisa neuspele trgovine događaju se svaki dan i svaki dan se smišlja neki plan B. Samo što ga ne smišljaju ljudi koji jedino iskustvo u konkretnom poslu imaju iz rada u nekakvoj londonskoj gvožđari
Zamislite pokajnički naslov "Ja sam BIRN" kad se u vrlo doglednoj budućnosti utvrdi da je u osnovi BIRN-ov tekst tačan pa neko uzvikne: "Kume, izgore ti kesa!"
"Slobodan Milošević je pao zbog toga što stvarna Srbija nije bila ona Srbija iz tadašnjeg drugog Dnevnika RTS-a, kao što ni danas to nije zemlja iz nekih medija koji smatraju da svojim programom zadovoljavaju prvog čoveka. Što se Vučić pre toga priseti, biće bolje i njemu i nama. Njegov problem nastaće onog momenta kad počne da veruje u ono što vidi u nekim vestima, u nekim tabloidima"
Kad se istroši najveći i najbolji neprijatelj, onda, po prirodi stvari, na red dolaze surogati. Za jednog Miškovića moraš da izmisliš pet novih neprijatelja i mašina ih trenutno proizvodi
Svaki dvor ima onog s kapicom s tri roga i malim činelama na obući, ali malo ko je živopisan kao Aleksandar Vulin. Samo on je mogao da izjavi: "Da je Grčka štedela na vreme i preduzela reforme koje je uvela vlada Aleksandra Vučića, ne bi došla u finansijsku situaciju u kojoj se nalazi."
Pogubna pamet: Neće nama tamo neki Janković, bez obzira na mandat potvrđen u Narodnoj skupštini, da vršlja po svetilištima državne moći
Vučić je politiku "čistih ruku" promovisao kao ideal i na toj ideji je stekao zavidnu podršku u biračkom telu, pa na svaki nagoveštaj da se u okviru pokreta koji predvodi formira nova tajkunska klasa, reaguje burno, posebno kada se pomene i neko od ljudi iz njegovog bliskog okruženja
Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.
Protekla godina bila je godina velikih laganja, malih ulaganja i velikih ulizica. Slavili smo sve i svašta, a Vučića najviše
Kako je krenulo, biće prvo neka pesma, a na kraju i slet. Koreografiju će da radi Zorana Mihajlović, a štafetu će da nosi Aleksandar Vulin
Do pre neki tjedan se nije našlo budale koja bi tvrdila da "Vreme" "cipelari" Srđu Popovića i da ne bi postojalo ovih 25 godina da nije bilo njega
Ispalo je da je Aleksandru Vulinu dva miliona evra ostavio bogati ujak iz Amerike, pa je on, suočen sa zlim NVO-ima, odlučio da taj novac pokloni bolesnoj deci. Drugari iz Vlade potapšali su ga po ramenu i rekli da se slažu, a najveći drugar – premijer – tako je odgovorio na pitanje da li će i ovaj put stati iza brljivog i brbljivog ministra
Glasovi utehe su bedni. Razmotriće se povećanje obima trgovine, a i o onih deset hiljada fijata ruski partner će još bolje da razmisli. Umesto Južnog toka povećaćemo, možda, prodaju tvrdog sira, ajvara i jabuka, ako je nešto preostalo, a prodaćemo i italijanska kola. Bog da nas vidi!
Ako Aleksandar Vučić bude rekonstruisao kabinet, a verovatno hoće, ja bih mu savetovao da se Vulinu zahvali makar zbog ambicije da popunjava sve televizijsko vreme dok je "otac na službenom putu"
Oni koji sad sladostrasno cokću zato što nas je Viktor Ivančić uhvatio u "oceubistvu" dobrim delom ne bi postojali da ih "Vreme" nije afirmisalo, otvorilo im prostor da se iskažu i steknu poziciju, a neki i ugled u javnosti
Iako su u srpskim tabloidima glavne teme politika, političari i estrada, u njima svakako ima i dosta mesta za "obične" ljude – one koji nisu tražili medijsku pažnju, koji protiv nje nemaju apsolutno nikakav mehanizam odbrane, a koji pritom najviše osećaju njene posledice. U poslednjem delu serijala posvećenog uticaju tabloida na naš politički i javni život, bavimo se uzrocima i efektima tabloidnog izveštavanja o osobama kojima se jednostavno desilo da se o njima piše, ali i o mogućim mehanizmima odbrane od tabloida
Jedna od veština koju su srpski tabloidi vrlo brzo, vrlo efektno i do savršenstva savladali jesu kampanje protiv javnih ličnosti – od viđenijih opozicionara, preko bivših ministara, estradnih zvezda, sindikalnih lidera, aktivista nevladinog sektora i, uopšte, protivnika bilo čega za šta se određeni tabloid u određenom trenutku zalaže
Kako su tabloidi preuzeli ulogu stranačkih glasila, dodatno razvili već uhodani sistem u kojem rade u korist različitih interesnih grupa i na taj način doveli do tabloidizacije društva i direktnog gušenja prava na slobodu mišljenja i govora
