O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet glavnog grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine “Šta se gradi, a šta ruši u Beogradu” u organizaciji nedeljnika “Vreme”
„Vreme“ zavisi samo od vas, jer je čvrsto rešilo da ne pravi trule kompromise. Zato smo pokrenuli crowdfunding kampanju. Uključite se u važan posao očuvanja nezavisnog novinarstva
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Rat na Bliskom istoku ušao je u novu fazu. Nakon koordinisanih udara Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, Teheran odgovara raketama i dronovima širom regiona. Broj žrtava u Iranu popeo sa na 1.230. Globalna tržišta reaguje na nestabilnost energetskih tokova, zapadne zemlje evakuišu svoje državljane iz regiona i razmatraju slanje vojnih snaga u region
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
Za razliku od akcija, obveznica ili nekretnina, zlato ne generiše redovan prihod. Njegova vrednost u portfoliju ne meri se prinosom, već funkcijom zaštite
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Pre 28 godina u Sarajevu se dogodila istorija: tog februara 1998. Đorđe Balašević održao je prvi posleratni koncert u ranjenom gradu. Teofil Pančić bio je na licu mesta, a mi donosimo njegovu reportažu odande. Jedan drugi februar, 19.02.2021. doneo nam je gubitak: umro je Đole. I opet, in memoriam mu je pisao Teofil
U skladu sa dinamikom isporuka, navodi se u saopštenju, NIS planira početak startnih aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo, a najavljene su i nove isporuke sirove nafte
Republički geodetski zavod dostavio je redakciji odgovor na tekst „Osim Generalštaba, po katastru i Kasarna i Stari Generalštab više nisu kulturna dobra“. Odgovor prenosimo u celosti
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova Slobodan Georgijev i glavni urednik „Vremena“ i ove nedelje za sve prijatelje zdravog razuma tumače, analiziraju i komentrarišu najvažnije događaje, pojave i procese
Na internet stanici nedeljnika „Vreme“, dana 4. oktobra 2025. u 19.31 časova, pod naslovom „Sindikat SNP: Kritika koleginicinog pevanja nije govor mržnje“, objavljen je tekst koji sadrži niz netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija o ličnosti Nataše Tasić Knežević, operske umetnice i soliste Opere Srpskog narodnog pozorišta
Najmoćniji čovek u državi, Aleksandar Vučić, potpuno je nemoćan pred Dijanom Hrkom, ožalošćenom ženom čija je pojava još ogolila čemu služi Ćacilend. To je naslovna tema novog „Vremena“
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
Vladan Joler, vizuelni umetnik svetskog ugleda i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, podneo je ostavku posle 25 godina rada. U intervjuu za „Vreme” govori o pritiscima, lažnoj nastavi, upadu policije u Rektorat i svojoj odluci da ostavkom iskaže otpor
U novoj epizodi podkasta „Vremena“ „Ova situacija" о tajnim dogovorima države i vlasnika UM, o smeni Aleksandre Subotić, nasilju na ulicama, „čudesnim“ ekonomskim merama, uznemirenom predsedniku i velikoj nervozi vlasti govore predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova S Slobodan Georgijev i Filip Švarm
Procene govore da u Srbiji oko 800.000 životinja živi na ulici, a najugroženije su mačke. Zato je kompanija Lidl donirala tonu hrane i grickalica za mačke udruženju za spasavanje životinja Animal Rescue Serbia (ARS)
Da li treba zaustaviti izložbu EXPO, kako se boriti protiv netransparentnosti i korupcije, kako primena lex specijalisa utiče na bezbednost i kvalitet izgrađenih objekata? O tome u novom podkastu „Vremena” „Šira slika” govore predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, predsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i lider Incijative Beograd ostaje Đorđe Miketić
Studentska lista danas ima ubedljivu podršku u odnosu na vlast, otkrivaju istraživanja javnog mnjenja koja objavljuje „Vreme“ u novom broju. Ali, uslov je da takva lista bude jedina opoziciona
Renomirani svetski ekonomski časopis „Euromoney“ proglasio je Raiffeisen najboljom bankom u Srbiji. Za nagradu za izvrsnost (Awards for Excellence) svake godine se prijavi više od 600 banaka iz preko 100 zemalja, navodi „Euromoney“
Ministarstvo finansija Republike Srbije oštro demantuje navode da se Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027 odnosi na sve projekte iz programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, kao što su to netačno objavili predstavnici pojedinih političkih stranaka i udruženja građana
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija" aktuelne događaje komentarišu i analiziraju dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević, Jovana Gligorijević i Filip Švarm
Zato su i po pitanju panka, što bi napisali kolumnisti “Njujork tajmsa”, Beograd i Berlin – dva brata. Koja se gurkaju i ponekad šutiraju ali se neizmerno vole.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Dokaz postoji - punk’s not dead!',
pubdate: '2026-03-26 20:00:37',
authors: authors,
sections: "Kultura",
tags: "Berlin,Pank,Pankeri,punk's not dead",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Dokaz postoji - punk’s not dead!',
'pageContent': '“Reci mi, ko će da stane uz nas?”, pevaju na novom albumu bostonski pank rokeri Dropkick Murphys pitajući se jasno i glasno ima li osim radničke klase SAD kojoj ponosno pripadaju i pankera oko njih.
Mi ovde sužavamo reon delovanja i postavljamo pitanje ima li još pankera u Beogradu i Berlinu?
Zašto u Berlinu? Zato što je Berlin – Berlin. Ako negde postoji kosmopolitizam pokreta i stavova čak i u muzici, to je u Berlinu.
Dva brata
Beograd i Berlin. Dva potpuno različita, a opet veoma slična grada. Zapravo, toliko slična da je jednom prilikom i novinar “Njujork tajmsa” napisao da su kao dva brata.
Beograd i Berlin imaju sličan “sirovi šarm” koji ne leži svakom. Imaju kameno, turobno sivilo, stare tramvaje i ulice, ali i užasno dinamičan noćni život.
Oba grada nikada ne spavaju.
Opuštena atmosfera, kreativna scena i burna, bogata istorija Beograd i Berlin svrstavaju u iste “travel” kategorije kod putnika.Još jedna pojava u urbanoj umetnosti poslednjih 50 godina spaja Beograd i Berlin.
Pank.
Ali, da li ta tvrdnja da su pank gradovi i dalje stoji? Kada ste poslednji put bili na pank koncertu u Beogradu? I ako ste bili u Berlinu, možete li da naše pripadnike pank pokreta u nekoj kategoriji dovedete u vezu sa nadaleko poznatim berlinskim pankerima?
U poslednjih mesec dana pokušali smo da na najadekvatniji način otkrijemo da li su Beograd i Berlin i dalje pank gradovi.
Na koncertima pravih pankera.
Pank u Beogradu
U prestonici Srbije slušali smo Cockney Rejects i The Exploited u decembru i januaru, a u Berlinu na pank festivalu GBH koji su kao hedlajneri nosili grad na svojim plećima.
Trebalo je u glavnom gradu Nemačke te večeri da nastupe i The Exploited ali je Voti, legenda s mikrofonom u rukama uspeo da se toliko prehladi da je dobio opstrukciju pluća. Sa aparata je poslao poruku fanovima da ga nema u berlinskoj “Astri”, gde se okupljaju pankeri.
Pankera je na Cockney Rejectsima i Exploitedu bilo između 600 i 1.000. Dovoljno. Čirokana, kresta, obrijanih glava i bodlji na jaknama nije bilo u Beogradu kao u Berlinu, ali je iz očiju pankera izbijao i dalje bunt.
Iako su mnogi od njih u petim ili šestim decenijama života. Zato što pank nikada ne umire.
U Beogradu su, tokom nastupa Cockneyja i Exploiteda bile vrlo zapažene i šutke koje se, kako smo primetili, ozbiljno razlikuju od berlinskih. Zapravo je ceo ritual ponašanja fanova drugačiji u nemačkom gradu.
Naši pankeri su nekako stidljiviji van svirki, na ulici, uklopili su se u sivilo i atmosferu grada, pa ih ne primećujemo dok ne dođu ispred bine. Ne opijaju se, ne pevaju pesme pre koncerta i ne propagiraju pank u “small talk” ćaskanjima.
Ali kad krene šutka, jaki smo! Ima tu guranja, udaranja, nošenja na rukama, ali sve do određene granice poštovanja onog kraj sebe.
Nema udaraca “ispod pojasa”, nema gaženja, nema prizivanja krvoprolića. Džentlmenske šutke uz prisustvo dobrog broja žena u njima.
Kosmopolitizam berlinskog panka
Berlin? Fanovi su od glave do pete čirokane, a i kada pričaju u holovima ispred bine, čuješ da je za njih vreme stalo.
U šutkama su individualisti jer je i grad takav. Berlin pruža svakom ruku, ali najviše voli kad si slobodan i samo svoj.
Tako publika nastupa u šutkama sama za sebe i ne postoji podrška. Ali nema ni tuča. Nema zakulisnih radnji. Svi na kraju idu ka istim šankovima da nazdrave na još jednoj proslavi postojanja panka.
Iako smo skloni da mislimo da je pank živ tek ponegde, u nekim zabitima od gradova, ali i država, da je anarhija kao ideja ili izumrla ili da je mladi doživljavaju samo kao bezvlašće i tačka, berlinski pankeri dokazuju da itekako poznaju pank u svojoj biti. Oni s generacije na generaciju prenose i čuvaju antiestablišment raspoloženje.
U pank ne uključuju nikakve sumanute ideje naci-panka, kao što to rade pojedine grupacije pankera u Srbiji. Berlinski pankeri upravo neguju kosmopolitizam koji je i bio jedan od glavnih pokretača pokreta. Tako je velika imigracija Poljaka u nemačku pank scenu unela i doseljavanje novih bendova ili bar fanovski turizam čak i u underground svet.
Muzika je jedna!
Zato smo sasvim slučajno saznali za bend Farben lehre koji jasno i glasno sa bine izgovara svoj moto: muzika je jedna!
Nema poljska, španska, nemačka – all united! Svi ujedinjeni! Bend koji je totalna mešavina panka, regea, oi-ja, čak i nekog elektro zvuka sa vrlo odanim fanovima koji ih prate direkt iz Poljske, ali koji su i gotinama već berlinski stanovnici. Iako razumemo tek svaku osmu reč u proseku, jasno je na svim jezicima da pozivaju na akciju protiv segregacije, da se bore za demokratiju i očuvanje zdravog razuma. Berlinski pankeri su urbani, blesavi i dobronamerni.
Više od muzike
Ne previše našminkani. Kresti i karakterističnih frizura se ne viđa nešto mnogo više nego u Beogradu. Ali je njihov stav prema establišmentu, reklo bi se, mnogo jasniji. Mnogo ga svesnije izražavaju.
Za njih pank nije samo muzika, mada ima i takvih. Da ste na ulici sreli preslatku kovrdžavu devojku koja đuska kao da je uključena na struju, ne biste mogli da zaključite kakvu muziku sluša. Čak su i pankeri u prvim redovima mislili da je zalutala.
Međutim, na prve taktove GBH-a bilo je jasno da cicka tačno zna šta radi, kako gruva, gura i štiti se. Takvih pankerki ima i u Beogradu, međutim deluje da su ovde više individualci i individualke. Sami za sebe dolaze, nisu neke velike grupe ljudi koji “iz tamnih ulica izlaze nasmejani” i koje “prolaznici zaobilaze široko”.
[video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2026/03/0-02-05-8cff55ad8c67b40ee3e7f16b317da2fdd08e7b2cc3ebf36cb9baae5b99335270_58a1d46dbdf40c86.mp4"][/video]
Bunt današnjice
Ovde mlađi i stariji otvoreno razgovaraju o zaostavšini panka kao bunta. A mlađi, koji su skapirali da smo iz Srbije pokazuju zavidno znanje o političkoj sceni u Srbiji i puni su pitanja o konkretnim situacijama i razrešenju istaknutih slučajeva kriminala i korupcije. Jasno pokazuju da je pank pitanje stava, pitanje bunta. Da to nije samo neka “agresivna muzika” već da je upravo ta muzika odraz unutrašnjosti. Besa. Ali ne jednih prema drugima.
Šutka nije mesto gde će ljudi da se polome i ubiju, već samo da jedni druge prodrmaju i međusobno poruče: uvek moraš biti u pripravnosti za…
Pankerski podmladak
Pank nikada neće umreti. Dokaz za to je veliki broj mlađih u publici, čak i dece koja idu u osnovnu školu. Dakle, vera u pank se prenosi s kolena na koleno.
Pank postoji i u Beogradu i Berlinu. Samo na različite načine.
Nismo van evropskih tokova, naprotiv. Čak u našem ponašanju pankera ima nešto harizmatično u poređenju sa mahom pivski nastrojenim Berlincima.
To što i u Beogradu i Berlinu predstavnici tog pokreta nisu vizuelno prisutni na dnevnom nivou ne znači da ih više nema. Uostalom, to su od početka panka i želeli. Da budu svet po sebi.
Zato su i po pitanju panka, što bi napisali kolumnisti “Njujork tajmsa”, Beograd i Berlin – dva brata. Koja se gurkaju i ponekad šutiraju ali se neizmerno vole.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-26 20:00:37',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
