„Vreme“ zavisi samo od vas, jer je čvrsto rešilo da ne pravi trule kompromise. Zato smo pokrenuli crowdfunding kampanju. Uključite se u važan posao očuvanja nezavisnog novinarstva
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Rat na Bliskom istoku ušao je u novu fazu. Nakon koordinisanih udara Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, Teheran odgovara raketama i dronovima širom regiona. Broj žrtava u Iranu popeo sa na 1.230. Globalna tržišta reaguje na nestabilnost energetskih tokova, zapadne zemlje evakuišu svoje državljane iz regiona i razmatraju slanje vojnih snaga u region
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
Za razliku od akcija, obveznica ili nekretnina, zlato ne generiše redovan prihod. Njegova vrednost u portfoliju ne meri se prinosom, već funkcijom zaštite
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Pre 28 godina u Sarajevu se dogodila istorija: tog februara 1998. Đorđe Balašević održao je prvi posleratni koncert u ranjenom gradu. Teofil Pančić bio je na licu mesta, a mi donosimo njegovu reportažu odande. Jedan drugi februar, 19.02.2021. doneo nam je gubitak: umro je Đole. I opet, in memoriam mu je pisao Teofil
U skladu sa dinamikom isporuka, navodi se u saopštenju, NIS planira početak startnih aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo, a najavljene su i nove isporuke sirove nafte
Republički geodetski zavod dostavio je redakciji odgovor na tekst „Osim Generalštaba, po katastru i Kasarna i Stari Generalštab više nisu kulturna dobra“. Odgovor prenosimo u celosti
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova Slobodan Georgijev i glavni urednik „Vremena“ i ove nedelje za sve prijatelje zdravog razuma tumače, analiziraju i komentrarišu najvažnije događaje, pojave i procese
Na internet stanici nedeljnika „Vreme“, dana 4. oktobra 2025. u 19.31 časova, pod naslovom „Sindikat SNP: Kritika koleginicinog pevanja nije govor mržnje“, objavljen je tekst koji sadrži niz netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija o ličnosti Nataše Tasić Knežević, operske umetnice i soliste Opere Srpskog narodnog pozorišta
Najmoćniji čovek u državi, Aleksandar Vučić, potpuno je nemoćan pred Dijanom Hrkom, ožalošćenom ženom čija je pojava još ogolila čemu služi Ćacilend. To je naslovna tema novog „Vremena“
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
Vladan Joler, vizuelni umetnik svetskog ugleda i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, podneo je ostavku posle 25 godina rada. U intervjuu za „Vreme” govori o pritiscima, lažnoj nastavi, upadu policije u Rektorat i svojoj odluci da ostavkom iskaže otpor
U novoj epizodi podkasta „Vremena“ „Ova situacija" о tajnim dogovorima države i vlasnika UM, o smeni Aleksandre Subotić, nasilju na ulicama, „čudesnim“ ekonomskim merama, uznemirenom predsedniku i velikoj nervozi vlasti govore predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova S Slobodan Georgijev i Filip Švarm
Procene govore da u Srbiji oko 800.000 životinja živi na ulici, a najugroženije su mačke. Zato je kompanija Lidl donirala tonu hrane i grickalica za mačke udruženju za spasavanje životinja Animal Rescue Serbia (ARS)
Da li treba zaustaviti izložbu EXPO, kako se boriti protiv netransparentnosti i korupcije, kako primena lex specijalisa utiče na bezbednost i kvalitet izgrađenih objekata? O tome u novom podkastu „Vremena” „Šira slika” govore predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, predsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i lider Incijative Beograd ostaje Đorđe Miketić
Studentska lista danas ima ubedljivu podršku u odnosu na vlast, otkrivaju istraživanja javnog mnjenja koja objavljuje „Vreme“ u novom broju. Ali, uslov je da takva lista bude jedina opoziciona
Renomirani svetski ekonomski časopis „Euromoney“ proglasio je Raiffeisen najboljom bankom u Srbiji. Za nagradu za izvrsnost (Awards for Excellence) svake godine se prijavi više od 600 banaka iz preko 100 zemalja, navodi „Euromoney“
Ministarstvo finansija Republike Srbije oštro demantuje navode da se Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027 odnosi na sve projekte iz programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, kao što su to netačno objavili predstavnici pojedinih političkih stranaka i udruženja građana
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija" aktuelne događaje komentarišu i analiziraju dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević, Jovana Gligorijević i Filip Švarm
Usled klimatskih promena, u poslednjih deset godina prolećno vreme u Beograd stiže skoro mesec dana pre kalendarskog početka proleća, odnosno u proseku već 22. februara, piše Jelena Kozbašić sa portala Klima 101.
Kako je sprovedena analiza?
Cilj analize je bilo utvrđivanje koliki je raskorak između današnjeg dolaska proleća i dolaska proleća u vreme kada posledice porasta temperature u prestonici nisu bile toliko izražene. Korišćeni su meteorološkim podaci koji sežu nekoliko decenija unazad.
Uzevši standardnu klimatološku normalu za period od 1961. do 1990. godine, izračunata je tzv. medijalna temperatura u Beogradu 20. marta.
U datom vremenskom okviru, prosečne dnevne temperature su varirale od ledenih minus 2,8 stepeni Celzijusa koliko je izmereno 20. marta 1962. pa do plus 17,4 koliko je bilo 20. marta 1990. Srednja temperatura na dan dolaska proleća u Beogradu iznosila je 8,8 stepeni Celzijusa.
Kako bi se utvrdilo da li je i koliko ovo godišnje doba zaista poranilo, mapirani su nizovi od najmanje pet uzastopnih dana sa jednakom ili višom prosečnom dnevnom temperaturom od 8,8 stepeni u Beogradu u poslednjih 65 godina.
Šta je zaključak?
Prema ovim parametrima, u poslednje tri decenije, odnosno od 1991. do 2020. godine, prvi takav niz u Beogradu dostiže se u proseku oko 3. marta. Prolećno vreme dakle osvaja beogradske ulice i parkove preko dve nedelje pre nego što je to bio slučaj samo par decenija ranije.
Ali kada se približi sadašnjost i pogleda samo poslednja decenija (2016-2025), razlika u odnosu na „nezvanični” i kalendarski početak proleća je još dramatičniji – niz od pet i više dana sa prolećnim temperaturama javlja se već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd 26 dana pre nego što kalendar „otkuca” dolazak proleća.
Drugim rečima, svake naredne godine kada opazite da je proleće obuzelo Beograd – a 20. marta nema ni na vidiku – to nije znak da živite u paralelnoj realnosti, već u realnosti klimatskih promena.
Kako je danas?
Iako je u Beogradu, kao i u ostatku zemlje, vreme nedeljama unazad toplije od normale, proleće je ipak okasnilo u odnosu na ovu novu, nezvaničnu „normalu”, te je dočekano 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara.
Ove godine, proleće je stiglo malo kasnije od nove normale, ali ako bismo ga uporedili sa periodom od 1961. do 1990, situacija bi bila drugačija. U toku ovih trideset godina, samo pet početaka proleća bilo je ranije od ovogodišnjeg.
Proleće već u januaru
Dolazak proleća varira od godine do godine, nekada se desi da prolećno vreme čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru.
Zanimljivo je da se u periodu od 1961. do 2026. godine, a prema parametrima koji su prethodno definisani, januarsko proleće u Beogradu desilo ukupno pet puta i to 1991, 2002, 2007, 2014. i 2025. godine.
Vredi napomenuti da je januarski početak proleća u Beogradu usled klimatske varijabilnosti verovatno osmotren i pre 1961. godine, s obzirom na to Beograd raspolaže podacima o meteorološkim merenjima od davne 1888.
Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom 1962. godine kada je ono nastupilo tek 19. aprila.
Posledice ranog proleća
Ovi uvidi potvrđuju kako klimatske promene ne potpisuju samo žestoke letnje vrućine, već i redefinišu godišnja doba, ne samo da podižu živu u termometru za 20. mart, već pomeraju i početak proleća.
Naime, probuđene toplijim vremenom, voćke cvetaju u proseku dve nedelje ranije. U fazi cvetanja, one postaju laka meta za prolećne mrazeve, a što je otvoreniji pupoljak, to je veća i osetljivost.
Takođe, u slučaju ptica selica, dolazi do toga da se njihov povratak sa „zimovanja” više ne podudara sa periodom najvećeg obilja njihove hrane.
Ovde je reč o tzv. fenološkom poremećaju, odnosno promenama u vremenskom rasporedu sezonskih bioloških događaja u svetlu globalnog zagrevanja, ističu iz Klima101.
Danas se beleži u proseku preko 25 letnjih dana više nego pre što će reći gotovo čitav jedan mesec dodaje se na ovdašnji bilans najtoplijeg godišnjeg doba.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
title: 'Proleće u Srbiji 26 dana pre kalendarskog proleća: Kako su klimatske promene poremetile godišnja doba',
pubdate: '2026-03-20 13:02:45',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Klima 101,Klimatske promene,Proleće",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Proleće u Srbiji 26 dana pre kalendarskog proleća: Kako su klimatske promene poremetile godišnja doba',
'pageContent': 'Danas (20. mart) i zvanično je počelo proleće, ali ove godine usled natprosečno toplog vremena, nedeljama pre 20. marta, širom Srbije već je otvorena sezona lepog vremena.
Dr Vladimir Đurđević i Lazar Filipović sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu pojašnjavaju kada je, i zašto toliko rano, počelo proleće u Beogradu.
Usled klimatskih promena, u poslednjih deset godina prolećno vreme u Beograd stiže skoro mesec dana pre kalendarskog početka proleća, odnosno u proseku već 22. februara, piše Jelena Kozbašić sa portala Klima 101.
Kako je sprovedena analiza?
Cilj analize je bilo utvrđivanje koliki je raskorak između današnjeg dolaska proleća i dolaska proleća u vreme kada posledice porasta temperature u prestonici nisu bile toliko izražene. Korišćeni su meteorološkim podaci koji sežu nekoliko decenija unazad.
Uzevši standardnu klimatološku normalu za period od 1961. do 1990. godine, izračunata je tzv. medijalna temperatura u Beogradu 20. marta.
U datom vremenskom okviru, prosečne dnevne temperature su varirale od ledenih minus 2,8 stepeni Celzijusa koliko je izmereno 20. marta 1962. pa do plus 17,4 koliko je bilo 20. marta 1990. Srednja temperatura na dan dolaska proleća u Beogradu iznosila je 8,8 stepeni Celzijusa.
Kako bi se utvrdilo da li je i koliko ovo godišnje doba zaista poranilo, mapirani su nizovi od najmanje pet uzastopnih dana sa jednakom ili višom prosečnom dnevnom temperaturom od 8,8 stepeni u Beogradu u poslednjih 65 godina.
Šta je zaključak?
Prema ovim parametrima, u poslednje tri decenije, odnosno od 1991. do 2020. godine, prvi takav niz u Beogradu dostiže se u proseku oko 3. marta. Prolećno vreme dakle osvaja beogradske ulice i parkove preko dve nedelje pre nego što je to bio slučaj samo par decenija ranije.
Ali kada se približi sadašnjost i pogleda samo poslednja decenija (2016-2025), razlika u odnosu na „nezvanični” i kalendarski početak proleća je još dramatičniji – niz od pet i više dana sa prolećnim temperaturama javlja se već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd 26 dana pre nego što kalendar „otkuca” dolazak proleća.
Drugim rečima, svake naredne godine kada opazite da je proleće obuzelo Beograd – a 20. marta nema ni na vidiku – to nije znak da živite u paralelnoj realnosti, već u realnosti klimatskih promena.
Kako je danas?
Iako je u Beogradu, kao i u ostatku zemlje, vreme nedeljama unazad toplije od normale, proleće je ipak okasnilo u odnosu na ovu novu, nezvaničnu „normalu”, te je dočekano 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara.
Ove godine, proleće je stiglo malo kasnije od nove normale, ali ako bismo ga uporedili sa periodom od 1961. do 1990, situacija bi bila drugačija. U toku ovih trideset godina, samo pet početaka proleća bilo je ranije od ovogodišnjeg.
Proleće već u januaru
Dolazak proleća varira od godine do godine, nekada se desi da prolećno vreme čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru.
Zanimljivo je da se u periodu od 1961. do 2026. godine, a prema parametrima koji su prethodno definisani, januarsko proleće u Beogradu desilo ukupno pet puta i to 1991, 2002, 2007, 2014. i 2025. godine.
Vredi napomenuti da je januarski početak proleća u Beogradu usled klimatske varijabilnosti verovatno osmotren i pre 1961. godine, s obzirom na to Beograd raspolaže podacima o meteorološkim merenjima od davne 1888.
Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom 1962. godine kada je ono nastupilo tek 19. aprila.
Posledice ranog proleća
Ovi uvidi potvrđuju kako klimatske promene ne potpisuju samo žestoke letnje vrućine, već i redefinišu godišnja doba, ne samo da podižu živu u termometru za 20. mart, već pomeraju i početak proleća.
Naime, probuđene toplijim vremenom, voćke cvetaju u proseku dve nedelje ranije. U fazi cvetanja, one postaju laka meta za prolećne mrazeve, a što je otvoreniji pupoljak, to je veća i osetljivost.
Takođe, u slučaju ptica selica, dolazi do toga da se njihov povratak sa „zimovanja” više ne podudara sa periodom najvećeg obilja njihove hrane.
Ovde je reč o tzv. fenološkom poremećaju, odnosno promenama u vremenskom rasporedu sezonskih bioloških događaja u svetlu globalnog zagrevanja, ističu iz Klima101.
Danas se beleži u proseku preko 25 letnjih dana više nego pre što će reći gotovo čitav jedan mesec dodaje se na ovdašnji bilans najtoplijeg godišnjeg doba.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije.Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom.Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-20 13:02:45',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
