O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet glavnog grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine “Šta se gradi, a šta ruši u Beogradu” u organizaciji nedeljnika “Vreme”
„Vreme“ zavisi samo od vas, jer je čvrsto rešilo da ne pravi trule kompromise. Zato smo pokrenuli crowdfunding kampanju. Uključite se u važan posao očuvanja nezavisnog novinarstva
Posle gotovo nedelju dana intenzivnih udara i uzajamnih pretnji između Izrael i Iran, region ulazi u fazu opasne neizvesnosti - nastavljaju se napadi, diplomatski kanali pokušavaju da se ponovo otvore, a strah od šireg regionalnog sukoba sve je prisutniji. Dok se broj žrtava povećava, a civili u više gradova provode noći u skloništima, međunarodna zajednica pokušava da spreči dalje širenje rata koji već sada menja političku i bezbednosnu mapu Bliskog istoka
Rat na Bliskom istoku ušao je u novu fazu. Nakon koordinisanih udara Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, Teheran odgovara raketama i dronovima širom regiona. Broj žrtava u Iranu popeo sa na 1.230. Globalna tržišta reaguje na nestabilnost energetskih tokova, zapadne zemlje evakuišu svoje državljane iz regiona i razmatraju slanje vojnih snaga u region
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
Za razliku od akcija, obveznica ili nekretnina, zlato ne generiše redovan prihod. Njegova vrednost u portfoliju ne meri se prinosom, već funkcijom zaštite
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Pre 28 godina u Sarajevu se dogodila istorija: tog februara 1998. Đorđe Balašević održao je prvi posleratni koncert u ranjenom gradu. Teofil Pančić bio je na licu mesta, a mi donosimo njegovu reportažu odande. Jedan drugi februar, 19.02.2021. doneo nam je gubitak: umro je Đole. I opet, in memoriam mu je pisao Teofil
U skladu sa dinamikom isporuka, navodi se u saopštenju, NIS planira početak startnih aktivnosti u Rafineriji nafte Pančevo, a najavljene su i nove isporuke sirove nafte
Republički geodetski zavod dostavio je redakciji odgovor na tekst „Osim Generalštaba, po katastru i Kasarna i Stari Generalštab više nisu kulturna dobra“. Odgovor prenosimo u celosti
U novoj epizodi podkasta „Ova situacija“ predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova Slobodan Georgijev i glavni urednik „Vremena“ i ove nedelje za sve prijatelje zdravog razuma tumače, analiziraju i komentrarišu najvažnije događaje, pojave i procese
Na internet stanici nedeljnika „Vreme“, dana 4. oktobra 2025. u 19.31 časova, pod naslovom „Sindikat SNP: Kritika koleginicinog pevanja nije govor mržnje“, objavljen je tekst koji sadrži niz netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija o ličnosti Nataše Tasić Knežević, operske umetnice i soliste Opere Srpskog narodnog pozorišta
Najmoćniji čovek u državi, Aleksandar Vučić, potpuno je nemoćan pred Dijanom Hrkom, ožalošćenom ženom čija je pojava još ogolila čemu služi Ćacilend. To je naslovna tema novog „Vremena“
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
Vladan Joler, vizuelni umetnik svetskog ugleda i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, podneo je ostavku posle 25 godina rada. U intervjuu za „Vreme” govori o pritiscima, lažnoj nastavi, upadu policije u Rektorat i svojoj odluci da ostavkom iskaže otpor
U novoj epizodi podkasta „Vremena“ „Ova situacija" о tajnim dogovorima države i vlasnika UM, o smeni Aleksandre Subotić, nasilju na ulicama, „čudesnim“ ekonomskim merama, uznemirenom predsedniku i velikoj nervozi vlasti govore predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, direktor vesti TV Nova S Slobodan Georgijev i Filip Švarm
Procene govore da u Srbiji oko 800.000 životinja živi na ulici, a najugroženije su mačke. Zato je kompanija Lidl donirala tonu hrane i grickalica za mačke udruženju za spasavanje životinja Animal Rescue Serbia (ARS)
Da li treba zaustaviti izložbu EXPO, kako se boriti protiv netransparentnosti i korupcije, kako primena lex specijalisa utiče na bezbednost i kvalitet izgrađenih objekata? O tome u novom podkastu „Vremena” „Šira slika” govore predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, predsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i lider Incijative Beograd ostaje Đorđe Miketić
Studentska lista danas ima ubedljivu podršku u odnosu na vlast, otkrivaju istraživanja javnog mnjenja koja objavljuje „Vreme“ u novom broju. Ali, uslov je da takva lista bude jedina opoziciona
Renomirani svetski ekonomski časopis „Euromoney“ proglasio je Raiffeisen najboljom bankom u Srbiji. Za nagradu za izvrsnost (Awards for Excellence) svake godine se prijavi više od 600 banaka iz preko 100 zemalja, navodi „Euromoney“
Najviše bi mogle da „stradaju“ marke Audi i Porše, dok bi BMW i Mercedes, zbog proizvodnih pogona u Sjedinjenim Državama, bili u povoljnijem položaju. Ipak, mnogo toga je i dalje neizvesno, a Tramp je i ranije znao da najavljuje carine koje na kraju nisu sprovedene u praksi.
„Carinska zaštita“ kroz proizvodnju u SAD
Prema Dudenheferu, nemački proizvođači ne bi bili pogođeni u istoj meri. BMW i Mercedes, zahvaljujući velikim fabrikama koje imaju u Sjedinjenim Državama, imaju određenu vrstu „carinske zaštite“, dok bi marke bez proizvodnje u SAD-u, poput Audija i Poršea, bile direktno i snažno pogođene. Zbog toga Dudenhefer očekuje da bi povećanje carina moglo da ubrza planove za izgradnju novih proizvodnih pogona u SAD-u.
Tramp je pre nekoliko dana na svojoj društvenoj mreži Truth Social najavio znatno povećanje uvoznih carina na vozila iz EU, obrazlažući to tvrdnjom da se Unija ne pridržava carinskog dogovora postignutog prošlog leta. Tu tvrdnju, međutim, nije dodatno objasnio niti potkrepio dokazima. Evropska unija odbacila je Trampove optužbe.
Prema toj najavi, carine bi se u većini slučajeva povećale sa 15 na 25 odsto. Automobili i teretna vozila evropskih proizvođača koji se proizvode u Sjedinjenim Državama ne bi bili obuhvaćeni tim merama.
Upozorenja iz industrije i ekonomskih krugova
Predsednik Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW) Moric Šularik upozorava da bi nove carine imale „značajan“ negativan efekat na nemačku privredu. Trgovinski stručnjak IfW-a Julijan Hinc procenjuje da bi realna dodata vrednost mogla da padne za oko 0,3 odsto. „Već ionako spor privredni rast Nemačke bio bi snažno pogođen“, ističe Hinc.
Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) Trampov potez ocenjuje kao „novo i ozbiljno opterećenje transatlantskih odnosa“. Predsednica VDA Hildegard Miler pozvala je na poštovanje trgovinskog sporazuma između EU i SAD i zatražila da Brisel „napokon“ sprovede dogovorene obaveze. Deo tog carinskog paketa trenutno se nalazi u Evropskom parlamentu, gde je njegovo usvajanje uslovljeno dodatnim zahtevima.
[caption id="attachment_4977605" align="aligncenter" width="1440"] Poseta Fridriha Merca Vašingtonu[/caption]
Politička pozadina carinskog spora
Tramp od početka svog drugog mandata učestalo preti novim carinama, često ih koristeći kao sredstvo političkog pritiska u pitanjima koja nemaju neposredne veze s trgovinom. Tako je ranije pokušao da utiče na sudski postupak protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, kao i u sporu oko Grenlanda, ali bez uspeha.
I u slučaju automobilskih carina pojavile su se sumnje da je reč o politički motivisanom potezu. Nemačka savezna vlada odbacila je tvrdnje da su Trampove najave direktna reakcija na kritike kancelara Fridriha Merca na račun američkog kursa u ratu protiv Irana. Ipak, jedan visoki zvaničnik Pentagona izjavio je za Rojters da su Mercove izjave bile „neprimerene i nekorisne“.
Merc je ranije, u jednom razgovoru s učenicima, izjavio da SAD očigledno nema jasnu strategiju u ratu protiv Irana – ocenu koju dele i brojni stručnjaci. To je, međutim, očigledno lično naljutilo Trampa, koji je potom nemačkog kancelara u više navrata verbalno napadao na društvenim mrežama. Merc je, između ostalog, u kontekstu SAD rekao i da „iransko državno rukovodstvo ponižava čitavu jednu naciju“.
Pozivi na tvrđi evropski odgovor
Ekonomista Marsel Fracer smatra da nemačka politika treba češće da govori otvoreno i odlučno. Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) upozorava da Tramp stalno popuštanje Evrope tumači kao slabost. „Evropska unija i nemačka vlada moraju napokon da pokažu odlučnost. Ne smeju više da dozvole da budu ucenjivane, jer će u suprotnom troškovi za evropsku privredu, a posebno za nemačke izvoznike, samo rasti“, poručuje Fracer.
On takođe ističe da, uprkos procenama američkih sudova prema kojima su Trampove carine nezakonite, predsednik i dalje pokušava da na račun Evrope i nemačkih proizvođača automobila poveća svoju popularnost na domaćem planu.
Slično razmišlja i spoljnopolitički stručnjak CDU-a Peter Bajer, koji Trampovu carinsku politiku opisuje kao „politički refleks i reakciju proisteklu iz frustracije“, a ne kao deo koherentne strategije. Ipak, neki ekonomisti, poput Jensa Zidekuma, savetnika saveznog ministra finansija Larsa Klingbajla, pozivaju na uzdržanost i upozoravaju da za sada nije jasno da li Trampova pretnja carinama uopšte ima čvrsto pravno uporište – ili će morati da bude revidirana.',
title: 'Koliko bi nemačku privredu pogodile Trampove carine',
pubdate: '2026-05-04 19:00:22',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Nemačka,SAD,Sankcije",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Koliko bi nemačku privredu pogodile Trampove carine',
'pageContent': 'Kako bi nove carine uopšte mogle da utiču na privredu i zašto je Donald Tramp upravo sada zapretio podizanjem carina navozila iz Evropske unije na 25 odsto? Ako se najavljene mere zaista sprovedu, procenjuju stručnjaci, najveće posledice bi nesumnjivo osetila nemačka automobilska industrija, piše Dojče vele.
Iako se Trampove mere formalno odnose na Evropsku uniju, budući da je carinska politika u nadležnosti Brisela, a ne država članica, one se mogu tumačiti i kao direktno usmerene protiv Nemačke. Na to upozorava Ferdinand Dudenhefer, direktor istraživačkog centra CAR u Bohumu, ističući da je izvoz ostalih evropskih proizvođača automobila u SAD „zanemarljiv“.
Najviše bi mogle da „stradaju“ marke Audi i Porše, dok bi BMW i Mercedes, zbog proizvodnih pogona u Sjedinjenim Državama, bili u povoljnijem položaju. Ipak, mnogo toga je i dalje neizvesno, a Tramp je i ranije znao da najavljuje carine koje na kraju nisu sprovedene u praksi.
„Carinska zaštita“ kroz proizvodnju u SAD
Prema Dudenheferu, nemački proizvođači ne bi bili pogođeni u istoj meri. BMW i Mercedes, zahvaljujući velikim fabrikama koje imaju u Sjedinjenim Državama, imaju određenu vrstu „carinske zaštite“, dok bi marke bez proizvodnje u SAD-u, poput Audija i Poršea, bile direktno i snažno pogođene. Zbog toga Dudenhefer očekuje da bi povećanje carina moglo da ubrza planove za izgradnju novih proizvodnih pogona u SAD-u.
Tramp je pre nekoliko dana na svojoj društvenoj mreži Truth Social najavio znatno povećanje uvoznih carina na vozila iz EU, obrazlažući to tvrdnjom da se Unija ne pridržava carinskog dogovora postignutog prošlog leta. Tu tvrdnju, međutim, nije dodatno objasnio niti potkrepio dokazima. Evropska unija odbacila je Trampove optužbe.
Prema toj najavi, carine bi se u većini slučajeva povećale sa 15 na 25 odsto. Automobili i teretna vozila evropskih proizvođača koji se proizvode u Sjedinjenim Državama ne bi bili obuhvaćeni tim merama.
Upozorenja iz industrije i ekonomskih krugova
Predsednik Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW) Moric Šularik upozorava da bi nove carine imale „značajan“ negativan efekat na nemačku privredu. Trgovinski stručnjak IfW-a Julijan Hinc procenjuje da bi realna dodata vrednost mogla da padne za oko 0,3 odsto. „Već ionako spor privredni rast Nemačke bio bi snažno pogođen“, ističe Hinc.
Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) Trampov potez ocenjuje kao „novo i ozbiljno opterećenje transatlantskih odnosa“. Predsednica VDA Hildegard Miler pozvala je na poštovanje trgovinskog sporazuma između EU i SAD i zatražila da Brisel „napokon“ sprovede dogovorene obaveze. Deo tog carinskog paketa trenutno se nalazi u Evropskom parlamentu, gde je njegovo usvajanje uslovljeno dodatnim zahtevima.
[caption id="attachment_4977605" align="aligncenter" width="1440"] Poseta Fridriha Merca Vašingtonu[/caption]
Politička pozadina carinskog spora
Tramp od početka svog drugog mandata učestalo preti novim carinama, često ih koristeći kao sredstvo političkog pritiska u pitanjima koja nemaju neposredne veze s trgovinom. Tako je ranije pokušao da utiče na sudski postupak protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, kao i u sporu oko Grenlanda, ali bez uspeha.
I u slučaju automobilskih carina pojavile su se sumnje da je reč o politički motivisanom potezu. Nemačka savezna vlada odbacila je tvrdnje da su Trampove najave direktna reakcija na kritike kancelara Fridriha Merca na račun američkog kursa u ratu protiv Irana. Ipak, jedan visoki zvaničnik Pentagona izjavio je za Rojters da su Mercove izjave bile „neprimerene i nekorisne“.
Merc je ranije, u jednom razgovoru s učenicima, izjavio da SAD očigledno nema jasnu strategiju u ratu protiv Irana – ocenu koju dele i brojni stručnjaci. To je, međutim, očigledno lično naljutilo Trampa, koji je potom nemačkog kancelara u više navrata verbalno napadao na društvenim mrežama. Merc je, između ostalog, u kontekstu SAD rekao i da „iransko državno rukovodstvo ponižava čitavu jednu naciju“.
Pozivi na tvrđi evropski odgovor
Ekonomista Marsel Fracer smatra da nemačka politika treba češće da govori otvoreno i odlučno. Predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) upozorava da Tramp stalno popuštanje Evrope tumači kao slabost. „Evropska unija i nemačka vlada moraju napokon da pokažu odlučnost. Ne smeju više da dozvole da budu ucenjivane, jer će u suprotnom troškovi za evropsku privredu, a posebno za nemačke izvoznike, samo rasti“, poručuje Fracer.
On takođe ističe da, uprkos procenama američkih sudova prema kojima su Trampove carine nezakonite, predsednik i dalje pokušava da na račun Evrope i nemačkih proizvođača automobila poveća svoju popularnost na domaćem planu.
Slično razmišlja i spoljnopolitički stručnjak CDU-a Peter Bajer, koji Trampovu carinsku politiku opisuje kao „politički refleks i reakciju proisteklu iz frustracije“, a ne kao deo koherentne strategije. Ipak, neki ekonomisti, poput Jensa Zidekuma, savetnika saveznog ministra finansija Larsa Klingbajla, pozivaju na uzdržanost i upozoravaju da za sada nije jasno da li Trampova pretnja carinama uopšte ima čvrsto pravno uporište – ili će morati da bude revidirana.',
'pageDate': '2026-05-04 19:00:22',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
