Režimski propagandni film protiv Verana Matića vratio je u žižu dva nerasvetljena slučaja – masakr srpskih mladića u Peći i ubistvo braće Bitići. Za oba se sumnjiči služba. Ako je predsednik Vučić nekad i mislio da omogući istragu, na to je davno zaboravio
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
Više nema neumerenog optimizma iz prošle godine da vlast „samo što nije pala“, ali je za razočaranja prerano. Kako se studenti snalaze između opozicije i režimskih batinaša? To je tema novog broja „Vremena“
Ne zna se šta će Manji Grčić mesto direktorke javnog servisa, ali se zna šta će vlastima Manja Grčić na toj poziciji. Idu izbori i valja sve još utegnuti, kažu izvori „Vremena“
Pre četvrt veka je Zoran Đinđić postao premijer. Kakvu je Srbiju dočekao, a kakvu ostavio i šta se može iz toga naučiti danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji
Istraživanje organizacije Beograd u pokretu pokazuje grad koji je umoran, ali ne slomljen, tiho ranjen, ali još uvek svoj. Beograđani žele promene - 94 odsto ispitanika je spremno da se uključe u kreiranje grada
Nadležni u Srbiji se nisu uzeli u pamet posle smrtonosnog požara u jednom staračkom domu. Inspekcije su retke, pa niko ne zna koliko ilegalnih domova za stare zapravo ima, otkriva „Vreme“
Tri decenije od „Oluje“ i pada Krajine, mnogi prognanici nikada nisu zapravo napustili onu kolonu. Kako je to bilo i kako je danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Studenti u blokadi najavljuju velike akcije nakon prebijanja i privođenja studenata i profesora ispred Pravnog fakulteta u Beogradu u sredu. Ulje na vatru dolio je Aleksandar Vučić pomilovanjem četiri naprednjačka "junaka" koji su tukli studente u Novom Sadu i jednoj studentkinji polomili vilicu. Za petak se od sedam ujutru najavljuje totalna blokada Beograda
Brak je možda bio pred raspadom, ali za Bundesver je lojalnost saborcu i dalje bila na snazi. Savezni upravni sud odlučio je da nemački vojnici mogu biti kažnjeni zbog preljube sa suprugama svojih saboraca
Ruski operativci su navodno već stigli u Srbiju, dok američki FBI u odgovoru za „Vreme“ niti potvrđuje niti demantuje da je uključen u istragu huka i stampeda u Kralja Milana
U Holandiji je početkom ove godine kompromitovan operator Odido; napadači su došli do podataka i do osam miliona korisnika, odnosno preko 21 milion zapisa standardnih korisničkih podataka: ime i prezime, adresa, telefon, datum rođenja.
U Južnoj Koreji, sličan napad na SK Telecom ugrozio je praktično polovinu države. Meta su postali podaci oko 27 miliona korisnika, od kojih je veliki deo napadačima omogućavao i preuzimanje SIM kartica i komunikacija koje se putem njih odvijaju.
Daleko najozbiljniji bio je slučaj američkog telko operatera AT&T. Između 110 i 176 miliona korisničkih podataka pogođeno je u prvom talasu 2024. godine, a dodatne baze su se pojavljivale i tokom 2025. Kompanija je, prema dostupnim informacijama, problem pokušavala da ublaži tako što je plaćala hakerima da uklone deo podataka.
Ono što povezuje ove incidente nije spektakularno „rušenje sistema“, već način na koji se to dešava. U većini slučajeva ne probija se centralna infrastruktura, već sporedni sistemi: interne aplikacije, servisne baze, korisnička podrška. Upravo tamo gde bezbednost često nije prioritet, a podaci su najkonkretniji.
Zato su i potencijalne posledice po korisnike vrlo konkretne. Kada procure ime, adresa, identifikacioni broj i kontakt, to više nije tehnički problem, već direktan rizik od krađe identiteta. Posebno je opasno kada su predmet curenja finansijski podaci, brojevi platnih kartica, bankovnih računa ili lozinki za internet plaćanja, kao što je bio slučaj sa delimičnom kompromitacijom finansijskih podataka korisnika Vodafona 2025. u Velikoj Britaniji. Takvi slučajevi, koliko je poznato, nisu se do sada dogodili u Srbiji.
Na udaru srpska vojska, APR i telekomunikacije
U razmaku od svega nekoliko dana, javnost je dobila informacije o tri ozbiljna slučaja krađe podataka: dva u civilnom, a jedan u vojnom sektoru.
Telekom Srbija je 17. marta saopštio da je došlo do neovlašćenog pristupa delu podataka iz baze korisnika m:SAT TV, navodeći da je reč o ograničenom obimu informacija iz interne aplikacije, odnosno oko 160.000 zapisa. SHARE fondacija objavila je analizu koja je pokazala da se radi o 330.000 jedinstvenih unosa. Napad na Telekom ličio je na napade na druge svetske telko operatere – nije napadnuta centralna infrastruktura, već jedan od pomoćnih servisa.
Gotovo istovremeno, pojavile su se informacije o kompromitaciji sistema Ministarstva odbrane Republike Srbije, Vojne akademije i VMA. Prema navodima Radija Slobodna Evropa, u pitanju su kompromitovani mejl nalozi povezani sa grupom Fancy Bear.
Napadači su uspešno zaobišli dvostepenu autentifikaciju, uspostavili automatsko prosleđivanje i pristupili komunikaciji sa stotinama kontakata, uključujući i evropske vojne strukture. Postoje indicije da je pristup trajao mesecima.
Osim Telekoma i vojske, na udaru hakera našla se i Agencija za privredne registre. Ista hakerska grupa koja je preuzela odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije tvrdi da poseduje osetljive podatke iz baze APR: imena, JMBG, adrese, kopije ličnih karata i pasoša vlasnika firmi, kao i podatke o bankovnim računima.
APR je potvrdila napad na spoljašnji korisnički sistem, ali, kako navode, bez ugrožavanja centralne baze podataka. U svakom slučaju, ova tri martovska napada izazvala su dodatni pad poverenja u državne digitalne sisteme i sposobnost države da štiti podatke svojih građana u internet prostoru.
Posebna tema je i to što srpske institucije nemaju jasno razvijene priručnike kako se komunicira sa javnošću u ovakvim situacijama, pa se javnost često okreće analizama nevladinih organizacija umesto zvaničnim informacijama.
Da li građani mogu da se osećaju sigurno?
Sajber napadi nisu izuzetak, već pravilo. U sistemima koji funkcionišu, incidenti se brzo prepoznaju, transparentno saopštavaju, a njihove posledice ograničavaju odgovornom reakcijom.
U slučaju domaćih incidenata, postupa se drugačije: informacije dolaze sa zakašnjenjem, procene se razlikuju, a odgovornost ostaje nejasna. U takvom okruženju, građani ostaju izloženi.
Njihovi podaci nalaze se u bazama koje ne vide i ne kontrolišu, a o njihovoj bezbednosti saznaju tek kada problem već postane javan. Zato sve nove investicije u data centre ostaju praćene istom dilemom: ne koliko podataka možemo da obradimo, već koliko smo u stanju da ih zaista zaštitimo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Država najavljuje data centre i superkompjutere, a ko čuva podatke građana?',
pubdate: '2026-03-26 13:45:53',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Čuvanje,Građani,Podaci",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Država najavljuje data centre i superkompjutere, a ko čuva podatke građana?',
'pageContent': 'Najave o izgradnji novih data centara i superkompjutera u Srbiji dolaze u trenutku kada država pokušava da ubrza digitalnu transformaciju i uhvati korak sa razvijenijim tržištima. Veći kapaciteti, obrada podataka unutar zemlje i razvoj veštačke inteligencije postaju prioriteti za države u regionu. Međutim, javnost i dalje nema uvid u to koliko su savremeni sistemi za upravljanje podacima zapravo bezbedni.
Polemika se najčešće vodi o uticaju izgradnje data centara na životnu sredinu i tome da li energetska mreža može da izdrži dodatno opterećenje. Mnogo ređe se diskusija vodi o bezbednosti, iako iskustva iz sveta pokazuju da se najveći problemi ne javljaju tamo gde se najviše ulaže, već tamo gde se rizici potcenjuju.
Curenje podataka kao svetski trend
Godina iza nas bila je rekordna po broju sajber incidenata. Samo u Sjedinjenim Državama registrovano je više od 3.300 većih proboja, sa stotinama miliona kompromitovanih korisničkih podataka. Telekomunikacije i državne baze postali su jedna od glavnih meta sajber napada usmerenih na pribavljanje ličnih informacija o građanima.
U Holandiji je početkom ove godine kompromitovan operator Odido; napadači su došli do podataka i do osam miliona korisnika, odnosno preko 21 milion zapisa standardnih korisničkih podataka: ime i prezime, adresa, telefon, datum rođenja.
U Južnoj Koreji, sličan napad na SK Telecom ugrozio je praktično polovinu države. Meta su postali podaci oko 27 miliona korisnika, od kojih je veliki deo napadačima omogućavao i preuzimanje SIM kartica i komunikacija koje se putem njih odvijaju.
Daleko najozbiljniji bio je slučaj američkog telko operatera AT&T. Između 110 i 176 miliona korisničkih podataka pogođeno je u prvom talasu 2024. godine, a dodatne baze su se pojavljivale i tokom 2025. Kompanija je, prema dostupnim informacijama, problem pokušavala da ublaži tako što je plaćala hakerima da uklone deo podataka.
Ono što povezuje ove incidente nije spektakularno „rušenje sistema“, već način na koji se to dešava. U većini slučajeva ne probija se centralna infrastruktura, već sporedni sistemi: interne aplikacije, servisne baze, korisnička podrška. Upravo tamo gde bezbednost često nije prioritet, a podaci su najkonkretniji.
Zato su i potencijalne posledice po korisnike vrlo konkretne. Kada procure ime, adresa, identifikacioni broj i kontakt, to više nije tehnički problem, već direktan rizik od krađe identiteta. Posebno je opasno kada su predmet curenja finansijski podaci, brojevi platnih kartica, bankovnih računa ili lozinki za internet plaćanja, kao što je bio slučaj sa delimičnom kompromitacijom finansijskih podataka korisnika Vodafona 2025. u Velikoj Britaniji. Takvi slučajevi, koliko je poznato, nisu se do sada dogodili u Srbiji.
Na udaru srpska vojska, APR i telekomunikacije
U razmaku od svega nekoliko dana, javnost je dobila informacije o tri ozbiljna slučaja krađe podataka: dva u civilnom, a jedan u vojnom sektoru.
Telekom Srbija je 17. marta saopštio da je došlo do neovlašćenog pristupa delu podataka iz baze korisnika m:SAT TV, navodeći da je reč o ograničenom obimu informacija iz interne aplikacije, odnosno oko 160.000 zapisa. SHARE fondacija objavila je analizu koja je pokazala da se radi o 330.000 jedinstvenih unosa. Napad na Telekom ličio je na napade na druge svetske telko operatere – nije napadnuta centralna infrastruktura, već jedan od pomoćnih servisa.
Gotovo istovremeno, pojavile su se informacije o kompromitaciji sistema Ministarstva odbrane Republike Srbije, Vojne akademije i VMA. Prema navodima Radija Slobodna Evropa, u pitanju su kompromitovani mejl nalozi povezani sa grupom Fancy Bear.
Napadači su uspešno zaobišli dvostepenu autentifikaciju, uspostavili automatsko prosleđivanje i pristupili komunikaciji sa stotinama kontakata, uključujući i evropske vojne strukture. Postoje indicije da je pristup trajao mesecima.
Osim Telekoma i vojske, na udaru hakera našla se i Agencija za privredne registre. Ista hakerska grupa koja je preuzela odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije tvrdi da poseduje osetljive podatke iz baze APR: imena, JMBG, adrese, kopije ličnih karata i pasoša vlasnika firmi, kao i podatke o bankovnim računima.
APR je potvrdila napad na spoljašnji korisnički sistem, ali, kako navode, bez ugrožavanja centralne baze podataka. U svakom slučaju, ova tri martovska napada izazvala su dodatni pad poverenja u državne digitalne sisteme i sposobnost države da štiti podatke svojih građana u internet prostoru.
Posebna tema je i to što srpske institucije nemaju jasno razvijene priručnike kako se komunicira sa javnošću u ovakvim situacijama, pa se javnost često okreće analizama nevladinih organizacija umesto zvaničnim informacijama.
Da li građani mogu da se osećaju sigurno?
Sajber napadi nisu izuzetak, već pravilo. U sistemima koji funkcionišu, incidenti se brzo prepoznaju, transparentno saopštavaju, a njihove posledice ograničavaju odgovornom reakcijom.
U slučaju domaćih incidenata, postupa se drugačije: informacije dolaze sa zakašnjenjem, procene se razlikuju, a odgovornost ostaje nejasna. U takvom okruženju, građani ostaju izloženi.
Njihovi podaci nalaze se u bazama koje ne vide i ne kontrolišu, a o njihovoj bezbednosti saznaju tek kada problem već postane javan. Zato sve nove investicije u data centre ostaju praćene istom dilemom: ne koliko podataka možemo da obradimo, već koliko smo u stanju da ih zaista zaštitimo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-26 13:45:53',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
