Beograd nije stao zato što je pao sneg. Stao je zato što je još jednom postalo kristalno jasno da gradom niko ne upravlja, već da se improvizuje
Grad sa više od 2.500 kilometara ulica i puteva, u kojem su ozbiljnije snežne padavine bile najavljene danima unapred, pokazao je da nema sistem koji ume da reaguje kada okolnosti postanu složenije od prosečnog dana. Sneg je bio predvidiv. Kolaps je, međutim, posledica političke odluke da se grad vodi sa minimumom kapaciteta, bez rezervi, bez plana za loš scenario i bez jasne hijerarhije odgovornosti.
U takvom sistemu, prvi refleks vlasti je uvek isti – odgovornost se traži svuda osim tamo gde pripada. Nedopustivo je krivicu prebacivati na zaposlene u komunalnom sistemu, ljude koji rade po deset, dvanaest i više sati dnevno, u smenama koje se produžavaju jer nema ko da ih zameni.
Ti ljudi nisu uzrok problema, već jedini razlog zbog kog grad uopšte funkcioniše makar minimalno. Oni čiste, posipaju, pokušavaju da održe prohodnost u uslovima koji su unapred osuđeni na neuspeh zbog lošeg planiranja. Problem je u donosiocima odluka – u Gradskoj upravi i na njenom vrhu – koji ni ovog puta nisu pokazali da razumeju da se grad ne vodi iz kabineta, saopštenjima i statistikom, već prisustvom, koordinacijom i preuzimanjem od odgovornosti.
U ozbiljnim gradovima, u vanrednim situacijama rukovodstvo je vidljivo: na terenu, u operativnim centrima, među ljudima koji rade. U Beogradu, umesto toga, građani dobijaju bahata i samohvalisava saopštenja, bez osnovnih informacija o tome kada će saobraćaj biti normalizovan i koliko će kolaps trajati. Takva komunikacija nije samo loša – ona je uvredljiva, jer pokušava da normalizuje haos kao neminovost.
Beograd danas ne plaća cenu snega, već cenu dugogodišnje politike minimalnih ulaganja, odsustva odgovornosti i potpunog nerazumevanja kako funkcioniše veliki grad. Sneg će se istopiti, ali problem upravljanja ostaje – sve dok neko konačno ne preuzme odgovornost za grad koji je prepušten sam sebi.
Autor je izvršni direktor organizacije Beograd u pokretu
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
U saradnji sa izraelskom kompanijom, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova u beogradskom naselju Makiš. Za jednog od direktora je postavljen poznati izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i premijera Izraela Benjamina Netanjahua, otkriva BIRN
Aleksandar Vučić izjavio je da „ima još stvari koje mora da izbaci“ iz Predsedništva
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
