Kako su iskustva Praškog proleća doprinela jugoslovenskom filmu, kako je bilo raditi u Jugoslaviji, o cenzuri i slobodi u intervjuu za praznični dvobroj „Vremena” govori Predrag Pega Popović, prvi diplomirani filmski snimatelj u Jugoslaviji
Centar za društvenu stabilnost, formalno think tank, a suštinski propagandni pogon vlasti, novcem poreskih obveznika proizvodi filmove i kampanje protiv neistomišljenika. Sagovornici „Vremena“ upozoravaju na model parainstitucija koji je karakterističan za autoritarne režime
Prema saznanjima „Vremena“, policijski rukovodilac koji je došao do ključne informacije o lokaciji droge u Konjuhu i tužiteljka koja vodi istragu o zapleni pet tona marihuane neće dugo ostati na aktuelnim mestima
Elektrodistribucija Srbije uporno pokušava da posao očitavanja brojila dodeli istom ponuđaču, uprkos visokoj ceni. Sada je podneta žalba, pa je postupak obustavljen
Protest studenata i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji je prerastao u blokadu zgrade okončan je. Dekan je prethodno pozvao policiju, koja je iz zgrade iozbacila okupljene primenjujući silu. Studetni poručuju da neće stati sve dok profesorka Jelena Kleut ne bude vraćena na fakultet
Iako u Njujorku ništa nije zaista čudno, ipak, suve šljive punjene orasima, u kombinaciji sa pilećom džigericom umotanom u slaninu, nadilaze uobičajenu ponudu Menhetna
Od Moskve do Beograda, preko Londona, Pariza, Luksemburga i Nice, Miloš Starović svedoči i govori o sankcijama, geopolitičkim potresima i „novim klincima” iz Rusije
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Za novogodišnju dekoraciju lokalne samouprave izdvojile su po nekoliko desetina hiljada evra. U vrhu liste gradova koji će 2026. dočekati uz najskupocenije ukrase je Bor koji je dekoraciju platio više od 80.000 evra
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
„Nazivaju nas anarhistima, neprijateljima države i teroristima. Svakog dana nas napada provladina štampa, a i sama vlada“, kaže u intervjuu za nemački magazin Špigel rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
Ruski operativci su navodno već stigli u Srbiju, dok američki FBI u odgovoru za „Vreme“ niti potvrđuje niti demantuje da je uključen u istragu huka i stampeda u Kralja Milana
Univerzitetski profesori ostali su bez zarade, a nedavno je donesena i uredba kojom se reguliše njihov rad. Mnogi zaposleni u visokoškolskim ustanovama ove korake smatraju direktnim pritiskom
Stotine svedočanstava koje je „Vreme“ prikupilo govore o jezovitom talasu i zvuku koji je „udario“ na ljude u Ulici Kralja Milana tokom petnaest minuta tišine u subotu. Ovo je pokušaj rekonstrukcije događaja
Zastareo prekršajni postupak protiv Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, zbog toga što je pod dejstvom narkotika izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su lakše povređene dve žene
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, saznaje Nova ekonomija
Izvor: DWPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Alarmantan broj sajber napada: Šteta veća od 200 milijardi evra',
pubdate: '2026-05-13 08:00:02',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "AI,Nemačka,Sajber napadi,Tehnologija,Veštačka inteligencija",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Alarmantan broj sajber napada: Šteta veća od 200 milijardi evra',
'pageContent': '„Nivo pretnje u sajber-prostoru ostaje konstantno visok“, kaže ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU), političar zadužen za bezbednost u Nemačkoj. Povod za to njegovo upozorenje je Izveštaj o sajber-kriminalu za 2025. godinu, koji je u utorak (12. maj) u Berlinu objavila Savezna kriminalistička policija (BKA), piše DW.
Više od 900 sajber-napada dnevno
Potpredsednica BKA Martina Link takođe ocenjuje da su nalazi tog izveštaja alarmantni. Ona procenjuje finansijsku štetu na približno 202 milijarde evra. To odgovara otprilike 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Primarne mete tih napada su preduzeća, vladine agencije i kritična infrastruktura poput elektrana ili bolnica.
Ukupan broj napada koje je zvanično registrovala policija – od zlonamernog softvera tajno implantiranog na računare, pa do krađe podataka i pražnjenja bankovnih računa – iznosio je 334.000. To je u proseku više od 900 napada dnevno. Nemačka je posebno unosna meta za sajber-kriminalce, jer, uprkos krizi, to je i dalje treća najveća nacionalna ekonomija na svetu.
Napadi skoro uvek iz inostranstva
Dve trećine tih zločina počinjeno je iz inostranstva ili sa lokacija koje se nisu mogle definitivno identifikovati. „Ti napadi su uvek prekogranični, skoro uvek su međunarodni“, naglašava potpredsednica BKA, Link. Kao i ministar unutrašnjih poslova, i ona smatra da je brzi napredak veštačke inteligencije (VI) najveći izazov.
Čak i pojedinci koji nisu stručni brzo mogu da steknu specifične sposobnosti koristeći VI, kaže Dobrint. „Jezički kapaciteti veštačke inteligencije omogućavaju istovremeno delovanje u veoma različitim regionima sveta, jer ona može da generiše besprekoran tekst na različitim jezicima.“ Rezultat su veb-stranice ili imejlovi koji deluju autentično, a koje sajber-kriminalci koriste da namame svoje žrtve na lažni trag.
[caption id="attachment_4908122" align="aligncenter" width="1280"] Kakva je uloga AI-a u sajber napadima?[/caption]
Ministar Dobrint: „Nismo bespomoćni“
Uprkos sve većim opasnostima, ministar Aleksander Dobrint ostaje uveren u borbu protiv sajber-kriminala: „Nismo bespomoćni“, poručuje i ujedno kao dokaz ističe uspešnu saradnju sa drugim zemljama. Kao glavni dokaz služi mu veliki udar protiv međunarodno umreženih sajber-kriminalaca – nazvan „Operacija Kraj igre 2.0“ (Operation Endgame 2.0).
U toj akciji vlasti iz sedam zemalja uspešno su udružile snage kako bi neutralisale jedan od najopasnijih zlonamernih programa koji postoje.
Nemačka je u toj operaciji sarađivala sa Danskom, Francuskom, Velikom Britanijom, Kanadom, Holandijom i SAD. Pored toga, bili su uključeni i policijski i pravosudni organi Evropske unije. Izdate su međunarodne poternice za oko 20 osumnjičenih, od kojih većina potiče iz Rusije.
Više ovlašćenja za BKA?
„Naše uspešne mere protiv sajber-kriminala pokazuju da je policijska akcija efikasna – međutim, one ne smeju da stvore lažni osećaj sigurnosti u vezi sa veoma dinamičnim pejzažom pretnji u sajber-prostoru“, upozorava potpredsednica BKA, Link. Njena agencija je trenutno ovlašćena samo da istražuje zločine, ali joj nedostaju ovlašćenja da preduzima preventivne mere protiv neposrednih pretnji. „Da se izrazimo pomalo cinično: moramo da sačekamo dok se šteta ne počini – dok ’dete ne upadne u bunar’ – pre nego što možemo zaista da preduzmemo akciju.“
Ministar unutrašnjih poslova Dobrint namerava da to promeni što je pre moguće. U tom cilju, savezna vlada će uskoro u Bundestagu podneti zakonski predlog kako bi se uspostavio neophodan pravni okvir za aktivnu sajber-odbranu. „Naš cilj je da poremetimo i uništimo infrastrukturu napadača. To znači: dobijanje pristupa njihovim digitalnim sistemima.“
[caption id="attachment_4634373" align="aligncenter" width="925"] Šteta od sajber napada je iznad 200 milijardi evra u Nemačkoj[/caption]
Ravnopravni s počiniocima?
Štaviše, Dobrint se zalaže za sveobuhvatno zadržavanje IP-adresa računara i za implementaciju automatizovanih mogućnosti analize podataka. Država ne sme ostati samo posmatrač u digitalnom svetu, tvrdi ministar unutrašnjih poslova, opravdavajući tako svoje dalekosežne zahteve. Cilj je, kako naglašava, da se osigura da vlasti budu tehnički i pravno opremljene da deluju ravnopravno sa počiniocima – i da uzvrate udarac.
Ali Dobrintovi planovi već dugo su kontroverzni. „Savezna vlada uvodi masovni nadzor na mala vrata“, kritikovala je poslanica Levice, Klara Binger, nacrt predloga o zadržavanju IP-adresa koji je izašao na videlo u aprilu. Binger, koja je među poslanicima te opozicione stranke u Bundestagu zadužena za unutrašnju politiku, opisala je to kao „frontalni napad na osnovna digitalna prava preko 80 miliona ljudi“.
Izvor: DWPravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-13 08:00:02',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
Šteta od sajber napada je iznad 200 milijardi evra u Nemačkoj[/caption]
