Otkud kajmak na Menhetnu?

Na sredini 116. Loisajda avenije, pored ulaza u zgradu od crvene cigle, nalazi se „Kafana“ – mesto koje na prvi pogled liči na još jedan njujorški restoran, sve dok jelovnik ne skrene u neočekivanom pravcu.

Posle supe, suvog mesa i sireva, slede gibanica, zeljanica i lepinja sa kajmakom. Zaokret se nastavlja jagnjećom kapamom i svinjskom plećkom, dok čorbast pasulj sa rebarcima, potkolenica i punjena pljeskavica konačno otkrivaju zašto se iznad vrata nalazi napis na nerazumljivim, ćiriličnim slovima.

Iako u Njujorku ništa nije zaista čudno, srpskih restorana ima više nego madagaskarskih, trinidadskih i laoških zajedno. Pa ipak, suve šljive punjene orasima, u kombinaciji sa pilećom džigericom umotanom u slaninu, nadilaze uobičajenu ponudu Menhetna.

S tim se možda neće baš sasvim složiti vlasnik „Kafane” Vladimir Ocokoljić, koji za „Vreme” koje je na kioscima od petka (9. januara) sa zakašnjenjem zbog praznika, kaže da je to samo jedan od njujorških restorana.

„Kao što postoje italijanski njujorški restorani, tako postojimo i mi: njujorški srpski restoran”, priča ovaj bivši profesor tehničkog crtanja, koji je pre skoro dve decenije napustio posao za koji se školovao u Americi i počeo da se bavi ugostiteljstvom.

„Kafana” je nastala iz njegove ljubavi prema hrani, nakon brojnih slava, gde je kuvao za desetine ljudi koji su se svake godine zavejanim ulicama Njujorka probijali do njegovog stana.

Celu reportažu o njujorškoj „Kafani” pročitajte u novom broju „Vremena” koje je na kioscima od petka (9. januar) ili se pretplatite na štampano i digitalno izdanje.

I još nešto – još nekoliko dana možete da iskoristite veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.