Napadno odsustvo Vučićevih cmizdravih izjava, neprogovaranje o Kosovu usred neprestanog klepetanja bilo o čemu, jasan je znak za srpsku sirotinju sa severa Kosova da pakuje kofere. Predsednik se sa trgovine njima prebacio na trgovinu litijumom
Pokretačka parola režimskog divljanja bilo je da se Srbi nastoje proglasiti genocidnim narodom. Kakvim narodom? Genocidnim. Šta bi to imao biti genocidni narod? Nemamo pojma, ali dobro zvuči. A onda je imitacija izbora prošla, a došao 11. jul
Politika nije preganjanje s varvarima, već napor da se organizuje politička zajednica. Ne uspe li Srbija protiv nasilja da se konstituiše kao jedan politički subjekt, izneveriće milion ljudi na čijim ramenima stoji
Nestrpljenje i rezignacija nisu saveznici onih koji se opiru diktaturi. Diktature populističkog tipa ne padaju ni brzo ni lako, te je, važno uočiti nekoliko motiva koji se vide s distance
Iako nije lako pretpostaviti šta se događa u glavi predsednika Srbije, ta glava sledi nekakvu logiku, a logika, verovatno je i njemu to jasno, kaže da sada ne sme da odstupi ni za pedalj. Makar će to pokušati
Vučić suštinski zavisi od podrške koju mu pružaju Evropska unija i Amerika. Ne od podrške Rusije ili Kine. Pogledajte samo poreklo novca koji se sliva u Srbiju: s Rusima razmenjujemo jabuke, a Kinezi nam uvaljuju najgore što imaju. Novac i podrška vođi dolaze sa Zapada
Ovaj tekst nastaje u trenutku kada je Marinika Tepić najavila štrajk glađu. Reč je pala, a reč obavezuje. Za nju više nema nazad
Ovaj tekst nastaje u trenutku kada je izvesno da će u Skupštini Srbije Vučić imati natpolovičnu (apsolutnu) većinu, dok će, sva je prilika, oformiti vlast i u Beogradu. Na jučerašnjim se izborima nije dogodilo ništa što trezveniji posmatrač nije mogao da pretpostavi (osim dr Nestorovića, ali to je ionako u domenu nadnaravnih sila). Preskočićemo sumiranje i okrenuti se onome što sledi
Mesto dodira fabrike laži i nasilja i stvarnosti počelo je da popušta. Omanji rat u Banjskoj i jesenji štrajkovi i protesti posledice su klizanja i odranjanja tla na kome Vučićevi naprednjaci stoje
Rečenica Zorana Đinđića „Srbija ne sme da stane“ nema nikakvog smisla kada je izgovara bilo koji pripadnik Srpske napredne stranke jer tada dobija sasvim drugačije značenje - samoubilačko
U slučaju novih sukoba na ovim prostorima niko ne bi prolio suzu za Srbijom, jer su Vučić i ekipa (brnabići, vulini, gašići, jovanovi, martinovići) učinili sve da ova zemlja postane parija za kojom niko ne bi žalio
U manje nesrećnim zemljama u kojima postoji prostor između dobra i zla, između pravde i nepravde, između istine i laži ako hoćete, nekakva se ravnoteža u samopercepciji nastoji uspostaviti makar uklanjanjem spomenika dokazanim ubicama. Na ovim nesrećnim prostorima upravo je suprotno
Kod autoimune bolesti odbrambene ćelije umesto na ono što ga napada nasrću na zdrave ćelije sopstvenog organizama. Kada logiku imunog sistema, odnosno autoimune reakcije, prebacimo na plan društva, sa savršenom pouzdanošću možemo da postavimo njegovu dijagnozu
Martinovića civilizacija ne opterećuje ni na koji način. On ne poznaje elementarne društvene kočnice poput stida, recimo, poput nelagode kada izgovara laž ili kada vređa čoveka, on je u stanju sebe tako ubedljivo da ponizi pred jačim, te da se iživljava nad slabijim, da takve primere gmizavosti nije lako uporediti bilo s čim poznatim, on ne zna šta je to uljudnost i ne poznaje drugi govor do govora nasilja. Kao ni njegove partijske kolege, ni predsedik države, uostalom
Zbog čega Srbija nema saveznike, a kosovski Albanci ih i te kako imaju? Zato što Vučić ne zna da radi svoj posao. Zato što je, da budemo precizniji, privatizovao državu i radi samo u sopstvenu korist
U razorenom javnom prostoru ponovo se pojavila politička supstancija - svest da se građanska energija mora artikulisati u političkim pojmovima. Građanske političke partije i predstavnici građana služe upravo tome
Pravednici u politici, oni koji misle da znaju da su posednici istine, te, kao takvi, svoju istinu ne dele ni sa kim, jednako su opasni kao i kompulsivni lažovi. Sazrevanje u političkom smislu znači umeće da se sopstvena ideološka pozicija prilagodi ideološkim pozicijama drugih političkih aktera. Od 2012. godine se nije dogodilo da se opoziciona scena ovako jasno profiliše
Dve tragedije u Srbiji u sebi nose sveljudski gen: užas je zajednički, tugu delimo svi. Ovom užasu i ovoj tuzi ne prethode političke podele. No, uprkos tome, priroda Vučićeve vladavine, kao i mentalni sklop ljudi okupljenih na dvoru, ne dopušta univerzalni model koji je direktni učinak civilizacije. Vučić i njegova ekipa nisu u stanju da se nose ni sa čim univerzalnim, ni sa čim što se ne tiče njih, samo njih i nikoga osim njih. Zbog toga su pokušali da monopolizuju bol. Zbog toga su se okomili na univerzalno
Moglo bi se pomisliti da je pokazivanje saosećanja u javnosti za političare deo obaveznog programa, ritual koji se ponekad mora izvesti. I jeste. Rituali su važan deo zajedničkog života i iskrenost s tim nema veze. U javnoj sferi i nije reč o iskrenosti, već o učincima koji se proizvode. Odgovoran političar će pokazati da mu je stalo
Srpska pravoslavna crkva se ne obazire na ozbiljna istraživanja koja pokazuju da porodica u Srbiji mahom ne samo da nije utočište dobrih hrišćanskih duša, već da je mesto priznatog i nekažnjivog nasilja, te da je porodica, isuviše često, paravan za maltretiranje pre svega žena i dece
Na zapadu su se radnici više od jednog veka krvavo borili za svoja prava. Sindikalne borbe bile su teške, opasne, često beznadežne, ali nove generacije radnika nastavljale su tamo gde bi prethodne generacije bile stale, zadržavale su osvojeno i proširivale prostor slobode. Kod nas su sindikati bili i ostali samo služba koja se bavi organizacijom isporuke brašna i svinjskih polutki, a ne lokomotiva jedne kompozicije koja grabi tračnicama slobode
Istina je da sporazum iz Ohrida obavezuje bez ikakvog potpisa, s čime se predsednik Srbije složio, ali je istina i da nije potpisao sporazum koji se ne mora potpisati da bi bio obavezan, te tako nepotpisan sporazum ne vredi ništa jer on ga on nije potpisao, iako nije potrebno da ga se potpiše da bi bio obavezan. Zar nije tako? A ko kaže drugačije taj je izrod, lažov, izdajnik, homoseksualac, plaćenik i mrzi njegovog sina. Nije vladavina koja počiva na protivrčnostima ništa novo, praktikovao ju je i drug Staljin
U ideju o Kosovu unutar Srbije ne veruju ni vučići uveoci, ni obradovići, ni milanjovanovići, ali šta ih košta da baljezgaju. Sve dok neko od njih ne bude morao da prizna stvarnost, a to će, gle pravde, biti baš Vučić Aleksandar, čovek koji je, zajedno s Ivicom Dačićem, Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vulinom (itd.) izgubio Kosovo „de facto“ i „de iure“. I u tome ga, Vučića, svom gađenju uprkos, treba podržati
Da bi prikrio činjenice da je on bio na vlasti kada je Kosovo izgubljeno, Alksandar Vučić odgovornost za gubitak Kosova prebacuje na petoooktabrsku vlast, što je, naravno, netačno. U trenutku kada se uspostavlja petooktobarska republika Kosovo de facto više ne pripada Srbiji, ona nema prerogative suverenosti na teritoriji KiM
Vučićev potez „odmrzavanja“ odnosa između Srbije i Hrvatske pokazuje da u politici nema prirodnih ili smrtnih neprijateljstava, kao što nema ni večnih prijateljstava. Politička mržnja, naime, nije isto što i privatna mržnja. Politička mržnja tek je instrument političkog igrokaza
Kad zapadne političare nazove „velikašima“ (feudalnim gospodarima), Aleksandar Vučić na sav glas vrišti „nisam ja taj, nego oni“. Ali ta dreka, u gluvom mraku kojim je obavio zemlju, nepogrešivo upućuje na njega samog. Utoliko, „velikaš“ je slatka samodenuncijacija koja je lahko prhnula iz njegovog nesređenog uma i ozarila nas svojom preciznošću
Ova i ovakva, Vučićeva, Srbija nije u stanju da obezbedi nijednog jedinog saveznika ni za klikere, a kamoli za rat. Vučićevi lični bogati prijatelji, diktatori iz arapskog sveta, tu su samo radi bogaćenja svog, njegovog i njegovih ljudi, ni zbog čega drugog. Ograničen na tehnologiju održavanja na vlasti, bez bilo kakve političke ideje ili ideologije, „vrhovni komandant“ makar zna da u ratu ne bi imao nikakve šanse ni protiv koga
