Napadno odsustvo Vučićevih cmizdravih izjava, neprogovaranje o Kosovu usred neprestanog klepetanja bilo o čemu, jasan je znak za srpsku sirotinju sa severa Kosova da pakuje kofere. Predsednik se sa trgovine njima prebacio na trgovinu litijumom
Pokretačka parola režimskog divljanja bilo je da se Srbi nastoje proglasiti genocidnim narodom. Kakvim narodom? Genocidnim. Šta bi to imao biti genocidni narod? Nemamo pojma, ali dobro zvuči. A onda je imitacija izbora prošla, a došao 11. jul
Politika nije preganjanje s varvarima, već napor da se organizuje politička zajednica. Ne uspe li Srbija protiv nasilja da se konstituiše kao jedan politički subjekt, izneveriće milion ljudi na čijim ramenima stoji
Nestrpljenje i rezignacija nisu saveznici onih koji se opiru diktaturi. Diktature populističkog tipa ne padaju ni brzo ni lako, te je, važno uočiti nekoliko motiva koji se vide s distance
Iako nije lako pretpostaviti šta se događa u glavi predsednika Srbije, ta glava sledi nekakvu logiku, a logika, verovatno je i njemu to jasno, kaže da sada ne sme da odstupi ni za pedalj. Makar će to pokušati
Vučić suštinski zavisi od podrške koju mu pružaju Evropska unija i Amerika. Ne od podrške Rusije ili Kine. Pogledajte samo poreklo novca koji se sliva u Srbiju: s Rusima razmenjujemo jabuke, a Kinezi nam uvaljuju najgore što imaju. Novac i podrška vođi dolaze sa Zapada
Ovaj tekst nastaje u trenutku kada je Marinika Tepić najavila štrajk glađu. Reč je pala, a reč obavezuje. Za nju više nema nazad
Ovaj tekst nastaje u trenutku kada je izvesno da će u Skupštini Srbije Vučić imati natpolovičnu (apsolutnu) većinu, dok će, sva je prilika, oformiti vlast i u Beogradu. Na jučerašnjim se izborima nije dogodilo ništa što trezveniji posmatrač nije mogao da pretpostavi (osim dr Nestorovića, ali to je ionako u domenu nadnaravnih sila). Preskočićemo sumiranje i okrenuti se onome što sledi
Mesto dodira fabrike laži i nasilja i stvarnosti počelo je da popušta. Omanji rat u Banjskoj i jesenji štrajkovi i protesti posledice su klizanja i odranjanja tla na kome Vučićevi naprednjaci stoje
Rečenica Zorana Đinđića „Srbija ne sme da stane“ nema nikakvog smisla kada je izgovara bilo koji pripadnik Srpske napredne stranke jer tada dobija sasvim drugačije značenje - samoubilačko
U slučaju novih sukoba na ovim prostorima niko ne bi prolio suzu za Srbijom, jer su Vučić i ekipa (brnabići, vulini, gašići, jovanovi, martinovići) učinili sve da ova zemlja postane parija za kojom niko ne bi žalio
U manje nesrećnim zemljama u kojima postoji prostor između dobra i zla, između pravde i nepravde, između istine i laži ako hoćete, nekakva se ravnoteža u samopercepciji nastoji uspostaviti makar uklanjanjem spomenika dokazanim ubicama. Na ovim nesrećnim prostorima upravo je suprotno
