Intervju: Dejan Šoškić, ekonomista

Koga vidimo kao “velike znalce” u tom režimu koji nešto tobože znaju? Uglavnom priučene ljude sa kupljenim diplomama. Kod njih su evidentno najveći “znalci” jedna osoba koja je navodno završila neku dopisnu loše rangiranu biznis školu u ruralnoj Americi, jedan dva puta dokazani plagijator, a i jedna starija žena koja je navodno doktorirala na jednom privatnom fakultetu, na kome je njen predsednik stranke otprilike u isto vreme završio master tezu čiji naslov nije znao da kaže kad je javno upitan o tome. Studentska lista ima više od 140 doktora nauka. U pitanju su ljudi neuporedivo većih sposobnosti. O razlici u čestitosti i moralu ne treba trošiti reči

Ivan Milenković

IZBORI 2026: Izlaznost

Visoka izlaznost će, kažu sagovornici “Vremena”, biti pokazatelj da li je Studentski pokret, kao neočekivana politička sila koja se pojavila nakon novosadske tragedije, uspeo u nameri da građanima vrati nadu da je moguće izaći iz ćorsokaka u kojem se zaglavila Srbija. Istovremeno, ona će biti i znak da naprednjaci nisu uspeli da značajan broj građana koji su protiv njih oteraju u apstinenciju

Nedim Sejdinović

Izbori 2026 (II)

Studentska pobeda otvara pitanje predaje vlasti, pobeda SNS a pitanje prihvatanja rezultata, a osporen ishod novu fazu političke krize. Bojan Pajtić i Dragan Popović za “Vreme” govore o tome šta bi moglo da se dogodi nakon zatvaranja biračkih mesta, ali i zašto promena počinje pre formiranja nove vlade

Predsednički izbori 2026.

Iako im je fokus na parlamentarnim izborima, studenti su najavili da će imati kandidata za predsednika. Koga će i na koji način studenti izabrati da predstavlja pokret koji insistira na decentralizaciji, i može li taj kandidat da okupi dovoljno širok krug birača i dobije podršku opozicije? Da li će ishod parlamentarnih izbora da odredi poziciju iz koje će studenti ući u predsedničku trku

Politički marketing 2026.

Vlast i dalje računa na strah, kontrolu medija i sukob sa političkim protivnicima, dok Studentski pokret pokušava da nametne drugačiji jezik političke mobilizacije. Šta se promenilo u izbornim kampanjama u Srbiji od 1990. godine i da li su stari modeli izgubili moć da ubede birače

Jovana Gligorijević

Intervju: Marijana Cvetković

“Najteže će biti ukloniti nasleđe ove vlasti – taloge nacionalizma i klijentelizma koji su zagadili kulturu i njene institucije. Tu spada i kultura individualizma i ličnog interesa, surevnjivost i sumnjičavost među ljudima. Želimo da u sistem kulture prelijemo kulturu zajedništva, odgovornosti jednih prema drugima i solidarnosti iz studentskog pokreta, ali i mnoga slična iskustva koja smo stekli na nezavisnoj kulturnoj sceni u prethodnim decenijama borbe”

Sonja Ćirić

Vlast, policija i građani

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je sa nešto više od 41.000 pripadnika najveća oružana formacija na teritoriji Srbije, ali je veoma teško proceniti njegovu pravu snagu. I to ne samo što nije poznato kolika je stvarna popuna jedinica, već i zbog toga što MUP “boluje” od veoma visoke politizacije rukovodećih struktura i vrlo čudnih i neprimerenih konekcija nižih ešalona sa podzemljem

Tango između institucija i kriminala

Javna je tajna da je najmanje 150 mladih, samo iz Beograda, redovno na raspolaganju kriminalnim klanovima. Regrutuju ih kao kurire, da odu po ili odnesu novac, drogu, poruku, ali i da bacaju Molotovljeve koktele po lokalima, ubijaju i ranjavaju, kao i ono što im ne govore ali se podrazumeva – da budu uhapšeni. Deluje da su kriminalne vođe veoma pažljive i kad je reč o dopuni policijske i tužilačke statistike. Više javno tužilaštvo u Beogradu iz dana u dan hvali se kako rešava slučajeve ubistava i ranjavanja, kao i trgovine drogom. Osumnjičeni koje hapse sve su mlađi, jedva punoletni, statistički se zavodi da je slučaj rešen, a šefovi organizovanog kriminala nisu ni taknuti

Jelena Zorić

Požar na zidinama Niške tvrđave

Umesto odgovora na pitanja o organizaciji skupa, merama zaštite od požara i postupanju odgovornih, javnost je od predstavnika vlasti dobila tvrdnje da štete nema i da su snimci koji prikazuju požar proizvod veštačke inteligencije

Srbija i nuklearke

Čak i kada bi Srbija izabrala tehnologiju i obezbedila finansiranje, ostalo bi pitanje lokacije budućeg nuklearnog postrojenja: složene analize geoloških i seizmičkih karakteristika, dostupnost rashladne vode, povezanost sa elektroenergetskom mrežom, uticaj na životnu sredinu, nuklearna sigurnost. Utoliko to nije samo tehničko već i političko pitanje: koja bi lokalna zajednica bila spremna da prihvati mali atomski reaktor

Inovativni lekovi

Veliki deo evropskih zemalja prešao je na veće finansiranje inovativnih lekova, jer taj trošak dugoročno premašuje cenu klasičnog lečenja. Naš sagovornik naglašava da se u Srbiji prioriteti u zdravstvu utvrđuju tako što se uradi istraživanje javnog mnjenja. Pa onda daj da radimo ono što je najpopularnije

Tribine “Vremena”: “Srbija pred izborom”

Treća tribina u serijalu “Srbija pred izborom”, koji nedeljnik “Vreme” organizuje uoči predstojećih izbora, održana je 5. oktobra u Čačku. Na godišnjicu pada Miloševićevog režima okupili smo se u gradu koji je tom događaju dao veliki doprinos, u trenutku kada se Srbija ponovo nalazi pred istorijskim izborom: između kleptokratskog režima s jedne i naroda i studenata s druge strane. Odlučuje se o budućnosti zemlje: hoćemo li i dalje živeti pod nenormalnim kultom ličnosti, izloženi korupciji koja ubija, ili ćemo postati normalna i uređena država. A kada je reč o izborima kao načinu da se ta odluka donese, koje su sličnosti, a koje razlike između 5. oktobra 2000. i današnjih prilika? O ovim i drugim temama govorili su: profesor Bojan Pajtić, novinar OzonPressa Stojan Marković i novinar “Vremena” Nedim Sejdinović. Tribinu je vodio Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik “Vremena”

Priredio i uredio: Nedim Sejdinović

Lični stav

Zašto sve to rade i naročito daju gas pred parlamentarne izbore 25. oktobra? I vlasnici i Marko Stjepanović kažu da je to samo slučajnost. Da nije to zbog onoga što će se dešavati na izborni dan i sledećih dana? Možda tada treba da budemo uber profesionalni i malo okrenemo glavu na drugu stranu, pričekamo sa objavljivanjem onoga što će se dešavati – pritisci, pretnje, predizborne mahinacije, “postizborna kreativnost”. That’s not going to happen, Brent

Unutrašnji glas

Mi spadamo među narode koji sebi moraju da postave pitanja o greškama u postavljanju nacionalnih ciljeva kroz istoriju i da se konačno usmerimo na izgradnju jakih nezavisnih institucija koje će moći da se odupru pokušajima zloupotrebe, što bi istovremeno značilo da konačno postanemo prava politička zajednica sa podelom vlasti i usmerenošću na slobodu

Navigator

Zoran Stanojević

Francuska

Protesti francuskih srednjoškolaca ne samo da ne jenjavaju već su postali gotovo uvodna vest svih svetskih medija, uz zastrašujuće slike ogoljenog policijskog nasilja. Poražavajuća slika francuskog školstva danas u suštini je samo slika i prilika kontinuiranog zanemarivanja i urušavanja javne uprave uopšte, a školstva naročito, koje je za Makronovog dvomandatskog vakta 2017–2027 doživelo svoj žalosno očigledni vrhunac

Parlamentarni izbori u Izraelu

Uoči izbora 27. oktobra, centralna tema kampanje je pitanje odgovornosti premijera Benjamina Netanjahua (vidi sliku) za Hamasov masakr pre tri godine. Oko 70 odsto birača kaže da će ta tema uticati na njihovu odluku

Fenomen Zafranović

Zlatni rez’42 – Djeca Kozare, režija Lordan Zafranović

Fenomen Zafranović (2)

Memoari dece koju su usvojile ustašama naklonjene i izrazito katoličke porodice pokazuju da se ovaj proces nije razlikovao od onoga što se događalo u Španiji posle građanskog rata, pod režimom Fransiska Franka, kada su deca ubijenih ili zatvorenih republikanaca smeštana u frankističke porodice kako bi bila odgajana kao “dobri” španski fašisti

Esej

Povodom ponovljenog izdanja: Mihael Bulgakov,
Život gospodina De Molijera, Bratstvo licemera,
Zepter Book World, Beograd, 2026, prevod Milan Čolić

Intervju: Vladislava Vojnović

“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”

Esej

U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić

In memoriam – Goran Bare (1965–2026)

Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku

Biljana Braithwaite – izvršna direktorka i suosnivačica, Sustineri Partners

Zašto je održivost postala uslov za pristup kapitalu i zašto Jugoistočna Evropa mora da izgradi platforme koje njenim osnivačima, kompanijama i institucijama omogućavaju da oblikuju agendu – Biljana Braithwaite, izvršna direktorka i suosnivačica Sustineri Partners za SEE UP

Redakcija "Vremena"

Svet

Donald Tramp je prešao na pogrešnu stranu istorije, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Sparazum Trampa i Putina o ruskoj isporuci dizela smatra izdajom

A.I.

Novi broj „Vremena“

Za novo izdanje „Vremena“ o filmu Lordana Zafranovića pišu naš kritičar Zoran Janković i britanski istoričar Rori Jeomans