Testiranje „Sokola“ na relaciji Beograd-Budimpešta, bez putnika

Putuj Sokole, ali bez ikoga ko bi se naginjao kroz prozor – ovako bi se mogla objasniti spremnost mađarskih vlasti da puste brzi putnički voz između Budimpešte i Beograda.

Najrigoroznija u istoriji rigoroznih testiranja upravo prolazi pruga na toj relaciji od kada se na proleće promenila vlast u Mađarskoj, pa su se javile sumnje da posao nije urađen kako treba. Previše je tu bilo netransparetnih dilova Orbanovih ljudi sa kineskim izvođačima i srpskim režimom.

Sedam meseci nakon što je brzi voz trebalo da krene između dva glavna grada, ovog oktobra, Budimpešta i dalje testira bezbednost naglašavajući da u vozove koje su pustili niz prugu – još nisu smestili ni jednog putnika.

Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i talasa političke i društvene pobune koja je usledila zatim i iznerdila i izbore u Srbiji, razumljivo je da Mađari strepe od bilo kakvog sličnog scenarija.

Putuj Sokole, ali bez naginjanja koz prozor

Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi objavio je ovog oktobra na društvenim mrežama da je upravo završeno do sada „najsveobuhvatnije“ testiranje pruge Budimpešta – Beograd, koje je sprovedeno tokom noći.

„Vozovi su saobraćali kao da je putnički saobraćaj već počeo, krećući se satima prema planiranom dnevnom redu vožnje za periode najvećeg opterećenja“, napisao je Vitezi. „Postojala je samo jedna značajna razlika: u vozovima nije bilo putnika.“

Sistem za upravljanje vozovima, koji je ključan za primopredaju pruge i neophodan za garantovanje bezbednosti pri maksimalnoj brzini od 160 kilometara na čas, koji je i bio problem, funkcionisao je dobro, istakao je on.

Vitezi je, po ko zna koji put, rekao da osnovno načelo ostaje da je bezbednost na prvom mestu i da će prevoz putnika na toj pruzi započeti kada bude utvrđeno da ništa ne ugrožava bezbednost putnika.

„Upravo zato se od leta sprovode rigorozna testiranja na pruzi i zato je simulacija izvedena proteklog vikenda predstavljala tako važan korak. Nakon što se obavi zvanična ocena testa, o tome ćemo takođe izvestiti javnost, jer smatramo da putnike treba blagovremeno informisati, a ne skrivati od njih informacije“, naveo je Vitezi.

Petnaest dana za bezbednost

Teretni vozovi brzom prugom između Beograda i Budimpešte krenuli su još 27. februara, pohvalio se bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sa bivšim ministrom građevinarstva i saobraćaja Mađarske Janošem Lazarom, najavio je i brzinsko uspostavljanje putničkog saobraćaja na ovoj deonici.

Putnički voz trebalo je da krene do 15. marta, a tih 15 dana ostavljeno je da se završe sve tehničke i bezbednosne provere.

Kako je 15 dana postalo sedam meseci nije potpuno jasno, ali je evidentno da su nakon ove najave u aprilu održani izbori u Mađarskoj na kojima je vlast izgubio Viktor Orban, dugogodišnji saveznik naprednjačkog režima u Srbiji.

Nakon smene vlasti kod suseda, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević je rekla gostujući na RTS-u: „Srbija je spremna za uspostavljanje putničkog saobraćaja do Budimpešte i datum otvaranja pruge zavisi isključivo od mađarske strane“.

Ono što se „pojavilo kao problem, je problem tehničke prirode“, dodala je ona. Ipak, priznali su da su tada Mađari uočili grešku koja utiče na bezbednost odvijanja saobraćaja pri brzini od 160 kilometara na čas.

„To znači da mađarska strana, pre svega MAV, njihov nacionalni prevoznik i operater, proverava i radi bezbednosne provere takozvanog ETCS sistema, imajući u vidu da se pojavila i da je uočena neka greška koja utiče na bezbednost odvijanja saobraćaja za brzine od 160 kilometara na čas“, rekla je srpska ministarka.

Izgradili prugu za 200 na sat koja može da ide samo 160

Navela je da su srpski Soko vozovi već bili u Mađarskoj i dobili tipsku dozvolu, odnosno sertifikat, i kada svi bezbednosni sistemi profunkcionišu i dobiju sve potrebne sertifikate za bezbedno obavljanje saobraćaja, tada će Soko dobiti i pojedinačnu dozvolu.

Meseci su prolazili, a onda je novi mađarski ministar saobraćaja otvoreno u junu rekao da se „često može čuti tvrdnja da Kinezi nisu znali šta rade“.

On je rekao u parlamentu da se postavlja pitanje da li su Mađarska i Srbija zaista uspele da razvoj železničke veze između Beograda i Budimpešte usmere na pravi način. Od kineskih vlasti, prema njegovim rečima, treba tražiti dozvolu da ugovori, njihove izmene i sva prateća dokumentacija budu javno dostupni, kao i podaci o troškovima i računima.

„Situacija još nije u potpunosti rešena. Iako je završetak radova na pruzi odložen zbog određenih problema, ostala su otvorena brojna tehnička i bezbednosna pitanja. Kao što je već pomenuto, sistemi osiguranja i upravljanja železničkim saobraćajem još nisu u potpunosti stavljeni u funkciju“, otkrio je Vitezi.

Sigurno je da se sistem ne može pustiti u rad, niti može biti u potpunosti plaćen dok se ne dokaže da ispunjava sve propisane bezbednosne standarde, poručio je Vitezi.

„Ne želim nikoga da branim, ali u ugovoru jasno piše da su određena tehnička rešenja bila unapred poznata. Istina je da je pruga projektovana za brzine do 200 kilometara na čas i da je zbog toga izgrađena gotovo kao potpuno nova trasa. Međutim, ostao je veliki broj ukrštanja u nivou, što predstavlja ozbiljan nedostatak. Zbog toga se u praksi ne može u potpunosti iskoristiti projektovana brzina.“

Drugim rečima, izgradili su prugu za 200 kilometara na čas, ali će na pojedinim deonicama brzina biti ograničena na 160 kilometara na čas upravo zbog tih nerešenih ukrštanja, objasnio je on.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!