Evropska komisija predstavila je paket mera kojim bi Evropska unija trebalo da se pripremi za buduće proširenje, uključujući promene u odlučivanju, zaštitu vladavine prava i postepeno uključivanje zemalja kandidata u pojedine politike EU.
Istovremeno, Komisija je najavila da će krajem oktobra predstaviti okvirne mape puta za četiri zemlje koje se trenutno smatraju najnaprednijim kandidatima – Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu.
Srbija se ni ne pominje.
To ne znači da je Srbija van procesa proširenja, ali pokazuje da je Brisel trenutno ne svrstava među zemlje za koje priprema konkretne rokove i mape puta ka članstvu.
Više članica, drugačije odlučivanje
Evropska komisija smatra da bi EU trebalo da bude spremna za funkcionisanje sa većim brojem članica. Zbog toga predlaže širu upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom u oblastima u kojima postojeći ugovori to omogućavaju.
Cilj je da se ubrza donošenje odluka u Uniji i smanji mogućnost da jedna država članica blokira zajedničke odluke. Komisija će nastaviti da razmatra i korišćenje takozvanih klauzula „passerelle“, koje omogućavaju prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na kvalifikovanu većinu u određenim oblastima.
Brisel istovremeno želi da budući pristupni ugovori sadrže snažnije mehanizme kojima bi se osiguralo da nove članice i nakon ulaska u EU nastave da poštuju obaveze preuzete tokom pregovora.
U slučaju ozbiljnog kršenja osnovnih vrednosti EU, među mogućim merama navodi se i suspenzija prava glasa u Savetu EU. Mogući su i prelazni periodi u oblastima poput slobodnog kretanja radnika i usluga, poljoprivrede, osetljivih proizvoda i korišćenja evropskih fondova.
Članstvo pre članstva
Jedan od elemenata novog pristupa jeste i postepena integracija kandidata u pojedine sektore EU pre formalnog članstva.
Komisija želi da razmotri mogućnosti za ranije uključivanje kandidata u strateške oblasti poput energetike, saobraćaja, digitalnih usluga i odbrane, ali uz uslov da ispune odgovarajuće kriterijume. Takvo učešće bilo bi uslovno i reverzibilno, uz redovno praćenje napretka.
Ideja je da zemlje kandidati od približavanja EU imaju konkretnu korist i pre punopravnog članstva, ali i da kroz takvu integraciju ojačaju administrativne kapacitete potrebne za kasnije članstvo.
Gde je Srbija?
Za Srbiju je, međutim, trenutno najvažnija činjenica da se ne nalazi među četiri države za koje Komisija priprema okvirne mape puta sa indikativnim rokovima.
Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina izdvojene su kao kandidati kojima će, uz nastavak reformi, biti ponuđen konkretniji okvir za napredovanje ka članstvu. Za Srbiju i ostale zemlje koje zaostaju predviđa se pre svega snažnija postepena integracija.
Evropska komisija, pritom, proširenje i dalje navodi kao jedan od svojih prioriteta i kao važan element dugoročne bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta Evrope.
Za Srbiju to znači da se proces evropskih integracija nastavlja, ali da je u novom okviru Brisela razlika između zemalja kandidata postala vidljivija: dok se za neke već pripremaju okvirni rokovi i mape puta, za Srbiju takva najava za sada ne postoji.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
