Komentar
Tranzicija vlasti: Sve ide po planuZa prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Kada istog dana iz parlamenta ispadnu i stranka koja simbolizuje kontinuitet od devedesetih i stranka koja je trebalo da bude kičma opozicije posle DS-a, to više nije priča o jednom lošem rezultatu. Skupština je dugo bila mesto gde se smenjuju vlast i opozicija. Posle 25. oktobra ona je, pre svega, mesto odakle je nestala čitava jedna generacija stranaka. Neće biti SPS-a, ni Stranke slobode i pravde, ni demokrata, ni Zeleno-levog fronta, ni Novog DSS-a. Nisu svi otišli istim putem, ali su otišli istog dana. Zato ovo nije samo izborni rezultat
Rekvijem za zlo ne mora da bude svečan. Ponekad zvuči kao drhtav glas u jutarnjem programu i kao priča o zimskim gumama.
Naprednjačka kampanja ne finansira se samo iz stranačke kase, nego i sa platnog spiska javnih institucija, ugovora sa firmama bliskim stranci i iz nadnica za one koji na skupove dolaze traktorom. Račun za sve to stiže – građanima
Na parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra doći će „lažni strani posmatrači“, ljudi povezani sa MAGA grupacijom u SAD i sa ruskim desničarskim pokretima, izjavio je programski direktor CRTA Raša Nedeljkov na međunarodnom onlajn panelu Univerziteta Stenford.
Od Miloševićevog optuživanja demonstranata da rade za Vašington do Vučićevih tvrdnji da Hrvatska učestvuje u pokušaju "obojene revolucije", politički rečnik se menjao, ali je osnovna funkcija optužbi ostala ista. Nezadovoljstvo građana predstavljalo se kao proizvod stranog uticaja, a njegovi učesnici kao ljudi koji ne deluju u sopstvenom interesu.
Vlast i dalje računa na strah, kontrolu medija i sukob sa političkim protivnicima, dok Studentski pokret pokušava da nametne drugačiji jezik političke mobilizacije. Šta se promenilo u izbornim kampanjama u Srbiji od 1990. godine i da li su stari modeli izgubili moć da ubede birače
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Nosilac liste „Ujedinjena Srbija“ Aleksandar Vučić objavio je na svom Fejsbuku i Instagramu video u kom razgovara sa praznom stolicom. Na stolici je slika prvog na listi „Studenti pobeđuju“ dr Ilije Srdanovića i – kamen za kupus. Ideja nije nova. Realizacija je čudna
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Odluka studentskog pokreta da svoju ogromnu društvenu energiju prevede u izbornu politiku trenutno je najvažniji politički eksperiment u Srbiji, ako ne i šire
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Doli Parton nikada nije bila kul, niti je pokušavala to da bude. Bila je previše iskrena za ironiju, a previše emotivna da bi glumila distancu. Suviše se radovala tuđim uspesima da bi bila cinična. U vreme kada je cinizam postao neko merilo inteligencije, ona je ostala žena koja veruje u ljubaznost
Glasači SNS-a koji se suprotstavljaju Vučiću na njegovoj turneji pred neraspisane izbore ne nastupaju kao opozicija, nego kao razočarani vernici. A upravo prema njima Vučić pokazuje možda najveću dozu gađenja
U „Vremenu“ uvek idemo ispod površine vesti, ronimo za svoje čitaoce. Potrebni ste nam sada, više nego ikada tokom ovih suludih decenija
“Mi smo toliko daleko od razgovora oko ideološko-nacionalnih, bilo kakvih pitanja koja idu dalje od toga da li ćemo preživeti do sledeće godine. U tom smislu, prepucavanje ko će biti nosilac studentske liste ili drugi, treći, peti, deseti, ne zanima me. Ja nisam na listi i ja ću samo da odem i da probam tog dana da pomognem da nema žrtava”
Napad na Stevana Filipovića, progon advokata iz Valjeva, prebijanje Vladimira Arsenijevića, događaji su koji se razlikuju samo u detaljima. Šire gledano, deo su iste slike, slike režima koji nam se raspada pred očima i sada radi samo ono što najbolje zna: muči i bije
Poslednjih nedelja psihijatru dr Milutinu Kostiću događa se nešto što pokazuje da je režim spreman i na gore od otkaza. U toku su pokušaji uništavanja profesionalnog kredibiliteta među pacijentima, osporavanje profesionalne etike i dovođenje u sumnju njegove stručnosti
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Pogrešno je pitati da li je Ilon Mask odgovoran za nasilje u Severnoj Irskoj. Za nasilje su odgovorni oni koji su ga počinili. Mnogo je neprijatnije pitanje zašto je njegovo mišljenje o Belfastu uopšte relevantno. Odgovor na to pitanje ne govori mnogo o Ilonu Masku. Govori o društvu koje je privatno bogatstvo postepeno pretvorilo u političku moć, a zatim se iznenadilo kada je ta moć počela da se koristi
Svet u Vučiću uglavnom ne vidi genija koji upravlja istorijskim procesima, već još jednog provincijalnog autokratu koji veruje da je mnogo zanimljiviji nego što zaista jeste. Upravo zato toliko njegovih međunarodnih nastupa završava podsmehom. Ali ne zato što ga svet ne razume, već zato što ga veoma dobro razume
Ako je Slavija u međuvremenu postala neka vrsta političkog barometra, onda je ovog 23. maja kazaljka otišla duboko u crveno, ali ne onako kako bi vlast volela da prikaže. Nije to crveno od nasilja, nego od pritiska koji više ne može da se ignoriše, od društva koje je naučilo da se okuplja, prepoznaje i što je za svaku vlast najopasnije, pamti. Nije ovde više reč o jednom protestu niti o jednoj pobunjenoj generaciji, nego o novom obrascu ponašanja društva koje odbija da se vrati u političku apatiju
Pred snagom zajedništva i željom za pravdom, pred radošću života koji ispliva uvek, čak i kad je okružen krvožednim lojalistima i kad se kašlje od suzavca. Reče neko ovih dana: na Slaviju se ne zove, na Slaviju se dolazi
