- Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove Cash Dinar i Cash Euro „neće imati dobit“ zbog novca uloženog u Alta banku.
- Po nalogu Komisije za hartije od vrednosti svi fondovi sa sredstvima u Alta banci obezvredili su samo izložena sredstva, što je kod fondova Intesa Invest činilo 0,84 odsto i 1,17 odsto imovine, daleko ispod zakonskog limita od 20 odsto.
- Fondovi i dalje zadržavaju sva potraživanja prema banci u punom iznosu, a Intesa Invest će ih prijaviti u stečajnom postupku.
- Prinosi fondova u poslednjih godinu dana, uključujući jednokratni negativni efekat, iznose 3,27 odsto (Cash Dinar) i 1,27 odsto (Cash Euro).
Šta se dogodilo
Saopštenjem od 3. novembra Intesa Invest odgovara na tvrdnje u medijima i na društvenim mrežama da ulagači u fondove Intesa Invest Cash Dinar i Cash Euro neće imati dobit jer je deo njihovog novca bio u Alta banci. Društvo navodi da su po nalogu Komisije za hartije od vrednosti svi fondovi na tržištu koji su imali sredstva u toj banci izvršili potpunu ispravku vrednosti samo izloženih sredstava do zvaničnog utvrđivanja stanja imovine banke.
Kod fondova Intesa Invest korekcija se odnosi isključivo na oročene depozite kod Alta banke, koji su činili 0,84 i 1,17 odsto imovine dva fonda, višestruko ispod zakonskog ograničenja od 20 odsto. Taj mali deo je, kako navode, opredeljen radi diversifikacije i isključivo na osnovu raspoloživih finansijskih izveštaja.
Računovodstvena korekcija dovela je do jednokratne promene vrednosti investicione jedinice, a fondovi zadržavaju sva potraživanja prema Alta banci u punom iznosu.
Uključujući taj negativni efekat, investitori su u poslednjih godinu dana ostvarili neto prinos od 3,27 odsto u Cash Dinar fondu i 1,27 odsto u Cash Euro fondu, a očekuje se da se negativni efekat neutrališe u kratkom roku nastavkom redovnog poslovanja.
Intesa Invest će u ime fondova preduzeti sve potrebne korake radi zaštite interesa investitora i prijaviti potraživanja u stečajnom postupku, a svaki naplaćeni iznos biće uključen u imovinu fondova. Ostali fondovi pod upravljanjem nisu imali izloženost prema Alta banci
Izdavanje i otkup jedinica odvijaju se nesmetano po ceni na dan podnošenja zahteva, a isplata se po pravilu vrši narednog radnog dana, u zakonskom roku od najviše pet radnih dana.
Društvo upravlja imovinom od oko milijardu evra i ima više od 53.000 klijenata, deo je Banca Intesa, a ukupan kapital banke iznosi 138 milijardi dinara uz pokazatelj adekvatnosti kapitala od 19,25 odsto. Poslovanje banke, navodi se u saopštenju, nije ugroženo aktuelnim događajima.
Kako je do ovoga došlo
Narodna banka Srbije oduzela je 31. oktobra dozvolu za rad Alta banci, a Agencija za osiguranje depozita biće rešenjem suda imenovana za stečajnog upravnika. NBS je navela da se finansijsko stanje banke znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata. Pre toga je, od 26. oktobra, bilo glasina da se iz banke prebacuju sredstva u Severnu Makedoniju i Rusiju, a NBS ih je u saopštenjima nazivala redovnim transferima.
Viceguverneri NBS saopštili su da je stvarno stanje u banci „drastično odstupalo“ od izveštaja koje je dostavljala, i pozvali tužilaštvo da ispita okolnosti. NBS je podnela krivičnu prijavu protiv banke i odgovornih lica, a predsednik DS-a Srđan Milivojević podneo je prijavu protiv guvernerke Jorgovanke Tabaković.
Vlasnik banke je Davor Macura, za koga je zatraženo uvođenje američkih sankcija, a iz Alta banke tvrde da nijedan nadležni organ nije doneo nalaz kakav se pripisuje banci. Štediše će moći da podignu osigurane depozite do 50.000 evra.
Ulaganje u investicioni fond nije osigurani depozit i vrednost jedinice može da raste i da pada.
Zašto je ovo važno
Novčani fondovi se često doživljavaju kao bezbedna alternativa štednji, pa vest da su deo sredstava držali u banci koja je otišla u stečaj može da izazove brigu hiljada ulagača.
Podaci Intesa Investa pokazuju da je izloženost bila mala, ali ulaganje u fond nije osigurani depozit, pa naknadna naplata zavisi od stečajnog postupka.
Za tržište je važno da li će ulagači masovno povlačiti novac, što bi moglo da utiče na likvidnost fondova.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
