Posle oduzimanja dozvole za rad ALTA banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen u ponedeljak. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi. Da li bi mogao da postane novi Agrokor?
U najezdi širenja ALTA imperije, Davor Macura je u proleće 2026. pristao da kupi i Idea markete, čiji je prethodni vlasnik bio hrvatska Fortenova. To je zvanično uradio samo mesec dana pred izbore u Srbiji, na kojima je naprednjačka struja koju je on nezvanično podržavao – ubedljivo potučena.
Među trgovcima se celu prethodnu zimu govorilo da je Macura bio donekle primoran da pazari Idea maloprodaju, jer su Hrvati želeli po svaku cenu da odu iz Srbije zbog specifičnih uslova za rad koje im je nametnuo Aleksandar Vučić svojim „čudesnim ekonomskim merama“ i ograničavanjem marže. Imali su veoma lošu finansijsku godinu, sa uvećanjem neto gubitka za čak 968 odsto.
Ovo je ogroman sistem i treći najveći trgovinski lanac u Srbiji prema, koji zapošljava više od 7.000 ljudi, ima više od 300 prodavnica i drži gotovo četvrtinu tržišta. Poznat je po dobrim lokacijama u centru velikih gradova u kojima pazare uglavnom boljestojeći kupci. Zato je sve ove radnike, kojih je verovatno i koja hiljada više sa svim povezanim preduzećima, kao grom zadesila vest da je banci Davora Macure oduzeta dozvola za rad. Macura je uhapšen u ponedeljak, 2. novembra, tokom noći, nakon što je policija više od 30 sati pretresala prostorije banke.
Glavno pitanje koje verovatno svi ovi radnici sada postavljaju, ali i brojne druge firme koje izdražava poslovanje sa Idea strukturom, jeste – hoće li pad ALTA banke pogoditi i krovno Macurino preduzeće i sve njegove firme koje u nazivu imaju – ALTA.
„Kompanija je preuzeta vrlo nedavno, pa verujem da je barem deo menadžmenta ostao“, kaže za „Vreme“ ekonomista Aleksandar Stevanović. „To je struktura koja sebi ne bi dozvolila previše gluposti i ta kompanija je donekle netaknuta jer Macura jednostavno nije stigao da se njome bavi.“
Ipak, Stevanović objašnjava da je nepoznanica da li je Idea postala deponent ALTA banke, jer je prešla u ruke ALTA retaila, a obe firme držao je Macura.
„Ako im je to jedina banka preko koje su poslovali, sigurno imaju nekih problema. Isto tako zasigurno će morati da uzmu kredite za likvidnost kod drugih banaka u zemlji“, dodaje Stevanović.
Iz kompanije Idea nisu odgovorili na pitanja „Vremena“ o problemima u poslovanju, brigama za budućnost kompanije i radna mesta nakon oduzimanja dozvole za rad Alta banci.
Po svemu sudeći, ALTA banka je „pala“ jer se sumnja da se „neko parama pravnog lica služio kao sopstvenim novcem“, a taj neko je svakako vlasnik celokupne imperije.
Ipak, to će u narednom periodu morati i da se dokaže pred sudom. Zato Stevanović ne očekuje da će se sve odigrati brzinski i da zaposleni treba da strepe nad sopstvenom sudbinom i radnim mestom – barem ne za sada.
„Idea je veliki maloprodajni sistem, mislim da će proces utvrđivanja tokova novca ići sporo, da će sačekati uhodavanje novog sistema u državi, prevashodno političkog“, kaže ekonomista. „Bitno je razumeti da Srbija ima dobre zakone i idealno postavljen sistem u oblasti trgovine – samo treba da ga poštuje. To se poslednje decenije gotovo uopšte nije radilo.“
Prema podacima sa sajta kompanije, prodajna mreža pokriva više od 80 gradova i mesta u Srbiji i obuhvata „više od 300 Idea prodavnica, 33 Roda marketa i dva Mercator hipermarketa“.
Stevanović ima donekle poverenje u strukturu firme koju su iza sebe ostavili Hrvati, jer „iznenadno truljenje verovatno još nije zahvatilo maloprodaju“, pa se uzda da će rukovostvo firme uraditi sve da se ne uruši.
Ipak, posledice sada nisu maglovite već konkretne, jer češljanjem Macurinih finansija može jasno da se utvrdi odakle se potencijalno novac izvlačio. ALTA banka je nekoliko puta uvećavala sopstveni kapital i to direktno iz njene matice, firme koja ju je osnovala, što znači da je novac dolazio spolja, a ne od klijenata banka i njenog dobrog poslovanja.
Treba još imati i u vidu da je prošle godine otkaz u Idea marketima, u jeku Vučićević marži, dao generalnih direktor Idea lanca prodavnica, a da pojedini zaposleni menadžeri koje je „Vreme“ kontaktiralo sada kažu da od proleća ne rade više tamo. Znači – od kada je napravljen dogovor da će ih Macura kupiti.
Zaposlenima u Idea marketima nije bilo lako poslednje decenije.
Jer, njen bivši vlasnik, hrvatska firma „Fortenova grupa“, preživela je brojne nedaće u svojoj zemlji matici. Ova firme se pre samo pet godina zvala „Agrokor“, a bila je stecište jednog je od najvećih poslovnih i političkih skandala u novijoj istoriji Hrvatske.
Reč je o slomu najvećeg privatnog poslovnog sistema u zemlji, koji je godinama gradio Ivica Todorić, ali i o krizi koja je otvorila pitanja odnosa krupnog kapitala i politike.
„Agrokor“ je bio hrvatski poslovni konglomerat koji je obuhvatao prehrambenu industriju, maloprodaju, poljoprivredu i proizvodnju pića, tu je bila i Idea u Srbiji. Na čelu koncerna bio je Ivica Todorić, preduzetnik koji je od porodičnog biznisa izgradio jednu od najvećih privatnih poslovnih imperija na prostoru bivše Jugoslavije.
Problem je bio u tome što je poslovni sistem postao izrazito zadužen, dok je njegovo finansiranje zavisilo od kontinuiranog pristupa kreditima i poverenja banaka i dobavljača. U proleće 2017. kriza je eskalirala: kompanija više nije mogla normalno da izmiruje svoje obaveze, čime je bilo ugroženo poslovanje velikog broja dobavljača i radna mesta desetina hiljada ljudi.
Ipak, Aleksandar Stevanović kaže da je teško porediti slučaj „Agrokor“ i sada „Altu“ jer je hrvatska kompanija bila neuporedivo veća. Pitanje je šta bi bilo da je Davor Macura nastavio da širi biznis, koji je megalomanski počeo da se grana tokom 2026. godine i na druge oblasti pored bankarstva, ali i na čitav region.
Vlada Hrvatske intervenisala je posebnim zakonom, poznatim kao Lex Agrokor, koji je omogućio državi da uvede vanrednu upravu u sistem.
Todorić je izgubio kontrolu nad koncernom. Zakon je, međutim, izazvao i kontroverze, jer su kritičari postavljali pitanja da li je država postupala prvenstveno u javnom interesu ili je njenom intervencijom omogućeno preuređivanje vlasničkih odnosa u korist drugih poslovnih i finansijskih aktera.
Nakon preuzimanja Agrokora, hrvatsko tužilaštvo pokrenulo je istrage zbog sumnji da su bivši vlasnik i pojedini rukovodioci oštetili kompaniju.
Todorić je 2017. napustio Hrvatsku, a zatim se predao britanskim vlastima u Londonu. U novembru 2018. izručen je Hrvatskoj, gde je nakon kratkog pritvora pušten uz kauciju i mere opreza. U glavnom predmetu tužilaštvo je tvrdilo da je Agrokor oštećen za gotovo 180 miliona evra. Prema izveštajima hrvatskih medija iz jula 2026, zagrebački Županijski sud potvrdio je optužnicu protiv Todorića i revizora Olivija Discordije.
Todorić je, istovremeno, pokrenuo međunarodnu investicionu arbitražu protiv Hrvatske, tražeći 2,5 milijardi evra odštete. U tom postupku osporava postupanje države prema Agrokoru.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vlasnik Alta banke Davor Macura priveden je tokom noći, nakon što je policija više od 30 sati pretresala prostorije banke kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad i nad kojom je proglašen stečaj
Severna Makedonija je uvela privremenu upravu nad Alta bankom u Bitolju. U subotu, kad je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci, iz ove banke u Bitolju podignuto je oko dva miliona evra
Kakva sudbina čeka guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković, s obzirom na veze između nje i Alta banke, na koje je „Vreme“ ranije ukazivalo. Da li će Tabaković strefiti isti scenario koju je ona priredila njenom prethodniku na čelu NBS-a Dejanu Šoškiću, sada kandidatu za poslanika pobedničke Studenske liste?
Dnevni list „Blic“ je na listi „300 najmoćnijih ljudi u Srbiji“ Davora Macuru svrstao na 15. mesto. I napisao mu mali hvalospev. Šest meseci kasnije NBS je zbog mutnih poslova njegovoj ALTA banci oduzeo dozvolu za rad. Ko je Davor Macura i kako se vinuo u poslovna nebesa?
U registru dužnika Narodne banke Srbije stoji da je ALTA banka u blokadi od 30. oktobra. Narodna banka Srbije joj je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad. ALTA banka, u stopostotnom vlasništvu Davora Macure, izgledala je proteklih godina kao privredno čudo, što se dovodilo u vezi sa tesnim odnosima sa SNS-om.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
