Alta banka: Naprednjački slon, bankarska muva

Oduzimanje dozvole za rad Alta banci otvorilo je pitanje koliko je jedna banka, sa manje od tri odsto tržišnog udela, važna za finansijski sistem Srbije.

Iako njen slom sam po sebi ne može da ugrozi stabilnost celog bankarskog sektora, brz rast banke, veliki broj klijenata i poslovi koje je obavljala za privredu i državna preduzeća čine ovaj slučaj značajnijim od običnog stečaja jedne manje banke.

Iako Alta banka ne može da finansijski da poljulja tržište, ona definitivno može da ostavi posledice na izbor klijenata kada razmišljaju gde da drže novac. Pogotovo ako znamo da građani Srbije, koji vuku teret iskustva iz 1990-tih godina, ne spadaju u korisnike sa najvećim porevenjem u banke.

Ovo je zemlja u kojoj veliki broj građana novac ne poverava bankama, već ga drži kod kuće u „slamarici“. Itraživanje austrijske centralne banke (OeNB), sprovedeno u okviru OeNB Euro Survey, pokazuje da u Srbiji većina ispitanika preferira gotovinu u odnosu na štedne depozite. Vesti o ljudima koji sada imaju zarobljen novac u Alti svakako neće povećati poverenje.

Mala banka, vrtoglav rast

Alta banka je u prethodnih nekoliko godina postala najbrže rastućih banaka u Srbiji. Njena aktiva dostigla je oko 1,65 milijardi evra tokom 2025. godine, čime je zauzela deveto mesto, sa tržišnim učešćem od približno 2,77 odsto. Samo godinu ranije, njena aktiva bila je znatno manja. Brzi rast je počeo 2023. godine. 

Za četiri godine aktiva banke uvećana je oko 3,5 puta, dok su depoziti klijenata porasli sa 48,5 milijardi dinara u 2022. na oko 154 milijarde dinara u 2025. godini. U istom periodu, krediti i potraživanja od klijenata porasli su sa oko 15 na 75 milijardi dinara. Ti podaci pokazuju da Alta banka nije bila zanemarljiv učesnik na tržištu, već institucija koja je za relativno kratko vreme značajno proširila obim poslovanja. 

Ruski državljani i najveće državne firme

Značaj Alta banke manje se ogledao u njenoj veličini, a mnogo više u strukturi klijenata. Bila je jedna od retkih banaka u Srbiji u kojoj su ruski državljani i kompanije u ruskom vlasništvu mogli relativno lako da otvore račune i obavljaju platni promet. Za deo te zajednice, koja se u Srbiju doseljavala posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, banka je postala važna finansijska veza sa svakodnevnim životom i poslovanjem. 

Gašenje banke zato nije samo pitanje povraćaja štednje. Za preduzetnike i kompanije koje su preko nje isplaćivale zarade, plaćale dobavljače i poreze ili primale novac od klijenata, prekid platnog prometa znači i potrebu da u kratkom roku pronađu alternativu. Posebno su ranjivi oni koji zbog svog statusa ili državljanstva nisu imali jednostavan pristup uslugama drugih banaka.

Alta banka imala je i poslovne veze sa javnim sektorom. Među njima  Elektroprivreda Srbije (EPS), koja je preko nje obavljala deo naplate računa za električnu energiju. Ipak, EPS je 3. novembra saopštio da oduzimanje dozvole nije ugrozilo njegovo poslovanje niti finansijsku stabilnost, navodeći da ima račune u još devet banaka i da se preko Alta banke naplata vršila samo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd.

Na računima EPS-a u Alta banci nalazilo se manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate struje. 

Privatna banka za državne poslove: EPS, Parking servis, Ekspo – Alta banka se opet širi

Ovaj primer pokazuje zašto je važno razlikovati probleme pojedinačnih klijenata od rizika po ceo finansijski sistem. Prekid rada banke može da izazove ozbiljne teškoće za građane, preduzetnike i pojedina preduzeća, a da pritom ne dovede do poremećaja u funkcionisanju celog bankarskog sektora.

Novac u bankama je siguran

NBS je poručio da je bankarski sektor Srbije stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan, kao i da problemi Alta banke ne predstavljaju pokazatelj stanja u celom sektoru. Depoziti su zaštićeni do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci, a isplatu garantuje država. Za iznose iznad tog limita naplata zavisi od stečajnog postupka i raspoložive imovine banke. 

Ipak, iz NBS je stiglo i saopštenje da je sve u redu sa bankarskim sektorom, samo dva dana pre nego što je Alta banci oduzeta dozvola za rad, a viceguverneri su rekli da o svemu ništa nisu znali. Tako slučaj Alta banke otvara i pitanje nadzora Centralne banke nad bankama koje brzo rastu.

Kula od karata: Veze Alta banke sa Jorgovankom Tabaković

To sve ostavlja prostor za pitanja – kako je banka, čija je aktiva za nekoliko godina višestruko porasla, došla u situaciju u kojoj joj je oduzeta dozvola za rad? Šta su pokazale ranije kontrole i koliko je vremena prošlo od prvih upozorenja do konačne odluke regulatora?

Tih kontrola, po svemu sudeći, nije bilo ili su pak utvrdile da je sve u redu.

Za 66.000 klijenata kojima je sada zarobljen novac u Alta banci, ništa trenutno nije u redu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!