EPS je potrošio sto miliona evra na kupovinu struje samo u oktobru

Predstavnici Elektroprivrede Srbije nedavno su saopštili da su remonti završeni i da je sistem u tom pogledu spreman za zimu.

Ivan Gajić, pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju uglja i termoenergije u termoenergetskom sektoru u „Elektroprivredi Srbije“, rekao je nedavno da je završen remont bloka A1 u TE „Kostolac“ i da je spreman za snabdevanje građana i privrede toplotnom energijom.

„I na najstarijim  blokovima u ogranku TENT, A1 i A2, urađeni su produženi remontni i radovi povećanog obima, radi pripreme blokova, posebno cevnih sistema kotlova kao najkritičnije opreme, za predstojeću grejnu sezonu“, rekao je Gajić 8. oktobra.

Ipak, taj spreman sistem se trenutno izgleda drži – na uvozu struje.

Tako stručnjak za energetiku Željko Marković ističe da, prevashodno zbog smanjene proizvodnje u hidrosektoru, Srbija trenutno mora da uvozi značajne količine struje.

„U oktobru je preko 25 odsto električne energije namenjene potrošnji došlo iz uvoza“, naveo je Marković za RTS.

Za „Vreme“ je pojasnio da ta količina struje na berzi sada košta oko sto miliona evra, što je tri miliona na dnevnom nivou. U ovoj računici ipak treba imati u vidu da je EPS možda napravio sa nekim bilateralni sporazum po kojem je kupovao struju van tržišnih okvira, pa tu postoji mogućnost da su nešto uštedeli.

Veliki finansijski problem

On objašnjava da je to pre svega finansijski problem, jer su cene električne energije na evropskim berzama visoke. Dodatni pritisak na cene predstavlja i skup prirodni gas, koji se koristi za proizvodnju struje u elektranama koje pokrivaju periode najveće potrošnje.

Marković ukazuje na značaj reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja omogućava racionalnije korišćenje električne energije. Ova hidroelektrana treba da obezbedi čuvanje struje, kako bi ona mogla da se koristi u trenucima nestašice.

Ipak, to nije dovoljno jer je kapacitet Bajine Bašte dosta mali, nešto malo više od 600 megavata.

Srbija već četiri decenije čeka nove hidroelektrane koje bi omogućile da zemlja skladišti struju u pogodnim uslovima.

U hidro sektoru su dva najvažnija projekta u razvoju – RHE ’Bistrica’ i RHE ’Đerdap 3’“, rekla je ministarka Đedović Handanović za Radio Beograd 1 sredinom juna 2026. godine.

Ipak, njihovu izgradnju prati čitav set neregularnosti i nejasnoća – od stranih partnera koji isključivo traže da samo njihove kompanije učestvuju u poslu, preko dupliranja vrednosti posla, do nameštanja posla na koji se čeka 40 godina da se potpiše baš u okviru velikog projekta režima – izložbe Ekspo 2027.

Kad ćemo moći da čuvamo struju

„Bistrica nam je veliki projekat, nekada smo mislili da će biti 700 miliona, ali sada vidimo da će izaći 1,2 milijarde evra”, izjavio je Aleksandar Vučić 31. jula 2023. godine. To „nekada” je bilo samo šest meseci ranije, a godinu dana ranije Ministarstvo infrastrukture je, u okviru Prostornog plana reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica“ navelo da je orijentaciona vrednost investicije 560 miliona evra, pisalo je „Vreme“.

Po tome ispada da je inflacija najviše od svega pogodila baš reverzibilne hidroelektrane, pošto je investiciona vrednost RHE „Bistrica“ za samo godinu dana povećana 114 odsto, daleko više od, recimo, hrane i energenata. Od tada cena izgradnje vrtoglavo raste, iako suštinski nije došlo do bilo kakvog unapređenja tehnologije ili tržišnih poremećaja koji bi to opravdali.

Već u oktobru 2022. EPS je izneo novu procenu od 625 miliona evra, u junu 2023. Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) podiže cenu na 835 miliona evra u okviru „Plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028.”, da bi Vučić prilikom posete Priboju 2023. još jednom podigao letvicu na neverovatne 1,2 milijarde evra za elektranu kapaciteta 650 megavata.

Izgradnja hidroelektrana: Jedna duplo skuplja, u drugu ulaze samo Amerikanci

Sa Kineza na Japance

RHE „Bistrica“ je zapravo stari projekat za koji je EPS još u martu 2012. potpisao Memorandum o razumevanju sa kanadskim Lavalinom i kineskim China Nuclear Power Engineeringom, nakon čega je izgleda pao u zaborav, sve dok nije aktuelizovan posle serije havarija u EPS-u u decembru 2021. godine.

Ipak, geopolitička dešavanja i rat u Ukrajini, te često nezavidni rezultati kineskih kompanija na raznim projektima u Srbiji, netransparentnost, korupcija, niski ekološki standardi, kao i kašnjenja radova i plaćanja podizvođačima, naveli su srpske vlasti da promene odluku i da za „Bistricu“ izaberu japanske komapnije kao pouzdanije partnere, pisao je Demostat 2023. godine

Za projektantski deo posla trebalo bi da bude zadužena Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), dok bi Japanska banka za međunarodnu saradnju (JBIC) obezbedila finansije. 

Ovog leta su iz Ministarstva energetike i Japanske agencije za međunarodnu saradnju rekli da će zvaničan ugovor o zajmu sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, koja je ključni partner na ovom poslu – biti svečano sklopljen tokom Ekspa 2027.

Foto: EPS

Samo Amerikanci mogu u „Đerdap 3“

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je početkom jula 2026. da je šest kompanija na javnom pozivu izrazilo zainteresovanost za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“.

Plan je megalomanski – da projektovani kapacitet od 2.400 megavati bude proširen za dodatnih 400 megavata iz obnovljivih izvora vetra i sunca, čime bi „Đerdap 3“ postao hibridni energetski gigant i zvanično najveća baterija Evrope sa planiranim završetkom do 2038. godine.

Potencijalno je sporan izbor partnera, odnosno firmi koje će graditi ovako veliki energetski kompleks. Sprovodiće se po Sporazumu između Vlade Srbije i Vlade SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike koji je na snazi od marta 2025, a Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Đerdap 3“.

Strateškog partnera će birati Radna grupa Vlade, što nije u skladu sa propisom o javnim nabavkama, a iz Sporazuma se vidi i da će se on birati iz redova američkih kompanija koje budu na osnovu pisma o zainteresovanosti iskazale interesovanje. Drugim rečima, pravo da učestvuje u ovom postupku neće imati kompanije izvan SAD-a.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!