U redu. A sada teži deo posla: uspostaviti Republiku.
Osvojiti vlast jedna je etapa. Održati vlast nešto je sasvim drugo. Od danas, dakle, kreće uspostavljanje, potom učvršćivanje Druge srpske Republike. Od danas razmišljamo ne samo o obrazovanju vlade – o tome brinu studenti i Studentska lista (pod našim budnim okom) – nego o tome šta bi morali da budu prvi potezi vlade.
Korak prvi
Ovde neće biti normalne (demokratske) primopredaje vlasti – što je inače jedno od najvećih civilizacijskih dostignuća, pošto se pre izumevanja savremene demokratije vlast menjala ili naslednim putem, ili, razume se, odsecanjem vladareve glave: Vučićeva se ekipa odmetnula od bilo kakvog zajedničkog interesa, ako je uopšte znala za to, za zajednički interes (ne bi se reklo). Potrebno je, najpre, nekako se dovući do čina primopredaje vlasti, ako s esenesovske strane bude bilo koga ko bi vlast predao. Hoćemo reći: Vučiću i njegovoj ekipi ne sme se verovati ni dve sekunde sve dok se vlast ne konstituiše.
Prvi korak po konstituisanju vlasti jeste uspostavljanje kontrole nad policijom i vojskom. Kako? S pozicije vlasti naprosto otpustiti lojaliste (koji će, u to nema sumnje, pokušati da pregovaraju, da rovare, da prete; ne treba ni na trenutak zaboraviti: s druge strane je mafijaška struktura, a ne, naprosto, grupa građana koja je izgubila izbore). Sledeći korak je postaviti profesionalce na komandna mesta.
Teško je poverovati da će to ići glatko. Đinđićevoj vladi to nije pošlo za rukom pre svega zbog dogovora pred peti oktobar. Ti su dogovori, verovatno, spasili silne živote – da se ne zaboravi: Milošević je bio hladnokrvni ubica – ali koštale su Đinđića glave. Zbog tih dogovora, uostalom, nije ni bio moguć šesti oktobar. Hobotnica će se, u svakoj varijanti, boriti za život, u to nema sumnje.
Simultanka
Zapravo, ovde neće biti uzastopnih koraka, sve će morati da se događa istovremeno. Čišćenje medijske scene, na primer. Kako se to radi? Poštovanjem zakona i uspostavljanjem Regulatornog medijskog tela sačinjenog od ljudi s integritetom. Samo toliko? Da. Ni tu, dabome, stvari neće ići lako jer reč je o bogatim, beskrupoloznim i s mafijom povezanim ljudima. Otud je integritet glavna reč.
Ovoga puta se, jednostavno, ne sme dogoditi da ugledamo nekog sadašnjeg Nenada Čanka koji sedi u studiju TV Pink, svira klavir i peva pesmu Frenka Sinatre jer „Pink je sada naš“.
Niti se u uređivačkim odborima smeju pojaviti ljudi koji su nam bili uzor (poput jednog srpskog pisca neupitne biografije… do tog trenutka, doduše). Ne, nisu Pink, Informer, Kurir i čitavo to propagandno smeće nikada bili naši niti to smeju biti. Inače smo džabe krečili. (Razume se da je RTS najosetljivije pitanje.) Zakon, naime, pravi jasnu razliku između profesionalnih medija i propagandnih glasila.
Istog trenutka će morati da krene uređenje tužilaštva, zapravo pravosudnog sistema. To je teže čak i od uređenja resora sile. Najlakše će biti zahvaliti se korumpiranim sudijama i tužiocima (do pokretanja procesa protiv njih), ali za uspostavljanje delotvornog i nezavisnog pravosudnog aparata potrebne su godine iscrpljujućeg rada, uz enormne količine dobre volje i političke veštine. Pravosudni sistem je grana vlasti koja, sva je prilika, ovakva kakva je, mora uredno da se potkreše, a zatim da krenu izdanci. Zbog toga ne sme biti oklevanja.
Uspostavljanje potpuno poremećene ekonomske ravnoteže kreće pravljenjem inventara Vučićeve vlasti. Niko pojma nema – osim njih, naravno – šta su sve dogovarali i s kim. Šta su sve obećavali, kome i zbog čega.
Najzad, raspisivanje lokalnih izbora, jer pipci Vučićeve hobotnice duboko su se zarili u tkivo ovoga društva.
Predsednički izbori se podrazumevaju.
Toliko za početak koji još nije počeo.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
