Istraživanje: N1 posvetio Prajdu dva i po puta više vremena od RTS-a

Televizija N1 posvetila je Paradi ponosa dva i po puta više vremena u centralnim informativnim emisijama nego Radio-televizija Srbije (RTS) u periodu od 2016. do 2024. godine, ali su učesnici šetnje bili tri puta zastupljeniji među sagovornicima javnog servisa, pokazalo je istraživanje komunikologa Gorana Zarića.

Rezultati istraživanja, predstavljeni povodom UNESCO-ove Globalne nedelje medijske i informacione pismenosti, ukazuju na to da veća medijska vidljivost nekog događaja ne podrazumeva nužno i veću zastupljenost njegovih učesnika u izveštavanju.

Prema rezultatima analize, N1 je Paradi ponosa posvetio ukupno 73 minuta i 31 sekundu, dok je RTS o tom događaju izveštavao 29 minuta i 15 sekundi.

Međutim, među sagovornicima RTS-a učesnici šetnje činili su 43 odsto, a na N1 svega 14 odsto. Javni servis intervjuisao je 20 učesnika, dok je N1 preneo izjave njih šestoro. Aktivisti i organizatori Prajda pojavili su se po osam puta na obe televizije.

Razlike u pristupu

Istraživanje je ukazalo i na razlike u uređivačkim pristupima dve televizije. RTS je češće izveštavao o toku šetnje, izjavama učesnika, zahtevima organizatora i prisustvu zvaničnika, dok je N1 događaj češće povezivao sa zakonskim zahtevima, političkim odlukama i odgovornošću institucija.

Zarić je ocenio da se kvalitet izveštavanja ne može meriti isključivo trajanjem priloga i brojem izjava, jer ti podaci ne pokazuju koliko su sagovornici imali prostora da objasne probleme sa kojima se suočavaju i rešenja koja zahtevaju.

„Nije dovoljno da se nečiji glas čuje u vestima ako izostane objašnjenje problema s kojima se suočava i promena koje traži. Zato kvalitet izveštavanja ne možemo meriti samo minutima i brojem izjava. Medijska pismenost nam pomaže da prepoznamo razliku između izveštaja koji beleži događaj i onog koji nam omogućava da razumemo ljude i njihove zahteve“, naveo je Zarić.

Foto: FoNet/Milica Vuckovic

I poruke podrške mogu održavati podelu

Analiza je pokazala i da je Prajd tokom posmatranog perioda postao redovna tema informativnih emisija, ali da veća zastupljenost događaja nije nužno značila i predstavljanje LGBT osoba kao ravnopravnih učesnika javne rasprave.

Prema nalazima istraživanja, čak i poruke podrške mogu održavati podelu na „nas“ i „njih“. Izrazi poput „mi kao većina“ i „tolerancija prema njima“ predstavljaju LGBT osobe kao grupu izdvojenu od ostalih građana, čak i kada se govori o poštovanju ljudskih prava.

Zarić je zbog toga istakao da je važno analizirati ne samo ko se pojavljuje u vestima već i ko ima priliku da govori u svoje ime, a čije zahteve i probleme javnosti objašnjavaju drugi.

UNESCO-ova Globalna nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se od 24. do 31. oktobra, ove godine pod sloganom „Svi igramo ulogu“. Cilj manifestacije je podsticanje građana da kritički sagledavaju medijske sadržaje i razumeju kako izbor reči, sagovornika i konteksta utiče na oblikovanje slike o društvenim događajima.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!