Na Frankfurtskom sajmu knjiga nagrađena je „Lajpciška izdavačka kuća“ zbog izuzetnog doprinosa očuvanju i promociji književnosti postjugoslovenskog prostora, mahom iz Srbije
„Lajpciška izdavačka kuća“ („Leipziger Literaturverlag“) i njena platforma „Sisifo“ dobitnici su ovogodišnje Nagrade nemačkih izdavača za male i nezavisne izdavačke kuće „Deutscher Verlagspreis 2026“.
Ova vest zanimljiva je našoj čitalačkoj publici jer je veliki broj izdanja “Lajpciške izdavačke kuće” prevedena ili dvojezična literatura, posebno autora iz bivše Jugoslavije, mahom Srbije.
Nagrada vredna 18.000 evra uručena im je na nedavno završenom Frankfurtskom sajmu knjiga.
Kako je navedeno, nagrada je prepoznala izuzetan doprinos očuvanju i promociji književnosti sa „ruba Evrope“, sa posebnim fokusom na postjugoslovenski prostor. Milorad Živojnov, stručni saradnik kuće i koizdavač dvojezične zbirke “Dečak iz vode” Milana Mladenovića i “Kod Hiperborejaca” Miloša Crnjanskog, objašnjava da je projekat nastao u saradnji vlasnika Viktora Kalinkea sa pesnikom Stevanom Todićem i Kornelijom Marks, koja je možda i najznačajniji tumač dela Crnjanskog van naših govornih područja.
Počelo je sa Crnjanskim
Godine 2008. objavili su Itaku Miloša Crnjanskog, a dve godine kasnije otpočela je intenzivna saranja sa slavistom i prevodiocem Robertom Hodelom.
Među izdatim delima su: 100 grama duše. Antologija srpske poezije, u kojoj je zastupljeno 28 ovdašnjih pesnikinja i pesnika 20. i 21. veka, zatim dvojezična zbirka Momčila Nastasijevića Krila su…, pa Dragoslav Mihailović sa zbirkom pripovedaka Kakav trag za sobom ostavljaš, Bora Stanković sa knjigom Priče sa Balkana, a početkom ove godine objavljena je i knjiga Rastka Petrovića Dan šesti, u izboru i prevodu Roberta Hodela, u kojoj su spojeni autorov poznati roman i njegova poezija.
Kao dvojezično izdanje publikovana je i zbirka Desanke Maksimović Tražim pomilovanje, u prevodu Volfganga Ekera, a vlasnik Viktor Kalinke, inače ljubitelj Crnjanskog, do sada je štampao i Kod Hiperborejaca, Kap španske krvi, Iris Berlina (putopisi Crnjanskog iz Nemačke tokom 1928. i 1929) , Čupavi konji s Islanda (putopis iz 1937. izdvojen iz Hiperborejaca), ali i svoju knjigu književnih dijaloga sa autorom Seoba, pod imenom Jesen na Sumatri. U pripremi je i novi prevod Romana o Londonu, koji potpisuje Kornelija Mat, uz stručne tekstove koji će čitaocima približiti značaj Crnjanskog za evropske prostore.
Od savremenih autora, „Leipziger Literaturverlag“ je objavila, između ostalog, Bernardijevu sobu Slobodana Tišme, poeziju Radmile Lazić, roman Tragična sudbina Morica Tota Dane Todorović…
U pripremi
Priprema se i hibridna knjiga Zorana Ćirića, sastavljena iz romana Lanac slobode i zbirki Tajne pesme za Keti (ovogodišnji dobitnik nagrade “Vasko Popa”) i Poslednje pesme ljubavi. Iz štampe će uskoro izaći i dvojezična Sedma republika zadarskog novinara i kritičara Ante Perkovića o pop kulturi u jugoslovenskom raspadu.
„Prvog juna smo promovisali drugo izdanje Mladenovićevog Dečaka iz vode, praćenog muzičkim izvođenjem njegovih pesama, jer njega je nemačka publika doživljavala kao poslednjeg jugoslovenskog avangardnog pesnika, a ne kao frontmena EKV. To je do sada najprodavanija pesnička zbirka nekoga ko je stvarao na jugoslovenskim jezicima“ kaže Živojnov, i sam novinar i muzičar.
Osim „Lajpciške izdavačke kuće“, prevode sa srpskog na nemački jezik objavljuje još samo austrijski izdavač – „Vizer Ferlag“.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
“Koristiti rezultate nečijeg rada, a izostaviti njegovog autora, znači prisvojiti njegov doprinos”, kaže kompozitorka Irena Popović Dragović čije ime je izostavljerno sa plakata za plesnu predstavu Bitef teatra “Noć skuplja vijeka” koju je komponovala. Ovo nije prvi ovakav slučaj za mandata Filipa Gajića, čiji je početak obeležen skidanjem predstava sa repertoara
„Videćete da oni nisu toliko drugačiji od nas“, izjavila je Marta Mihanović, glavna glumica filma “Glavonja” o devojčici koja sa autističnim bratom traži roditelje, kojim je počeo Kids fest
Nadamo se najboljem, da će građani i građanke glasati po savesti, za bolje sutra – rekao je Srđan Dragojević na Laguninom mesecu knjige, gde je potpisivao svoj novi roman “Crveni”
„Crna lista“ je mnogo više od festivala: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
