Nadamo se najboljem, da će građani i građanke glasati po savesti, za bolje sutra – rekao je Srđan Dragojević na Laguninom mesecu knjige, gde je potpisivao svoj novi roman “Crveni”
Promocija i autorovo potpisivanje knjige neizostavni su i dokazano uspešni elementi promovisanja knjige. U svesti čitalaca u Srbiji, vezani su za Sajam knjiga. Međutim, ove godine, izdavači koji su odbili da učestvuju na Sajmu čiji im uslovi ne odgovaraju, organizuje susrete pisaca i čitalaca u nekim drugim prostorima. Sudeći po odzivu, čitaoci su se lako prilagodili ovoj promeni.
U subotu 16. oktobra bilo je krcato u knjižari „Delfi“ gde je Srđan Dragojević potpisivao primerke romana „Crveni“, jednog od najnovijeg izdanja „Lagune“.
„Smatrali smo da je osam dana pred izbore možda neprikladno da pravimo promociju, kada su svi napeti. Bolje je u slobodi napraviti promociju“, rekao je Dragojević pozdravljen aplauzom, a preneo SEEcult.
Kako je naveo, „logično je da mnogo ljudi kaže: ‘Ma kakva knjiga sad kad se sudbina odlučuje’. Nadam se da nema šanse da krene po zlu, pa da posle kažu: ‘Ma kakva knjiga sad kad živimo u diktaturi’. Nadamo se najboljem, da će građani i građanke glasati po savesti, za bolje sutra“.
Njegov roman “Crveni” se u žanru naučne fantastike i satire bavi mogućnošću postojanja multiverzuma, pa tako u 2026. godini, uz današnju Srbiju i bivšu Jugoslaviju, paralalno egzistira i SFRJ koja se nije raspala.
Tema Dragojevićeve knjige zasnovana je, rekao je, na tome da “oko nas postoje milijarde raznih dimenzija u zavisnosti od toga koje odluke su donela društva, ali i mi kao pojedinci“.
„Knjiga je zabavna. Referiše i na sadašnje vreme. Opisao sam i moju malenkost koja u toj dimenziji Jugoslavije 2026. nije reditelj nego živi mnogo srećnije i mirnije. Mnoge poznate ličnosti iz našeg javnog života su takođe junaci ili se spominju – neki su prošli bolje, neki gore. Na primer, Pijanista je poznati državni umetnik, dok se neki danas slavljeni pesnici pojavljuju u toj dimenziji kao opskurni pesnici koji nastupaju u hotelu ’Jugoslavija’ kao stend-ap tragičari“.
Glavni junak Jugoslav Džanko, prema rečima autora, pomalo liči na prljavog inspektora Harija, ali u socijalizmu. On je mladi agent Državne bezbednosti koja kontroliše sve u zemlji čiji je doživotni predsednik Ante Marković, u svojoj 101 godini. Jugoslav je u suštini pozitivan lik jer počinje da preispituje temelje društva koje brani.
Dragojević je rekao da nije jugonostalgičan i da je u romanu Jugoslavija koja je preživela vidno uspešna, ali takođe totalitarna država, zatočena u večnoj socijalističkoj utopiji.
„Neke stvari kojima svedočimo poslednjih nedelja, a to je divljanje neoustaša u Hrvatskoj, neočetnika ili neonacista u Srbiji, sahrana Mladića i sve to, u knjizi se rešavaju tako što se za svaki nacionalizam ide na Pošumljeni otok. Tu nema mnogo milosti, mada nije tako loše kao na Golom otoku, više je nešto kao glemping turizam“, otkrio je autor.
„Dragojevićev roman je intervencija u prošlosti da bi se ispravila budućnost. Ovo delo je poziv na akciju. Na akciju da budućnost ne bi izgledala kao sadašnjost“, piše o “Crvenima” u recenziji istoričarke Dubravke Stojanović.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
„Videćete da oni nisu toliko drugačiji od nas“, izjavila je Marta Mihanović, glavna glumica filma “Glavonja” o devojčici koja sa autističnim bratom traži roditelje, kojim je počeo Kids fest
„Crna lista“ je mnogo više od festivala: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
