Srbija i Bosna i Hercegovina odbijale su da izruče pojedine osobe koje traže susedna pravosuđa, pozivajući se, između ostalog, na državljanstvo i zakonska ograničenja
Slučaj Svetozara Marovića, nekadašnjeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore, ponovo je otvorio pitanje zbog čega osuđeni i optuženi za ozbiljna krivična dela godinama izbegavaju suđenje ili izdržavanje kazne u zemljama regiona. Iako države Zapadnog Balkana imaju sporazume o izručenju, njihova primena često nailazi na prepreke, posebno kada je reč o dvostrukom državljanstvu i ratnim zločinima, piše radio Slobodna Evropa.
Maroviću je 10. oktobra 2026. zastarela kazna na koju je u Crnoj Gori osuđen zbog korupcije. U Srbiju je otišao nakon izricanja presude 2016. godine, a Beograd je odbijao da ga izruči uprkos sporazumu sa Podgoricom koji obuhvata i određena krivična dela organizovanog kriminala i korupcije.
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić izjavila je da političke veze imaju veliki uticaj na odluke o odbijanju zahteva susednih država za izručenje. Prema njenoj oceni, Marović je trebalo da bude izručen.
Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo imaju slične zakone o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Postupak izručenja može da obuhvati zahtev druge države, hapšenje tražene osobe, ekstradicioni pritvor i odluku suda, uz ulogu ministarstva pravde.
Bilateralni sporazumi koje su zemlje regiona uglavnom počele da potpisuju oko 2010. godine omogućavaju izručenje sopstvenih državljana pod određenim uslovima, naročito u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, ti sporazumi ne obuhvataju dela počinjena pre njihovog potpisivanja, a sporazumi Srbije i BiH ne odnose se na ratne zločine.
U Evropskoj uniji postupak je ubrzan evropskim nalogom za hapšenje, koji se primenjuje između država članica.
Jedan od najpoznatijih primera je Novak Đukić, nekadašnji general Vojske Republike Srpske, koji je 2014. godine, uoči izricanja presude u Bosni i Hercegovini, pobegao u Srbiju. Sud u Sarajevu osudio ga je na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina i ubistva 71 civila na tuzlanskoj Kapiji. Srbija odbija da ga izruči jer je njen državljanin.
U Srbiji žive i bivši pripadnici Vojske i Policije Republike Srpske Tomislav Kovač, Mirko Vrućinić i Duško Kornjača, koje pravosuđe BiH traži zbog ratnih zločina.
Na slobodi je i Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj. Kosovo je za njim raspisalo više poternica, dok su ga SAD i Velika Britanija sankcionisale zbog veza sa međunarodnim kriminalom. Radoičić se 9. oktobra pojavio na predizbornom skupu vladajuće Srpske napredne stranke.
Srbija ne priznaje Kosovo i nema sporazum o izručenju sa Prištinom. Za saradnju između dve strane zadužena je misija Evropske unije na Kosovu (EULEX), dok se nekim osobama koje Kosovo traži sudi u odsustvu.
Srbija je utočište pružila i pojedinim državljanima drugih zemalja koji su se našli pod istragama ili optužnicama u svojim državama.
Bugarski biznismen Cvetan Vasilev, optužen u svojoj zemlji u vezi sa 144 slučaja pronevere novca, pobegao je u Srbiju 2014. godine, a politički azil dobio je sedam godina kasnije.
Rumunski biznismen i bivši poslanik Sebastijan Gica, protiv kojeg je vođeno više istraga, uključujući one zbog sumnje na korupciju, takođe je dobio azil u Srbiji. Bivšoj premijerki Tajlanda Jingluk Šinavatri, osuđenoj u svojoj zemlji na pet godina zatvora zbog korupcije, srpska vlada je 2019. dodelila državljanstvo.
Rakić Vodinelić smatra da je u slučajevima bogatih ljudi koji izbegavaju izručenje moguće da korupcija igra značajnu ulogu.
Među novijim slučajevima su kineski državljanin Cui Guanghai, kojeg su tražile SAD zbog optužbi za špijunažu i krijumčarenje vojne tehnologije. On je 2025. nestao iz kućnog pritvora u Beogradu. Bivši ukrajinski obaveštajac Andrej Naumov, čije je izručenje tražila Ukrajina, ostao je u Srbiji, gde je 2025. osuđen na godinu dana zatvora zbog pranja novca, u odvojenom postupku.
Sličan obrazac postoji i u Bosni i Hercegovini, gde su pojedinci koje traži hrvatsko pravosuđe izbegli izručenje koristeći dvojno državljanstvo.
Zdravko Mamić, dugogodišnji funkcioner zagrebačkog Dinama, osuđen je 2018. u Hrvatskoj na šest i po godina zatvora zbog izvlačenja novca iz kluba. Pre izricanja presude pobegao je u BiH, čije je državljanstvo dobio na osnovu porekla. Vlasti BiH odbile su zahtev Hrvatske za njegovo izručenje.
Njegov brat Zoran Mamić, bivši fudbaler i trener, u Hrvatskoj je osuđen na četiri godine i osam meseci zatvora zbog izvlačenja novca iz Dinama. I on je izbegao izdržavanje kazne u Hrvatskoj, a danas radi u Fudbalskom klubu Sarajevo kao savetnik vlasnika.
U BiH su utočište našli i drugi ljudi koje je tražilo hrvatsko pravosuđe, među njima Miroslav Kutle i Jozo Ćurković, osuđivani ili optuživani u predmetima privrednog kriminala.
Slučajevi iz Srbije, BiH i drugih zemalja regiona pokazuju da postojanje sporazuma o izručenju samo po sebi ne garantuje da će osoba biti predata državi koja je traži. Dvojno državljanstvo, vremenska ograničenja sporazuma, izuzeci za pojedine vrste krivičnih dela i političke okolnosti mogu da dovedu do toga da presude ostanu neizvršene, a postupci godinama traju ili se vode u odsustvu.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Dušana Jovanovića su 18. oktobra 1997. u centru Beograda nasmrt pretukla dvojica maloletnika. Imao je samo 13 godina. Povodom godišnjice ubistva, Inicijativa A11 organizuje šetnju od Pravnog fakulteta do parka Dušana Jovanovića, koja počinje u 19 časova
Beograd od 1. novembra dobija četiri nove autobuske linije do kompleksa EXPO u Surčinu. Objavljene su trase linija EXPO 2, EXPO 3, EXPO 4 i EXPO 5, kao i imena prevoznika
Novi kružni tokovi trebalo bi da rasterete pojedine prometne raskrsnice i poboljšaju veze sa auto-putem
„Srbija je živela bez litijuma i do sada, živeće ova zemlja i dalje bez litijuma“, rekao je dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Cvjetić
„Ne želimo da učestvujemo u zavaravanju publike simulacijom debata, usiljenom izjednačavanju suprotstavljenih političkih aktera i fingiranju normalnosti“, saopštilo je devet novinara koji su dali otkaz na N1
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
