Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Cvjetić izjavio je da bi u aktuelnoj političkoj situaciji podržao vremenski ograničen moratorijum na iskopavanje litijuma u dolini Jadra, pod uslovom da budu precizno određeni razlozi i kriterijumi za njegovo ukidanje.
Ocenio je da odluka o eksploataciji mora da uzme u obzir ekonomsku korist, zaštitu životne sredine i interese lokalne zajednice.
U razgovoru za FoNet, Cvjetić je naglasio da Srbija može da nastavi da funkcioniše bez litijuma, ali da pitanje njegove eksploatacije treba razmatrati na osnovu stručnih procena, a ne političkih opredeljenja.
„Srbija je živela bez litijuma i do sada, živeće ova zemlja i dalje bez litijuma“, rekao je on.
Moratorijum mora da ima jasan cilj
Cvjetić smatra da moratorijum na iskopavanje litijuma može da bude opravdan ukoliko je oročen i ako unapred postoje jasno definisani uslovi za njegovo trajanje i okončanje. Potrebno je, kako je naveo, objasniti zbog čega se uvodi, šta tokom tog perioda treba da se uradi i na koji način će se utvrditi da li su razlozi za njegovu primenu otklonjeni.
Upozorio je da bi moratorijum koji služi isključivo za prikupljanje političkih poena bio pogrešan pristup.
Istovremeno je ocenio da opšti moratorijum na rudarstvo nije moguć, jer ta oblast obuhvata eksploataciju različitih mineralnih sirovina, među kojima su i ugalj, nafta i gas, koji su i dalje važni za funkcionisanje društva.
Odluka zavisi od koristi i posledica po životnu sredinu
Govoreći o ležištu litijuma u dolini Jadra, Cvjetić je ocenio da ono ima veliki potencijal, ali da sama činjenica da mineralna sirovina postoji ne znači da je njena eksploatacija opravdana.
Potrebno je, prema njegovim rečima, proceniti ekonomsku korist za državu i lokalnu zajednicu, kao i moguće posledice po životnu sredinu. U toj računici treba uzeti u obzir i potrebe savremenog društva za mineralnim sirovinama koje se koriste u proizvodnji baterija i razvoju visokih tehnologija.
„Eksploatacija litijuma je moguća, a pod kojim uslovima, to ipak mora da definiše država“, rekao je Cvjetić, uz napomenu da struka procenjuje tehničke mogućnosti i uslove eksploatacije, dok konačnu odluku donose nadležni državni organi.
On je istakao i da država treba da razmotri promenu iznosa rudnih renti ili druge ugovorne modele kojima bi povećala prihode od eksploatacije. Istovremeno, smatra da je potrebno ojačati kapacitete za inspekcijski nadzor i kontrolu, koje ocenjuje kao nedovoljne.
Upozorenje na „prokletstvo resursa“
Cvjetić je upozorio da Srbija mora da izbegne takozvano „prokletstvo resursa“ — situaciju u kojoj se pojedinci bogate zahvaljujući eksploataciji prirodnih bogatstava, dok lokalna zajednica ne ostvaruje odgovarajuću korist.
Zato građanima, kako je naglasio, unapred mora da bude jasno predstavljeno šta bi rudarski projekat doneo, ko bi od njega imao koristi i kakve bi posledice mogao da ostavi.
„Nije nijedan projekat vredan nijednog života“, poručio je Cvjetić, ističući da zaštita ljudi i životne sredine mora da bude sastavni deo odlučivanja o rudarskim projektima.
Javnost mora da bude uključena od početka
Kao jednu od ključnih pouka dosadašnje rasprave o litijumu, Cvjetić je izdvojio potrebu da se građani uključe u najranijoj fazi planiranja, a ne tek kada su najvažnije odluke već donete.
„Javnost mora da se uključi u najranijem koraku. Mora da bude sve transparentno“, rekao je on.
U raspravu, prema njegovom mišljenju, ne treba uključiti samo rudarske inženjere i geologe, već i stručnjake iz medicine, hemije, biologije, šumarstva, sociologije i drugih relevantnih oblasti. Samo tako moguće je sagledati različite aspekte projekta i proceniti njegove moguće posledice.
Cvjetić je ocenio da je neophodno obnoviti poverenje između građana, stručnjaka i institucija, jer se dosadašnja rasprava često svodila na suprotstavljene stavove, bez pokušaja da se pronađe zajednički jezik.
„Ne možemo da pričamo o tome hoćemo li i nećemo rudarstvu, nego samo o tome kakvo rudarstvo hoćemo“, rekao je on, ukazujući da postoje standardi i tehnološka rešenja kojima se može povećati bezbednost rudarskih projekata i smanjiti njihov uticaj na okolinu.
Istraživanje ne znači i eksploataciju
Komentarišući tvrdnje da u Srbiji postoji oko 200 lokacija predviđenih za rudarenje, Cvjetić je upozorio da se u javnosti često poistovećuju istražna prava i pravo na eksploataciju mineralnih sirovina.
Kako je objasnio, od početka istraživanja do eventualnog otkrivanja ležišta može da prođe mnogo godina, a brojna istraživanja ne daju rezultate. Čak ni pronalazak mineralne sirovine ne znači da će njeno vađenje biti ekonomski opravdano, jer je potrebno utvrditi da li je ima dovoljno i može li se eksploatisati uz prihvatljive troškove.
Zbog toga je, zaključio je Cvjetić, važno da struka bude odvojena od politike, a da se o rudarskim projektima razgovara otvoreno i na vreme. Građani bi tako imali jasniji uvid u to šta se istražuje, kakvi su rezultati i koje su moguće naredne faze.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
