„Crna lista“ je mnogo više od festivala: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno
“Što kultura može, ona to i sme!” Oduvek smo bili društvo odvažnih pojedinaca. Kad nam zatvore jedna vrata, pronađemo druga. Kad nam uskrate pozornicu, napravimo novu. Kad nam ospore pravo na sajam, organizujemo svoj. A kad počnu da sastavljaju crne liste, mi od njih napravimo festival! Nije ovo baš idealan model kulturne politike, ali je, priznaćete, neophodan.
Posle „Našeg sajma“ i „ne:Sajma“, pobunjeni izdavači pridružili su se festivalu „Crna lista“ (Blaclist), koji povezuje umetnike i građane u više od 25 gradova Srbije. Festival je otvoren nastupom neformalne grupe Šabačko pozorište o koncu, pod naslovom “Ovo nije predstava”. Teško je zamisliti prikladniji početak. Glumci koji su se, prema sopstvenim svedočenjima, suočili sa otkazom koji je dobila njihova koleginica, pritiscima i otežanim uslovima rada, odlučili su da svoju borbu pretvore u pozorišni događaj. Tako je nastala predstava koja tvrdi da nije predstava, a govori o stvarnosti u kojoj je sve više onih koji bi da režiraju tuđe živote.
Ispostavlja se da smo svi pomalo u istoj predstavi: izdavači nezadovoljni naopakom kulturnom politikom i načinom upravljanja Beogradskim sajmom knjiga, glumci koji upozoravaju na pritiske u pozorištima, profesori koji brane autonomiju univerziteta i novinari koji bi da postavljaju pitanja bez prethodnog odobrenja.
Dok tražimo nova mesta susreta, postavlja se pitanje hoćemo li imati način kako da se oglasimo, slobodne kanale komunikacije za obaveštavanje zainteresovanih građana. Promene u Novoj S i neizvesnost oko budućnosti N1, Radara i Danasa izazivaju zabrinutost za opstanak nezavisnih ili, kako neki kažu, nerežimskih medija. Po svemu sudeći, plan da se ukinu oni koji otvaraju i postavljaju nezgodna pitanja se realizuje i uskoro ‘legalno i legitimno’ dobićemo savršeno uređenu javnu raspravu: jedna strana govori, druga se slaže, a treća ne postoji.
Kako stvari stoje, lako bismo mogli postati društvo zatvorenika na otvorenom. Krećemo se slobodno, ali nam se prostor za rad, mišljenje i stvaranje postepeno, ali neprestano sužava. Ne morate čoveka zatvoriti da biste mu oduzeli slobodu.
Stoga „Crna lista“ postaje mnogo više od festivala. Knjige, predstave, koncerti i razgovori nisu samo program koji treba odgledati, odslušati ili pročitati. Oni su povod da se sretnemo. Najvažnije je ono što nije napisano ni u jednom festivalskom programu: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno. U vremenu u kojem nas stalno nagrađuju ako ćutimo i gledamo svoja posla, otkrivamo da su naša posla i te kako zajednička.
Nije nam potrebna paralelna država ni alternativno ministarstvo kulture, ne nameravamo da zauvek budemo na improvizovanim pozornicama. Nije nam naum da otetoj državi damo legitimitet, a mi proživimo alternativni život, prisutni, a prognani. Na crnoj listi. Što bi rekli studenti: hoćemo institucije koje rade svoj posao. Potrebni su nam Sajam knjiga na kojem su izdavači važniji od itisona, pozorišta u kojima umetnički kriterijumi određuju repertoar, autonomni univerziteti koji neguju znanje i mediji koji mogu da postavljaju pitanja i dobijaju odgovore.
U tome je i ironija „Crne liste“. Ono što bi trebalo da nas razdvaja postalo je razlog da se okupimo. Oznaku nepoželjnosti pretvorili smo u živu pozivnicu. A “Ovo nije predstava” podseća nas da stvarni život nema reditelja kojem možemo prepustiti odgovornost za završni čin.
Crna lista postavlja pitanje ko nas i zašto precrtava. Beli glasački listić podseća nas da pravo na slobodan izbor pripada svakome od nas.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
„Videćete da oni nisu toliko drugačiji od nas“, izjavila je Marta Mihanović, glavna glumica filma “Glavonja” o devojčici koja sa autističnim bratom traži roditelje, kojim je počeo Kids fest
Nadamo se najboljem, da će građani i građanke glasati po savesti, za bolje sutra – rekao je Srđan Dragojević na Laguninom mesecu knjige, gde je potpisivao svoj novi roman “Crveni”
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
