Bivši lideri OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići su pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu ove srede 16. septembra prvostepeno osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora: Tači i Krasnići na po 25, a Veselji i Seljimi na 18, odnosno 13 godina zatvora.
Presuda liderima OVK temelji se na svedočenju 373 svedoka i 5.467 dokaznih predmeta. Utvrđeno je da su između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići „značajno doprineli“ proganjanju onih koji su smatrani protivnicima OVK, piše DW. Među njima je bilo kosovskih Albanaca, onih koji su navodno imali veze sa organima vlasti SRJ, odnosno Srbije, kao i pripadnika romske i srpske nacionalnosti.
Advokat Aleksandar Olenik, koji se bavi i ratnim zločinima na području bivše Jugoslavije, za DW pozitivno ocenjuje presudu u Hagu.
„Svima je poznato da su na teritoriji koja je devedesetih godina na Kosovu bilo pod kontrolom OVK, vršeni ratni zločini. Sada imamo presude i individualizaciju krivice.“
U sažetku presude navedeno je da su pripadnici OVK u mnogim zatvoreničkim objektima „fizički zlostavljali zatvorenike“.
„Jedan zatvorenik koji je bio zatvoren u Lapušniku ispričao je da je drugi zatvorenik, dok su ga tukli, molio pripadnike OVK da mu daju metak i da ga više ne muče“, naveo je Smit.
Advokat Olenik ukazuje da je poštovanje žrtava u postupku tog suda „napredak u međunarodnom krivičnom pravu“.
„U prethodnim ad hok tribunalima žrtve su bile samo svedoci, samo metod za dokazivanje krivice. Na ovom sudu imaju svog zastupnika, imaju pravo na odštetu“, navodi Olenik.
Činjenicu da lideri OVK nisu osuđeni za zločine protiv čovečnosti, Olenik objašnjava „brojem žrtava koje su saslušane i koje su pomenute u optužnici i u sažetku presude“.
„Sud je obradio manje od 400 (svedočenja) žrtava. Ubijeno je 96 osoba. Mislim da je, kada pogledamo brojke, teško zaključiti da se na tom uzorku može govoriti o zločinima protiv čovečnosti“, kaže Olenik.
Nova suđenja?
Olenik objašnjava i da po zakonu po kojem su osnovana SVK samo osnivači OVK odgovaraju pred tim sudom, a da kosovsko pravosuđe procesuira i ostale pripadnike te vojske za koje se veruje da su počinili zločine.
„U sažetku presude navedena su imena onih koji nisu u optužnici, a za koje je utvrđeno da su vršili krivična dela. Sada je na drugom delu kosovskog pravosuđa da na osnovu ove presude procesuira najpre one za koje su dokazi izvedeni u ovom postupku, a onda i sve druge. Tu bi trebalo da bude pokriven i period nakon prestanka oružanog sukoba, dakle posle 20. juna 1999. godine.“
Jačanje konfliktnog potencijala
Osvrćući se na proteste na Kosovu posle izricanja presude, Staša Zajović iz organizacije Žene u crnom kaže da ni „srpski režim, ni vlasti Kosova“ ne koriste izricanja presuda za ratne zločine „za preispitivanje vlastite odgovornosti i uloge u ratu, već za jačanje konfliktnog potencijala“.
„Kada kažem da koriste slične matrice, ne mogu da izjednačim razmere zločina koje su počinile obe strane. Ne može da se zaboravi da je srpski režim odgovoran za najveći broj zlodela na prostoru bivše Jugoslavije, posebno na Kosovu“, rekla je Zajović.
Govoreći o tenzijama na Kosovu, ona kaže da je „važno što postoje međunarodne snage koje nadziru situaciju“.
„Jasno je da ne postoje uslovi da se oružani sukobi obnove, ali postoji opasnost da se rat nastavi drugim sredstvima.“
Pozitivne posledice presude – za 10, 15 godina
Odgovarajući na pitanje kako će se presuda odraziti na odnose Srbije i Kosova, Olenik podseća da su presude međunarodnih sudova ranije na to imale malo uticaja: „Nadam se da će sada biti bolje. To zavisi od političkih elita u obe države.“
Olenik ukazuje da je kosovsko društvo „u poslednje četiri godine gurnuto dosta udesno“.
„Nisam optimista da će presuda imati pozitivan efekat u skorijoj budućnosti, ali mislim da će se, kako vreme bude prolazilo, za deset, petnaest godina, realnije i bez ostrašćenosti gledati na ono što je utvrđeno ovim presudama“, zaključuje za DW Aleksandar Olenik.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
