Danica Vučenić, kuma ovogodišnjeg Prajda, za „Vreme“: „Srbija danas živi ‘krvavi Prajd’”

Sve što se uvek pitamo i logično bi nam bilo da saznamo od političara, aktivista i svih ostalih relevantnih učesnika društva, urednica i novinarka Danica Vučenić pitala ih je u svojim emisijama. I to čini već gotovo tri decenije.

Ovogodišnja „titula“ kume Prajda daje joj mogućnost da sada celom društvu postavi teško, ali logično pitanje: dokle je stigla srpska borba za LGBT plus prava, ali i pravo na bezbednost svakog građanina u periodu krvavih napada države na studente, novinare, aktiviste, javne ličnosti, „obične“ ljude.

Foto: Tanjug/ Dimitrije Goll

Borba svih nas

„To što sam kuma Prajda zapravo vidim kao dar, kao priliku koja mi je pružena da na pravom mestu podržim ono u šta duboko lično verujem i za šta se u celoj mojoj profesionalnoj karijeri iskreno zalažem. Za mene je ovo velika čast, privilegija i radost na kraju krajeva“, kaže Vučenić za „Vreme“.

LGBT plus zajednice ukazala joj je  poverenje i pružila šansu da i zvanično bude deo njihove borbe, u čiji smisao ni malo ne sumnja.

„Naprotiv, na više nivoa to je borba svih nas pojedinačno koji pripadamo ovom društvu“, kaže Vučenić.

Foto: Milica Vuckovic/FoNet

Danas živimo multiplikovan „krvavi Prajd“

Ovogodišnji Prajd je značajan iz više razloga. Prvo, on se održava 25 godina posle prvog „krvavog Prajda” kada su aktiviste u centru Beograda, poslednjeg dana juna, brutalno pretukli huligani i desničari.

„Među njima je bio i neki pop, a policija apstinirala“, seća se Vučenić. „Slogan ‘krvavog Prajda’ zvuči danas cinično –  ‘Ima mesta za sve nas’. Slogan ovogodišnjeg Prajda takođe glasi ‘Ima mesta za sve nas'“.

Već iz istih slogana Prajda u razmaku od četvrt izvodi zaključak koliko se malo poboljšala situacija.

„Kontekstualno gledano, mi se danas kao društvo nalazimo u multiplikovanom ‘krvavom Prajdu’. Brutalnost koja se 2001. godine obrušila na seksualne različitosti, možda može da se nazove odvratnim incidentom, brutalnost koja se u poslednje dve godine primenjuje prema delovima pobunjenog društva, među kojima su i manjinske zajednice, postala je pojava“, kaže novinarka ogrezla na brutalne pretnje kojima je izložena.

Objašnjava da nasilje iz centra Beograda od 30. juna 2001, godinu dana od demokratskih promena, danas živi u nasiljima huligana, policije, mutnih likova koji se angažuju po raznim potrebama – u Valjevu, Beogradu, Novom Sadu, Vrbasu, Bačkoj Palanci….

Položaj LGBT plus zajednice danas otežava činjenica da su ljudska prava i slobode ugroženi i u većinskom delu društva, a „najopasnije je pritom što sve nas zajedno ugrožavaju sistem i država“.

Četvrt veka posle „krvavog Prajda“ većina ima obavezu, više nego ikada, da brani manjinska i ljudska prava i da štiti različitost, kaže Vučenić, a bBraneći i štiteći manjinsku zajednicu, branimo i štitimo sebe i sve nas zajedno“.

Foto: FoNet/Milica Vuckovic

Kad se na različitosti gleda kao na slabost

Položaj manjinski zajednica je ogledalo demokratskog kapaciteta jednog društva. To je sofisticirani merni instrument demokratije, sloboda i ljudskih prava u jednoj zemlji.

„Naš je problem što ovde na različitosti ne gledamo kao na snagu, već kao na slabost, što nismo u stanju da čujemo različito mišljenje, a kamoli da tolerišemo različitu seksualnu orijentaciju. Kakav je naš demokratski kapacitet govore podaci o napadima na pripadnike LGBT plus populacije koji se prema javnim podacima umnožavaju“, priča Vučenić.

Ali, umnoženi su i napadi na studente, novinare, NVO aktiviste, javne ličnosti. Danas su u Srbiji dominantnije teme o ugroženosti prava na život, više nego Zakon o istopolnim partnerstvima ili pravima transrodnih osoba, koje su višestruko diskriminisane.

„Mi smo se vratili unazad na svaki način“, zaključuje novinarka i urednica TV N1.

I objašnjava: „Kao što je Deliblatska peščara uništena požarima i u smislu vegetacije i eko sistema vraćena u nekakvo pra stanje, tako je i naše društvo kao ta peščara postalo zgarište ljudskih prava i sloboda uključujući i slobodu medija i govora“. 

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!