Humanoidni roboti pevaju, đuskaju, rukuju se, igraju tenis. Ali to je samo šou. Iza zabave odvija se tiha revolucija mašina koje će zameniti ljudsku radnu snagu. Kina je u tome dva koraka ispred svih
U kineskim fabrikama radi više od dva miliona robota – što je više nego bilo gde drugde, a taj broj se povećava izuzetnom brzinom, piše BBC.
Ta posvećenost Kine robotizaciji će sigurno promeniti svet, slično kao i poslednji put kada je kineska ekonomija prošla kroz masovnu transformaciju. Ona već isporučuje svoje robote širom sveta: više od polovine svetskih industrijskih robota sada se proizvodi u Kini.
Budućnost kineskih radnika je neizvesna u industrijskoj revoluciji koju svet posmatra: blistave solarne mreže, bešumni saobraćajni špic zahvaljujući električnim vozilima, mašine koje trče brže od Juseina Bolta.
Čitav ovaj spektakl prati još jedna, manje vidljiva revolucija koja se dešava unutar fabrika i učionica, piše BBC.
Za 10 godina možda neće biti dovoljno radnika u Kini
U fabričkom pogonu u južnom gradu Čengduu, staro i novo rade jedno pored drugog.
Na montažnoj traci tridesetak muškaraca i žena srednjih godina zavrću, buše i poliraju prepoznatljivi proizvod kompanije CRP Technology: robotsku ruku koja obavlja razne industrijske zadatke. U prostoriji su i četiri mlada inženjera zbijena oko konzole, koji pokušavaju da dešifruju kod za prototip novog robota za koga se nadaju da će pomoći u izgradnji – drugih robota.
CRP Technology gradi robotske ruke već devet godina. Svaka ruka može biti prilagođena potrebama fabrika automobila, elektronike ili vetroturbina. Firma kaže da jedna ruka može biti programirana da obavlja više od 90 odsto ponavljajućih zadataka, piše BBC čiji su reporteri bili na licu mesta.
Foto: AP photo/Ng Han GuanHumanoidni roboti na AI konferenciji u Šangaju, u julu 2026.
Inženjeri se takođe pitaju da li će jednog dana moći da zamene radnu snagu kompanije.
„Želimo da naš novi robot bude kao ljudska bića. Nadamo se da će moći sam da razmišlja.Potrebni su nam ovakvi roboti jer možda za 10 godina nećemo imati dovoljno radnika u Kini.“, kaže Pang Kaj, koji je deo istraživačko-razvojnog tima.
Prebrzi razvoj može da znači gubitak radnih mesta
Smanjenje broja stanovnika i starenje radne snage su još jedan razlog zašto Peking žuri sa revolucijom u svojim fabrikama. Prema zvaničnim procenama će do 2035. godine više od trećine stanovništva Kine biti starije od 60 godina. Zemlja će izgubiti skoro 60 miliona ljudi u narednoj deceniji – što je gotovo celokupna populacija Francuske.
Nada je da će povećana automatizacija popuniti ovu prazninu u radnoj snazi pre nego što počne da utiče na već usporenu ekonomiju.
Ali brzina tranzicije je ključna. Oko 120 miliona ljudi i dalje radi u proizvodnom sektoru. Ako se robotizacija u Kini bude kretala prebrzo, milioni ljudi bi mogli da ostanu bez posla.
Foto: AP photo/Ng Han GuanHumanoidni roboti na AI konferenciji u Šangaju, u julu 2026.
„U teoriji, mašine mogu da rade 24 sata dnevno, što je svakako prednost u poređenju sa ljudskim radnicima. Ali mašine takođe zahtevaju održavanje. Svakog dana nam je potrebno vreme za to, a svakog meseca proizvodna linija takođe zahteva inspekciju i popravku“, kaže Cao Li, potpredsednik proizvođača električnih vozila Leapmotor.
Trka Kine i Amerike
Dr Suzan Biler, generalna sekretarka Međunarodne federacije za robotiku, priznaje da je Kina dobra u izgradnji tela, ali da SAD i dalje vode u trci za izgradnju „mozga“, što uključuje razvoj veštačke inteligencije za programiranje robota.
Sa druge strane kineske firme, od DeepSeek-a do Moonshot-a, otkrivaju nove modele veštačke inteligencije za koje kažu da mogu da se takmiče sa vodećim američkim firmama, piše BBC.
Vođene pristupom „otvorenog koda“, gde startapovi za veštačku inteligenciju dele svoj kod, kineske inovacije su uspele da sustignu američku konkurenciju brže nego što se očekivalo, uprkos američkim kontrolama izvoza kritičnih naprednih čipova.
Analitičari sada veruju da sledeću etapu ove trke neće odrediti ko ima najbolji kod, već ko može da ugradi veštačku inteligenciju u milione mašina.
Zato Kina takođe sistematski ulaže u stvaranje generacije studenata koji uče da zamišljaju šta bi moglo da se desi u budućnosti.
Na primer, u Tehničkom institutu u Hangdžouu, deca mogu da počnu da rade od 15. godine. Obim onoga što se tamo predaje može delovati zapanjujuće. Postoji, na primer, cela jedna zgrada posvećena motorima i aeronautici, i poseban sprat za studente koji će raditi na tome da Kina ostane u prvim redovima obrade retkih zemnih elemenata – što još jedna ključna roba u borbi sa Vašingtonom u borbi za primat u globalnoj ekonomiji.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Spasilačke ekipe u Nepalu i Tibetu vode dramatičnu trku sa vremenom nakon katastrofe koja je za sobom ostavila ogromna razaranja. Dok potraga za nestalima traje, pažnja usmerena na novu opasnost
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Katastrofalne poplave pogodile su Nepal nakon velikog odrona koji je blokiralo reku i izazvao ogroman vodeni talas. Više od 160 ljudi je stradalo, preko 1.300 se vode kao nestali, među kojima je i veliki broj stranih turista. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu u teško pristupačnim područjima
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
