Foto: Printskrin/TV Pink
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
U predizbornoj kampanji za neraspisane izbore Aleksandar Vučić je 14. avgusta u Grzi (nedaleko od Paraćina) pred kamerama izveo igrokaz koji dostiže vrhunce beščašća.
U izrazito mučnoj sceni koja u uređenom javnom prostoru ne bi smela da bude objavljena – kao što se kamere sklanjaju od egzibicionista koji gologuzi upadaju na fudbalske terene – očajna građanka prilazi Vučiću i moli za lek za bolesno dete. On odmah, pred kamerama dakle, okreće broj telefona direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanje Radojević-Škodrić i izgovara nekoliko rečenica koje se ne mogu drugačije nazvati nego skandaloznima.
Jedan od glavnih motiva onoga što Vučić izgovara jeste da ne želi da se zamara propisima (njegovim rečima: „procedurama birokratskim“) nego se lek, najbrže moguće, ima isporučiti gde treba.
Naravno da predsednik Republike nema zakonska ovlašćenja za tu vrstu zapovesti. Ali on, svejedno, zapoveda.
Osoba od integriteta ovakav poziv ne bi smatrala ozbiljnim, spustila bi slušalicu, ignorisala ga, ili predmetnoj osobi objasnila da nema vremena za gluposti, ali integritet nije osobina poželjna u Vučićevom okruženju. Uostalom, reč je o igrokazu, drugi tu nije bitan. (Malo bi koga iznenadilo da s druge strane nije bilo nikog, te da se Vučić, kao i obično, obraćao kamerama.)
Ovo je, naravno, jeftin trik kojim se predsednik Republike prikazuje kao odlučan, efikasan, onaj koji rešava probleme, čovek saosećajan i pun razumevanja, osoba koja je, zarad dobrobiti naroda, spremna i da ne poštuje pravila i zakone („procedure birokratske“). Dakle čisto praznoslovlje i opsenjivanje.
Ovom je prilikom umesno podsetiti na vrhunac Vučićeve besramnosti, u Lučanima 11. jula 2017. godine, kada je, takođe, javno, pred kamerama dakle, ponižavao Milivoja Milovanovića, oca Milomira Milivojevića (25), radnika Namenske industrije Lučani koji je poginuo na radnom mestu. Sve i da za tu fabriku nisu vezane teške afere koje vode do samog vrha države, političar na visokoj funkciji u takvim prilikama ima pokazati dužno poštovanje prema nastradalima.
Podsetimo se samo kako se španski kralj držao pred besnim žrtvama poplava u Španiji, ili Džordž W. Buš pred ljudima koji su izgubili bližnje u kulama Trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001. godine. Ćutali su i trpeli. To je najmanje što su mogli da urade.
Ali Vučić ne poznaje bolje civilizacijske običaje. Lišen emocija i moralnih ograda izvređao je pred kamerama i nesrećnog čoveka i njegovog mrtvog sina. Posle je Vučićeva partija organizovala istovarivanje smeća pred kućom Mlomira Milivojevića.
Psihologija, naravno, ima jasnu dijagnozu za osobe lišene emocija. Ali ovde nije reč o postavljanju dijagnoze, nego o porukama koje besramni Vučićevi gestovi nose.
Predsednik Republike je, naime, naložio direktorki RFZO da ga „ne maltrtira procedurama birokratskim“. Drugim rečima, da se ne obazire na propise. Trećim rečima, da ne poštuje zakon.
Uz to, visoki državni službenik direktno komunicira s narodom, bez posrednika. A republika i demokratija jesu sistemi posredovanja: parlament je posrednik između političke vlasti i građana, sudovi posreduju u sporovima, slobodan javni prostor omogućuje susrete uzajamno suprotstavljenih ideja. Sama ideja podele vlasti, uostalom, znači da se grane vlasti uzajamno kontrolišu i koriguju, te su direktne intervencije uvek pod okom kontrolne instance. Demokratija je mreža posredovanja.
Predsednici se veoma retko, samo u izuzetnim situacijama, obraćaju građanima direktno. Zbog toga republika jeste najmanje loš oblik držanog uređenja. Zbog toga je Vučić i porušio republiku: parlament je pretvorio u kloaku, pravosudni sistem korumpirao, policiju zajazio, zakone suspendovao, medijsku scenu ispunio sobom, od države načinio lični posed.
Suprotnost republici je vladavina jednog – monarhija. Pošto je srušio republiku i, de facto, uspostavio monarhijski način vladanja, vođa se sada obraća direktno voljenom narodu. Vođa sada sam rešava probleme. Budući da više nije institucija, nego pojedinac s imenom i prezimenom, dakle vođa, on sada nameće svoju volju pojedincima – direktorki RFZO na primer – što je bi u državi u kojoj vladaju zakoni bilo nezamislivo: institucije postoje da ne bi zavisile od volje pojedinaca, već da bi radile po zakonima i propisima. Drugim rečima, vođa vlada bez posredovanja institucija.
Igrokaz u Grzi demonstracija je trijumfa volje nad zakonom, boljim običajima i smislom političkog delovanja. Ne samo što je, po običaju i neopterećen saosećanjem, na najgnusniji način zloupotrebio nesreću jedne građanske i njene porodice, nego je nadmoćno demonstrirao šta znači slom republike, zakona i države.
Srbija je prepuštena volji čoveka bez emocija i civilizacijskih ograda.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
