Marijupolj: Stanujte na kostima Ukrajinaca za deset miliona rubalja

Profesorka engleskog jezika Halina Artemova živela je gotovo 40 godina u Marijupolju, na adresi Metalurški prospekt 87. „To je moj voljeni grad. Kad vidim fotografije, navru mi suze. Poznajem svaku pukotinu u asfaltu, svako stablo“, rekla je za DW.

U ruskom napadu u martu 2022. jedna raketa pogodila je njenu stambenu zgradu u ovom gradu na Azovskom moru.

U susednoj zgradi, na adresi Metalurški prospekt 85, fotograf Jevhen Sosnovski živeo je sa suprugom dvadeset godina. „Sve sam sam napravio, od uređenja enterijera do nameštaja. Mnogo smo uložili i želeli smo da tamo mirno provedemo starost.“

Nakon raketnog udara planula je i njegova zgrada. Stanovnike su proterale ruske jedinice, a nisu smeli da ponesu ni hranu ni odeću.

Foto: Evgeny Sosnovsky

Na mestu kuće Jevhena Sosnovskog danas se nalazi parking, a tamo gde je živela Halina Artemova podignuta je nova zgrada.

Ruski građevinski investitor „Su-2007“, koji posluje na područjima Ukrajine pod ruskom okupacijom, srušio je više oštećenih objekata na Metalurškom prospektu i na njihovom mestu izgradio višespratnice.

One su deo stambenog kompleksa „Lenjingradski kvart“.

DW nema pristup područjima Ukrajine pod ruskom okupacijom i ne može direktno da izveštava iz Marijupolja.

Ko su novi stanari

Ipak, razgovori sa bivšim stanovnicima grada, satelitski snimci i istraživanja na internetu omogućavaju delimičnu rekonstrukciju današnjeg života u Marijupolju.

Ljudi koji su se već uselili u nove stanove na Metalurškom prospektu međusobno komuniciraju na internet forumima za komšije. Kako proizlazi iz tih foruma, većina njih kupila je stanove za sopstvene potrebe ili za izdavanje.

Zanimaju ih mogućnosti dostave nameštaja iz Rusije, kao i izbor vrtića i škole za njihovu decu.

Foto: жк-ленинградский-квартал.рф

U razgovorima se takođe podseća da je prilikom predaje dokumentacije najvažnije da dokumenti budu ruski.

Mnogi još nisu završili uređenje svojih stanova, a neke porodice sa malom decom žale se na buku: „Vreme je za odmor! Prestanite već jednom sa tim prokletim radovima! Ili ste možda proukrajinski nastrojeni i protiv ruskih zakona?“

Prema rečima ekonomskog stručnjaka Vjačeslava Širjajeva, stanove u novogradnji Marijupolja uglavnom kupuju doseljenici. To su mahom ljudi iz ruskih bezbednosnih struktura, državni službenici i logističko osoblje povezano sa vojskom.

„Tu je i mali broj ljudi koji jednostavno žele da žive uz more, ali ne mogu da priušte Krim ili Soči“, kaže on.

Na područjima pod ruskom okupacijom nude se povoljni stambeni krediti sa godišnjom kamatnom stopom od dva odsto tokom celog trajanja kredita, pod uslovom da korisnik poseduje rusko državljanstvo.

Maksimalni iznos kredita je šest miliona rubalja (oko 63.000 evra), a sopstveno učešće mora biti najmanje deset odsto.

Cene stanova porasle za trećinu

U Marijupolju se grade desetine stambenih zgrada, a mnoge su već useljene. Prema podacima ruskih banaka, grad zauzima prvo mesto među okupiranim područjima po broju odobrenih hipotekarnih kredita.

Cene nekretnina tokom jedne godine porasle su za trećinu, pre svega zbog položaja uz more. Takvu lokaciju, tvrdi Širjajev, nije moguće pronaći u Rusiji.

Međutim, prema njegovim rečima, kvalitet stanova veoma je loš. „Investitori štede na svemu, ali uprkos tome traže zelenaške cene.“

Stambeni kompleks „Lenjingradski kvart“ nalazi se nedaleko od centra grada i svega deset minuta vožnje od mora.

Jednosobni i dvosobni stanovi koštaju između 7,5 miliona rubalja (oko 79.000 evra) i gotovo deset miliona rubalja (oko 105.000 evra), dok su trosobni stanovi dostupni od deset miliona rubalja naviše.

Foto: Vertical 52

Cena po kvadratnom metru, u zavisnosti od veličine stana, zgrade i faze gradnje, kreće se između 120.000 rubalja (oko 1.260 evra) i 217.000 rubalja (oko 2.280 evra).

Novim doseljenicima odobravaju se popusti do 12 odsto. „Lenjingradski kvart“ obuhvata 15 zgrada sa 12 do 15 spratova.

Stanovnici kompleksa u internet raspravama navode da svoje hipoteke osiguravaju „od ratnih rizika“. Ako bi njihova zgrada bila uništena, više ne bi morali da otplaćuju kredit banci, ali bi izgubili pravo na stan.

„Ako vlasnik preživi uništenje svog stana, ima pravo na socijalnu pomoć“, napisao je jedan stanovnik.

Na forumima se, međutim, niko ne osvrće na činjenicu da su na mestu današnjeg „Lenjingradskog kvarta“ još pre nekoliko godina živeli drugi ljudi.

Poginuli i ranjeni u Marijupolju

Prema podacima Ujedinjenih nacija, tokom borbi 2022. godine oštećeno je ili uništeno 90 odsto zgrada u gradu. Mediji procenjuju da broj poginulih doseže desetine hiljada.

Bivši stanovnici Metalurškog prospekta, sa kojima je razgovarao DW, svedoče o mrtvim i ranjenim komšijama.

„Ujutru 21. marta izašao sam iz podruma i ugledao ugljenisano telo ispred ulaza. Nije moglo da se prepozna o kome je reč. Stariji nepokretni muškarac sa sedmog sprata poginuo je u požaru. Još jedan muškarac skočio je sa šestog sprata tokom požara i poginuo. Na petom spratu živeo je lekar. Kada je raketa pogodila zgradu, bio je na dužnosti, ali je njegova supruga izgorela“, priseća se Jevhen Sosnovski.

Halina Artemova kaže: „Muškarac i njegov sin iz susedne zgrade poginuli su kada su izašli po vodu. U zgradi broj 89 žena je nakon raketnog udara ostala zatrpana pod betonskom pločom i umrla. U broju 91 raketa je pogodila prvi sprat i pritom ubila čitavu jednu porodicu.“

Halina je i sama ranjena gelerom. Uspela je da napusti Marijupolj sa svojom majkom i sinom.

Jevhen Sosnovski pogođen je projektilom. I on je sa suprugom i taštom pobegao iz grada.

Mnogi stanovnici granatiranih zgrada, čiji stanovi ipak nisu bili uništeni, ostali su u Marijupolju. DW je saznao da ih okupacione vlasti pozivaju da napuste svoje stanove. Zauzvrat im obećavaju nove.

„Grade svoje šarene kuće tamo gde je bilo groblje“

Oni koji su pobegli uglavnom imaju razumevanja za svoje nekadašnje komšije koje su ostali u gradu.

Međutim, rusku okupaciju doživljavaju sa dubokim prezirom. „Lokalno stanovništvo se istiskuje iz Marijupolja“, kaže Halina Artemova. Danas sa sinom živi u Kijevu.

Tamo sada živi i Jevhen Sosnovski. „Grade na ljudskim kostima i grade brzo kako bi izbrisali tragove zločina“, kaže Sosnovski o postupcima Rusa u Marijupolju.

Ni Artemova ni Sosnovski ne razmišljaju o povratku u rodni grad niti o preregistraciji svoje imovine prema pravilima ruskih okupacionih vlasti. Pri tom nije jasno da li bi im uopšte bio dozvoljen povratak.

Ukrajina, međutim, ne isplaćuje naknadu za izgubljene nekretnine jer vlasti bez pristupa okupiranom području ne mogu da procene stvarno stanje.

„Grade svoje šarene kuće tamo gde je bilo groblje. Najradije bih ih bombardovao, ali samo ako u zgradama nema ljudi. To je očajno“, kaže jedan od bivših stanovnika Metalurškog prospekta.

I on je tamo živeo decenijama i još se seća kako je njegovo dete napravilo prve korake u stanu koji danas više ne postoji.

Danas svoj grad opisuje ovako: „U centru je još nekako podnošljivo, ali čim malo skrenete levo ili desno, oseća se miris smrti.“

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.