Od kako je Viktor Orban izgubio izbore u Mađarskoj, čini se da poslovni odnosi Srbije sa dojučerašnjim bliskim prijateljima „štucaju“ na svim poljima. Je li zaista tako?
Poslednji ugovor koji je mađarska firma Utiber dobila u Srbiji zaključen je krajem marta 2026. godine – samo 12 dana pre nego što je Viktor Orban izgubio na izborima, pokazuju podaci sa Portala javnih nabavki. Od tada nije sklopljen – nijedan.
Firma Utiber je u Srbiji godinama reprezentativni pokazatelj kako je politička saradnja dva populistička režima opstajala i ekonomski.To je mađarska građevinska i inženjerska kompanija koju mediji direktno povezuju sa sistemom premijera Viktora Orbana preko najbogatijeg Mađara Lorinca Mesaroša.
Istraživač „Novog trećeg puta“ Mijat Kostić za „Vreme“ kaže da bi upravo ovakve firme mogle biti pod lupom nove vlade Mađarske.
„Važno je razumeti da nova vlast u Mađarskoj ne mora per se biti protiv Aleksandra Vučića, ali će sigurno biti protiv Viktora Orbana“, objašnjava Kostić za „Vreme“. „Novi premijer Mađarske Peter Mađar je javno rekao da će staviti pod lupu sve poslove svog prethodnika i njegovih bogatih finansijera. Problem za Srbiju jeste što su upravo ti finansijeri posredno puno radili i kod nas na kapitalnim projektima, poput rekonstrukcije pruge ili nadstrešnice u Novom Sadu.“
Ako mađarska istraga otkrije nelegalne tokove novca u ovim poslovima – dalja saradnja dveju zemalja bi mogla da stane, smatraKostić. Barem ona koja se do sada odvijala preko poznatih kanala „prijateljskih“ firmi.
Nižu se problemi
Utiber je do aprila 2026. bio prilično uposlen. Za dve godine su sa državom Srbijom sklopili barem devet ugovora, pokazuju podaci Portala javnih nabavki.
Godinama unazad, firma je dobijala poslove od srpskih državnih preduzeća i institucija, mahom iz domena građevine, poput „Puteva Srbije“ i „Infrastrukture železnice Srbije“. Angažovani su bili i kao nadzor nad projektom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, čija se nadstrešnica strmoglavila i odnela 16 života 1. novembra 2024.
Možda bi neko i pomislio da je vreme sklapanja poslednjeg u nizu ugovora Utibera samo slučajnost, da tokom proleća nisu, kao skeleti iz ormara, izleteli brojni poslovni problemi na relaciji Beograda i Budimpešte.
Zahvalio se predsednik srpske države Orbanu što imaju tako divan odnos, a ovaj je odgovorio prigodno – „ono što imamo, podelićemo sa vama“.
Ipak, usred komplikovane i politički orkestrirane energetske igre oko Naftne industrije Srbije – stolica je 12. aprila 2026. izvučena Viktoru Orbanu. Od tada je usledilo instant medijsko angažovanje Vlade Srbije i Aleksandra Vučića oko NIS-a.
Sa druge strane stola, MOL se obavezujućim ugovorom zadužio da će kupiti NIS do 31. marta 2026. godine, što se ipak nije dogodilo. Ovaj rok, kraj marta 2026. godine, kao poslednji mesec sigurne vladavine Viktora Orbana, ponavlja se na više mesta u poslovnim odnosima dveju zemalja.
foto: fonet/instagramPOLITIČKI ORTACI: V. Orban i A. Vučić
Gde je zapelo sa Wizz airom
Retrospektiva izjava za medije, ali i medijskih naslova u državnim tabloidima, pokazuje prepucavanje iz dana u dan na razini mađarskog Wizz air-a i srpskog Direktorata vazduhoplovstva.
Luka Popović, osnivač portala „Eks Ju avijacija“ za „Vreme“ kaže da misli da ovaj spor nema direktne veze sa promenom vlasti u Mađarskoj.
„Promena ovih pravila razmatrana je već duže vreme, a same izmene regulative usvojene su nekoliko meseci pre promene vlasti u Mađarskoj“, kaže Popović za „Vreme“. „Razlog zbog kojeg je pitanje sada ponovo aktualizovano jeste činjenica da sve avio kompanije moraju da pribave pojedinačne dozvole za svaku liniju i za svaku sezonu posebno.“
Nova regulativa, po kojoj Direktorat srpskog vazduhoplovstva može da uskrati rad Wizz air-u je stupila na snagu krajem marta.
Ipak, važno je znati da ovaj problem nije nov, već postoji sa Wizz air-om od kada je kompanija došla u Srbiju. Na njega se i sam Jat žalio mnogo puta, da je mađarska firma u povlašćenom položaju. Ali su ipak tek sad srpske državne institucije prihvatile da ga uvaže, iako je sve godinama funkcionisalo.
„Postavlja se pitanje zašto Direktorat nije imao problem sa poslovnim modelom Wizz air-a tokom petnaest godina njegovog prisustva u Srbiji, a ima ga sada“, dodaje Popović. „Treba podsetiti da je tadašnji Jat airways još 2010. godine upozoravao upravo na argumente na koje se danas poziva Direktorat. Međutim, u to vreme nije bilo sluha za takve argumente.“
Mijat Kostić „štucanja“ sa Wizz air-om objašnjava potencijalnim ispitivanjem države Srbije.
„Ni sama vlast u Srbiji nije sigurna kako će dalji odnos sa Mađarskom funkcionisati. Moguće je da, preko slučaja Wizz air-a ispituju teren“, misli Kostić.
Kina
Na već zamršenu situaciju, dodaje se i još jedan širi spoljniproblem – kineski uticaj u Evropi.
Brojni poslovi Mađarske i Srbije imali su i Kinu kao zajedničkog imenitelja. U pitanju su upravo najveći infrastrukturni i energetski dilovi. Peter Mađar je već izrazio simpatije prema Evropskoj uniji, kojoj je Kina jedan od najvećih bojazni, pa bi upravo poslovi poput brze pruge Beograd-Budimpešta mogli prvi da se otvore.
Novi premijer Mađarske saopštio je da je njegova vlada donela nekoliko važnih odluka među kojima i onu da preispita investiciju u prugu Budimpešta-Beograd. Detalje nije izneo, ali je njegov ministar prethodno naveo da je taj projekat od početka pratio niz loših odluka – od izbora trase za spajanje dva glavna grada, do tehničkih rešenja zbog kojih će pruga projektovana za 200 kilometara na čas na pojedinim deonicama moći da se koristi brzinom od najviše 160 kilometara na čas, uz istovremeno višestruko uvećanje troškova.
Govorilo se i o tome kako bi mogla da se skine oznaka tajnosti sa ovog posla, protiv čega su Kinezi izričito.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Cene ugostiteljskih usluga poskupele su za 5,6 odsto, dok je cena hrane poskupela za 7,4 odsto. Alkoholna i bezalkoholna pića poskupela su za 6,8 odsto
Uredba EU o ambalaži i ambalažnom otpadu stupila je na snagu 12. avgusta 2026. i primenjivaće se bez ikakvog prevoda u nacionalno zakonodavstvo identično u svim članicama EU
Srbija je za šest meseci 2026. godine izvezla u Ukrajinu struju za 57,8 miliona dolara, iako pre toga nije izvozila gotovo uopšte. Iz Ministarstva energetike za „Vreme“ kažu da „pomažu Ukrajini u oporavku energetskog sistema“
„Alta banka“ srpskog biznismena Davora Macure, bliskog SNS-u, širi se i izvan granica Srbije. Nakon banke preuzela je i osiguravajuću kuću u Severnoj Makedoniji, a sprema se za Bosnu i Crnu Goru
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
