Studentski kulturni časopis – Broj: jedan jedini

U februaru 2025. godine, na talasu studentskog bunta, samoorganizovana grupa studenata blokirala je Studentski kulturni centar (SKC) sa idejom da ovu ustanovu kulture ponovo pretvori u prostor kritičkog mišljenja, slobodnog stvaranja i kvalitetnog kulturnog programa.

Iz te ideje nastao je i Studentski kulturni časopis – SKČ, čiji je prvi i jedini broj predstavljen ovog petka, 5. juna, ispred zgrade SKC-a, na uglu Kralja Milana i Resavske ulice u Beogradu.

Časopis se mogao uzeti uz donaciju, a predstavljanje su pratili ulična galerija, alternativni muzički zvuci i eksperimentalna poezija.

Šta se nalazi između korica

Već na prvim stranicama časopisa, u odeljku „Recap SKC-a“, studenti objašnjavaju zbog čega su pre više od godinu dana ušli u zgradu:

„Revoltirani dugogodišnjim manjkom programa i zapostavljenošću SKC-a kao ustanove, studenti su se opredelili za blokadu. Ova blokada ili, kako mi volimo da je zovemo – oslobođenje, bila je inspirisana potrebom za stvaranjem omladinske kulture i prostora za istu.“

SKČ je hibridan časopis. U njemu se smenjuju poezija, proza, intervjui, lične priče i teorijski tekstovi, ali i kritički osvrt na projekat „Ekspo“. Studenti okupljeni oko inicijative „Ansambl Generalštab“ pisali su o borbi za očuvanje kulturnog nasleđa.

U teorijskim tekstovima preispituju se pojam avangarde i smisao avangardnog delovanja, dok misli Mišela Fukoa služe kao polazište za promišljanje strategija otpora u sadašnjem trenutku.

Časopis obiluje i pismima i ličnim pričama studenata – o šetnjama kroz Srbiju, vožnji bicikla do Strazbura, kolektivitetu i zajedništvu, ali i povratku pitanjima „ko sam ja“ i koja je moja „životna svrha“.

Ta pitanja autori često posmatraju kroz iskustvo blokada – koliko su ih one promenile i šta su tokom prethodne godine saznali o sebi. Olga Mirković u tekstu „Ja Vol 28“ piše: „Možda nije cilj pronaći konačan odgovor, već naučiti da živimo s pitanjem, u stalnom kretanju između različitih interpretacija sebe i sveta oko nas.“

Poezija i proza levitiraju između modernizma, postmodernizma i novog realizma. Nekada izrazitu individualnost postavljaju kao temelj identiteta, a nekada pokušavaju da ljudskost sagledaju iz sasvim drugačije perspektive – kroz drugo biće ili drugi kod.

Važan deo časopisa zauzima i predlog projekta memorijalnog parka „Staro sajmište“, pod naslovom „Građenje na slojevima narativnog taloga“. Nina Čegar predlaže kako da se očuva prostor opterećen istorijom, ali i da mu se istovremeno vrati relevantnost za budućnost.

Njena ideja je da se Starom sajmištu pristupi integralno i da se reaktualizuje njegova vrednost kao javnog prostora. Tako bi ono postalo ne samo čuvar kolektivnog sećanja, već i simbol transformacije i budućih promena.

Kako je nastao broj: jedan jedini

Početkom marta prošle godine SKC tim je na Instagramu pozvao zainteresovane studente da za potrebe prvog izdanja pošalju tekstove, fotografije i grafička ostvarenja. Kada su radovi pristigli, počeo je rad na časopisu.

Međutim, krajem jula 2025. godine policija je, u pratnji kamera televizije Informer, ušla u zgradu SKC-a i izbacila studente koji su u njoj boravili.

Nekoliko dana kasnije Studentski kulturni centar posetili su predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, optužujući studente da su devastirali prostor i „ukrali“ inventar.

Iako su ostali bez prostorija, studenti nisu odustali od časopisa. Redakcija je nastavila da se okuplja na različitim mestima u gradu, zbog čega je rad na prvom i jedinom broju trajao gotovo godinu dana, objasnila je za „Vreme“ jedna od urednica časopisa Dea Jovanović.

„Još dva meseca bila su nam potrebna za prikupljanje donacija i organizaciju događaja na kom ćemo predstaviti SKČ“, dodaje ona.

Stvaranje slobode ne završava se na kraju broja

SKČ je šaren, razigran i vizuelno bogat, ali ono što u njemu piše nije ni infantilno ni površno. Ilustracije i fotografije priredili su studenti različitih fakulteta, a čitalac već na početku dobija i uputstvo kako da „zgotivi“ časopis.

Uspešno „zgotivljenje“, piše, moguće je samo ukoliko „sebi dopustiš da postaneš vodič kroz štampani prostor, s pitanjima, s nesigurnostima, ali i sa potpunom slobodom da misliš i budeš ono što jesi“.

Nakon čitanja, svako može sam da odluči šta će sa časopisom učiniti: da ga spali, iscepa, urami, pokloni ili ostavi na klupi u parku kako bi neko drugi pokušao da ga „zgotivi“.

Prvi broj SKČ-a predstavljen je ispred zgrade iz koje su studenti izbačeni gotovo godinu dana ranije. U sam prostor nisu uspeli trajno da se vrate, ali su iz njega izneli upravo ono što su u njega i uneli – ideju da SKC ponovo postane mesto omladinske kulture, slobodnog mišljenja i otpora.

Jer, kako piše na stranicama časopisa, „stvaranje slobode nije posao koji se završava na kraju broja“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!