Program oko kojeg bi mogle da se okupe progresivne snage Srbije

Srbiju očekuju parlamentarni izbori. Relevantne političke snage koje će se takmičiti na izborima se grupišu u dve kolone: prorežimsku i kolonu okupljenu oko „studentske liste“. Parlamentarne opozicione partije koje su sebe osudile na duboku hibernaciju, a možda i trajan nestanak sa političke scene.

Ispod je predlog vrednosti i programskih principa oko kojih bi se mogle okupiti progresivne snage Srbije (PSS) koje će biti predvođene onim što se neformalno naziva „studentska lista“, ili iste uzeti u razmatranje pri formulaciji programskih načela pred izlazak na predstojeće izbore. Ovaj predlog je namerno sasvim sažet kako bi bio što jasniji (izbegavajući pri tome demagogiju i banalizaciju), kako bi mogao komunicirati sa što većim brojem ljudi, i konačno, kako bi se predloženi principi i programske orijentacije mogle što efikasnije prodiskutovati u javnom prostoru i među onim snagama koje nazivam progresivnim (a koje predvode studentski plenumi i građanski zborovi), kako bi se došlo do što kvalitetnijeg predizbornog programa (kako po sadržini tako i po formi), koji bi služio kao okvir delovanja buduće zakonodavne i izvršne vlasti, u slučaju da PSS („studentska lista“) osvoje parlamentarnu većinu i formiraju vladu.

Demokratija

PSS su posvećene afirmaciji slobode i demokratizaciji društva na temelju vrednosti života i dostojanstva svake ljudske ličnosti. Demokratizacija društva podrazumeva:

·      Stvaranje sistema u kome svi punoletni građani imaju realnu mogućnost da učestvuju u upravljanju državom (npr. putem legitimnih i legalnih izbora)

·      Mogućnost kritike i mirne smene vlasti

·      Eliminacija nasilja, političkih, pravnih i ekonomskih pritisaka na ljude koji se ne slažu sa predstavnicima vlasti ili njihovom politikom, ili koji se na legitiman način suprotstavljaju vladajućem sloju

·      Omogućavanje da se na svim nivoima odlučivanja u društvu poštuje princip da svi kojih se direktno tiče neka odluka imaju stvarnu mogućnost da učestvuju u donošenju te odluke.

Legitimnost odluka i vršenja vlasti na bilo kom nivou zavisi od poštovanja ovog principa. Shodno tome, ne sme postojati koncentracija moći u rukama jednog pojedinca, kaste, klase, profesionalne grupe, i sl.

Sve institucije, kompanije i platforme koje deluju u fizičkom ili digitalnom prostoru, bilo da su uspostavljene od strane države, grupa građana ili privatnih aktera, koje steknu značajan uticaj na javnu sferu ili život opšte populacije treba da budu stavljeni pod demokratsku kontrolu i moraju biti pod javnim nadzorom. Primarni cilj najznačajnijih društvenih organizacija mora biti opšte dobro, a ne ostvarivanje profita ili promocija privatnih interesa. Kako bi se to obezbedilo, potrebno je doneti odgovarajuću regulativu koja sprečava prekomernu akumulaciju privatnog bogatstva i sa njim povezanog političkog uticaja.

Ljudska prava

Život, sloboda i dostojanstvo svakog čoveka su neprikosnoveni. Svako je odgovoran za afirmaciju života, slobode, dostojanstva i blagostanja drugih. Svi ljudi uživaju ista ljudska prava, bez obzira na rasu, pol, uzrast, klasu, nacionalnost, etničku pripadnost, religiju ili bilo koji drugi identitet ili društvenu ulogu. Pojedinci, zajednice, organizacije i državni organi su dužni da štite život, slobodu, dostojanstvo, jednakost i blagostanje svake osobe.

Nepovredivost ljudskog života

Treba smatrati nelegitimnim i protivzakonitim oduzimanje života drugoj osobi pod bilo kojim okolnostima, osim kada to zahteva nužna i minimalna primena samoodbrane. Takođe treba smatrati nelegitimnim i protivzakonitim oduzimanje ljudskog života radi odbrane imovine ili kao naknadnu kaznu za počinjeno krivično delo.

Ljudsko dostojanstvo

Ljudsko dostojanstvo podrazumeva da ljudi ne smeju biti izloženi ponižavajućem postupanju ili mučenju. Pod mučenjem se podrazumeva svaki oblik postupanja kojim se osobi, protiv njene volje, nanosi fizički ili duševni bol, bilo kao kazna ili metod prinude. Sva prinudna sredstva prema pojedincima ili grupama, izvan apsolutno minimalnih i nužnih mera potrebnih za zaštitu drugih pojedinaca ili samog društva treba smatrati protivzakonitim.

Sloboda

Sloboda mišljenja, izražavanja (u bilo kom obliku), istraživanja i objavljivanja rezultata istraživanja, kao i sloboda izbora verskih ili drugih uverenja i stavova, predstavljaju suštinska prava koja se ni pod kojim uslovima ne mogu oduzeti. Niko ne može snositi sankcije zbog onoga što misli ili zbog mišljenja koje izrazi, bez obzira na to koliko to mišljenje bilo nepopularno. Istovremeno, pravo drugih da izražavaju kritiku prema tuđim stavovima i pozicijama takođe mora biti neotuđivo.

U svim drugim aspektima, sloboda pojedinaca (npr. sloboda kretanja) može biti ograničena samo ukoliko postoji osnovana sumnja da postupci tih pojedinaca predstavljaju razumnu pretnju drugim pojedincima ili društvu.

Zabrana svih oblika ropstva

Svaki oblik ropstva – uključujući dužničko ropstvo i prinudni rad – treba smatrati neprihvatljivim i protivzakonitim.

Vladavina prava i borba protiv korupcije

PSS se zalažu za vladavinu prava, poštovanje ustavnog poretka i zakona, na bazi ovde iznetih principa. Ovo podrazumeva i beskompromisnu bornu protiv korupcije, pre svega one krupne i sistemske.

Društvena mobilnost i meritokratija

Društvena mobilnost (horizontalna i vertikalna prohodnost kroz društvo) je ključan faktor razvoja društva, i ona mora biti zasnovana na kompetentnosti i ostvarenim rezultatima. Ovim se sprečava da nekompetentni ljudi dobijaju odgovornosti koje prevazilaze njihove sposobnosti (čime nanose štetu društvu), ali se takođe sprečava da kompetencija postane privilegija zasnovana na klasi ili zatvorenom interesnom krugu (čime nestaje društvena mobilnost).

Pravo na sigurnost i blagostanje

Ljudska bića imaju pravo da zadovolje osnovne potrebe neophodne za održavanje života. To uključuje pravo na (zdravu) hranu, čistu vodu, lekove i medicinske procedure u slučaju bolesti, smeštaj i lični kontakt sa voljenim osobama (pod uslovom da takav kontakt želi i druga strana).

U slučaju nemogućnosti otplate duga, svakom pojedincu mora biti zagarantovan životni prostor i prihod (ili ekvivalent) koji su dovoljni za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.

Osnovni životni prostor i sredstva za dostojanstven život ne mogu biti oduzeti pojedincu ili porodici pod bilo kojim uslovima.

Država mora da stupi u projekte socijalnog stanovanja, koji bi garantovali stambeni prostor najugroženijim segmentima stanovništva, kao i prihvatljive cene stanovanja onima sa nižim primanjima.

Zdravstvo, školstvo, bezbednost i ekonomska sigurnost

Primarni ciljevi države su da obezbedi svim građanima kvalitetno zdravstvo, školstvo, dovoljan nivo bezbednosti i bazičnu ekonomsku sigurnost koja garantuje dostojanstven život.

Ekonomska pravda

Razlika između najbogatijih i najsiromašnijih građana mora biti održavana u razumnim okvirima, kako ista ne bi nanosila štetu društvu, niti bila u suprotnosti sa gore proklamovanim vrednostima ljudskog života, slobode i dostojanstva. Prekomerna koncentracija privatnog bogatstva je društveno i ekonomski štetna. Progresivno oporezivanje treba da obezbedi da, nakon određenog nivoa prihoda ili količine stečenog bogatstva, dalje uvećavanje bogatstva postane neisplativo.

Zdravstvena zaštita

Svi građani treba da budu obuhvaćeni istim javno finansiranim sistemom zdravstvenog osiguranja i da imaju jednak pristup neophodnim medicinskim uslugama i procedurama. Obim i vrsta lečenja treba da budu određeni isključivo prirodom bolesti, nivoom medicinskog znanja i dostupnom tehnologijom/lekovima, ne društvenim statusom ili finansijskim mogućnostima pojedinca.

Obrazovanje

Sticanje kvalitetnog obrazovanja je nužan uslov razvoja društva i ličnosti.  Svima se mora obezbediti pristup kvalitetnom obrazovanju. Upis na sekundarni i tercijarni nivo obrazovanja  (srednje škole i fakultete), te mogućnost nastavka školovanja na višim nivoima, treba da zavise isključivo od ličnih afiniteta i sposobnosti pojedinca, ne od bogatstva, porekla, političkih i drugih uticaja.

Obrazovni sistem treba da:

• Pruži solidno opšte obrazovanje. Pored specijalizovanog znanja i kritičkog mišljenja, šira znanja izlažu učenike/studente različitim idejama i metodologijama, pomažući im da shvate složene veze između pojedinih oblasti i društva;

• Omogući učenicima/studentima da, stičući relevantna i dubinska znanja i veštine, postanu stručnjaci u određenoj oblasti;

• Razvija sposobnost kritičkog mišljenja, naročito kada je reč o visokom obrazovanju – što je od ključnog značaja kako za akademski napredak tako i za formiranje odgovornog građanina koji će biti u stanju da na konstruktivan način učestvuje u životu zajednice. Kritičko mišljenje osposobljava građane da se odupru medijskoj manipulaciji i propagandnim narativima, kao i da razvijaju složenije načine artikulisanja ideja i društvenih procesa;

• Doprinese ličnom razvoju. Obrazovanje treba da neguje i razvija talenate i interesovanja kod učenika/studenta, da omogući ne samo sticanje pojedinačnih znanja i veština već i povezivanje tih znanja i veština sa ličnim iskustvom, interesovanjima i životnim situacijama. Na taj način znanja i ideje postaju opipljive i relevantne, dok se pojedincima istovremeno pomaže da artikulišu i prevaziđu lične izazove, omogućavajući im da rastu i razvijaju se kao ljudska bića.

Spoljna politika

PSS ostaju posvećene EU integracijama u istoj meri i onom dinamikom kojom EU ostaje posvećena prijemu Srbije u punopravno članstvo.

PSS će sarađivati sa svim relevantnim regionalnim i međunarodnim faktorima u svrhu afirmisanja mira, stabilnosti, saradnje, i realizacije programskih ciljeva u interesu građana Srbije.

Ekološka i ekonomska održivost

Zaštita prirode i podizanje nivoa ekološke svesti i kvaliteta životne sredine moraju biti prioriteti. Neophodno je reafirmisati vrednosti manje potrošnje, smanjenja produkcije otpada i uspostaviti visok novo reciklaže, kao i (samo)održivih oblika života i proizvodnje u lokalnim zajednicama u simbiozi sa prirodnim okruženjem. Smanjenje konzumacije i potrošnje, te eliminacija otpada (osim onog koji se može u potpunosti reciklirati bez dodatnog nanošenja štete prirodi) ne samo da su mogući, već i nužni.

Produkcija otpada treba da bude dodatno oporezovana, kao i luksuzna roba.

Ekonomska politika

Ekonomska politika mora biti zasnovana na podsticanju privatne inicijative, domaće proizvodnje i izvoza. U tu svrhu neophodno je formiranje razvojnih banaka, jačanja otpornosti na spoljne uticaje i smanjivanje zaduženosti zemlje.

Država mora obezbediti da strateški resursi budu u domaćem vlasništvu, i da proizvodnja ključnih dobara (hrane, vode, lekova, energije) bude domaća.

Privatno vlasništvo i organičenja privatnog vlasništva

Legalno stečena imovina mora biti zaštićena zakonom.

Privatno vlasništvo nad prirodnim resursima poput vode, vazduha, velikih površina zemlje i šuma mora biti ograničeno ili potpuno ukinuto. Samo manje površine zemlje mogu biti u vlasništvu onih  koji na njima žive ili ih obrađuju za sopstvene potrebe, dok se veće obradive površine mogu ustupiti pod određenim uslovima za proizvodnju hrane i drugih proizvoda od značaja za zajednicu.

Društvo mora upravljati prirodnim resursima tako da oni koriste zajednici, i ne nanose trajnu štetu ostatku prirodnog sveta.

Vraćanje protivpravno stečene imovine

Sva imovina koja je protivpravno stečena mora biti oduzeta. U tu svrhu je neophodno doneti zakon kojim će se, u cilju uspostavljanja koncepta pravde, primeniti diferenciranje odgovornosti. Pravda ne zahteva jednaku kaznu za sve, već pravednu: arhitekte sistema moraju snositi najveću odgovornost, koruptivni profiteri se imaju tretirati kao oni koji su svesno koristili sistem radi uvećenja ličnog bogatstva, dok oni koji su bili prinuđeni da učestvuju u takvom sistemu moraju biti prepoznati kao posebna kategorija koja bi, osim plaćanja poreza na dodatno (i nelegitimno) stečeni profit, bila izuzeta od krivične odgovornosti (po uzoru na regulativu koja postoji kada su u pitanju svedoci saradnici).

Radnička prava

Država mora obezbediti visok nivo zaštite prava radnika, uključujući zaštitu na radu, pravo na adekvatnu naknadu za rad, pravo na odmor, zaštitu od samovolje poslodavca, zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa i sl.

Autorska prava

Prekomerna zaštita autorska prava – koja onemogućava ili bitno ograničava ljudski i društveni razvoj, rast znanja i uvećanje blagostanja najvećeg broja građana – mora biti onemogućena. Privatni profit ne može imati prvenstvo u odnosu na dobrobit svih. Svi izumi koji direktno doprinose zaštiti i unapređenju života, zdravlja i blagostanja ljudi i prirode moraju biti u javnom domenu. Uz odgovarajuće priznavanje autorstva i pravednu naknadu pronalazaču/autoru (koja odražava društveni značaj izuma/intelektualne svojine), patenti i drugi oblici intelektualne svojine treba da budu slobodno dostupni.

Pravo na javni i privatni prostor bez reklama

Pojedinci i zajednice treba da imaju pravo da žive i rade u privatnim i javnim prostorima bez izloženosti reklamama. Umesto prekomernih, agresivnih i nametljivih reklama usmerenih na ostvarenje privatnih profita, kojima se privatizuje javni prostor, ljudima treba da budu dostupni relevantni, pouzdani i informativni opisi proizvoda onda kada su im potrebni.

Prikupljanje podataka i nadzor

Nijedan pojedinac ili kompanija nema pravo da prikuplja bilo kakve lične podatke bez izričitog pristanka osobe ili osoba čiji se podaci prikupljaju. Nužno je da oni od kojih se traži prikupljanje podataka imaju realan izbor kako, odbijajući da daju saglasnost za prikupljanje njihovih podataka, ne bi bili izloženi bilo kom obliku diskriminacije ili ugrožavanja osnovnih prava i fer mogućnosti. Prikupljanje ličnih podataka – ili podataka iz javnog domena – u svrhu ostvarivanja profita treba oporezovati.

Nijednoj kompaniji ili agenciji, privatnoj ili državnoj, neposredno ili posredno, ne sme biti dozvoljeno da sprovodi nadzor nad ljudima, njihovom privatnom prepiskom, fizičkim i onlajn aktivnostima, osim na osnovu izričitog sudskog naloga izdatog na temelju verodostojnih dokaza povezanih sa konkretnim krivičnim delima, uz pretpostavku da nadzor može pružiti dokaze o ozbiljnim krivičnim delima koja su počinjena ili planirana.

Veštačka inteligencija

Upotreba „veštačke inteligencije“ mora biti striktno regulisana. Svaka institucionalna upotreba AI sistema pri kojoj građani mogu trpeti negativne posledice te upotrebe (npr. pri donošenju političkih ili sudskih odluka, ili korišćenje AI za „personalizovano” određivanje cena sa ciljem nelegitimnog ostvarenja profita) mora biti zabranjena.

Kultura solidarnosti i saosećanja

Afirmacija kulture solidarnosti, saradnje i empatije, nasuprot kulturi toksične kompetitivnosti, afirmaciji antagonizma između često veštački stvorenih kolektivnih identiteta (u svrhu komodifikacije i eksploatacije tih antagonizama), međusobnog neprijateljstva i otuđenja. Potreban je aktivan otpor ugnjetavanju, kako na individualnom tako i na kolektivnom nivou. Ukoliko se čovek ne opire i ne bori protiv represije, ne samo onda kada su „moj” ili „naš” život, sloboda, prava i blagostanje ugroženi, već i kada su drugi ljudi izloženi represiji, tada postaje saučesnik u toj represiji.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!