Građani Srbije strahuju od veštačke inteligencije manje nego ostatak sveta, ali su pojedini poslovi već pod pritiskom
Da bi u narednim mesecima mogla da ostane bez trenutnog posla zbog sve većeg upliva veštačke inteligencije u IT sektor, strahuje 35-godišnja Beograđanka Marija.
Zaposlena je u jednoj maloj stranoj kompaniji na seniorskoj poziciji i, uprkos dugogodišnjem iskustvu i stručnosti, kaže za „Vreme“ da se poslednjih godinu dana atmosfera u industriji značajno promenila.
„Ranije se podrazumevalo da će timovi rasti. Danas se sve češće govori o tome kako AI može da zameni deo poslova koje su ranije radili ljudi. Posebno su pod pritiskom juniori, ali više niko nije potpuno siguran“, kaže ona.
Marija nije usamljena u tom strahu.
Prema nedavnom Galupovom istraživanju, 36 odsto ljudi u svetu veoma je ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da zameni njihov posao. U Srbiji takav strah ima 32 odsto ispitanika, dok 37 odsto kaže da nije zabrinuto zbog mogućeg uticaja AI na zaposlenje.
Iako AI još nije izazvao masovna otpuštanja, pojedini sektori već osećaju posledice automatizacije i sve šire upotrebe alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Među poslovima koji se smatraju najugroženijim su korisnička podrška i kol centri, administrativni i kancelarijski poslovi, unos i obrada podataka, osnovni marketinški poslovi, kopirajting, junior IT pozicije, prevodilački i rutinski analitički poslovi.
Posebno su pod pritiskom početničke pozicije u IT sektoru, jer kompanije sve češće koriste AI alate za zadatke koje su ranije obavljali junior programeri, testeri ili tehnička podrška.
Istovremeno, raste potražnja za zaposlenima koji znaju da koriste i kontrolišu AI sisteme, analiziraju podatke ili razvijaju kompleksnija softverska rešenja.
Podaci HelloWorld sajta pokazuju da je potražnja za AI stručnjacima u 2025. godini u Srbiji porasla za više od 80 odsto u poređenju sa 2024. Apsolutne brojke ipak nisu visoke. Radi se o 347 oglasa u 2025. godini naspram 192 u 2024.
U većem delu regiona preovlađuje uverenje da AI neće u značajnoj meri zameniti ljudski rad, a izuzetak predstavljaju Grčka i Kosovo, gde je zabrinutost izraženija.
U Rumuniji i Srbiji stavovi su gotovo izjednačeni, uz blagu prednost onih koji ne strahuju od uticaja AI-ja na posao, pokazalo je Galupovo istraživanje koje je preneo FoNet.
Nešto veći optimizam prisutan je u Bosni i Hercegovini i Mađarskoj, dok su Bugarska, Slovenija i Severna Makedonija među zemljama sa stabilno niskim nivoom zabrinutosti.
Najmanji strah zabeležen je u Hrvatskoj.
Istraživanje je sprovedeno u 61 zemlji i obuhvatilo je oko 60.500 ispitanika.
Globalno, 46 odsto ljudi ne izražava zabrinutost zbog uticaja AI na posao, dok je 36 odsto veoma ili donekle zabrinuto da bi veštačka inteligencija mogla da ugrozi njihovo zaposlenje.
Najveći strah od gubitka posla beleži se u zemljama u razvoju, posebno u Aziji i Latinskoj Americi – Filipinima, Indiji, Indoneziji, Peruu i Ekvadoru.
S druge strane, najmanju zabrinutost pokazuju razvijene evropske države poput Estonije, Švedske, Norveške i Danske.
Estonija, jedna od najdigitalizovanijih zemalja na svetu, često se navodi kao primer društva u kojem se gotovo sve administrativne procedure mogu završiti elektronski – od plaćanja računa do kupovine nekretnina. Ipak, uprkos visokom stepenu digitalizacije, građani te baltičke države ne pokazuju veliki strah od AI tehnologija.
U zemljama sa razvijenim uslužnim i autsorsing sektorom, poput Filipina, Indije i Indonezije, veliki deo radne snage zaposlen je na poslovima koji su relativno podložni automatizaciji, kao što su korisnička podrška i administracija. To, ocenjuje Galup, doprinosi većem osećaju nesigurnosti među zaposlenima.
Istovremeno, stabilniji socijalni sistemi, viši nivo poverenja u institucije i uverenje da će tržište rada uspeti da se prilagodi tehnološkim promenama verovatno doprinose većem optimizmu u razvijenijim državama, jedan je od zaključaka istraživanja.
Ispitanici sa višim prihodima i višim nivoom obrazovanja u proseku su manje zabrinuti zbog uticaja veštačke inteligencije na posao, iako upravo oni danas najčešće koriste AI alate u svakodnevnom radu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Svako odstupanje od proklamovane politike kvalifikovano je kao protivdržavno i nezakonito delovanje, građani su političku i nacionalnu lojalnost morali da dokazuju glasanjem za vladinu listu, okupljanje nekoliko osoba u privatnom stanu smatrano je nedozvoljenim političkim sastankom, i ostale vrste represija u vreme kralja Aleksandra
Postepeno, slažu se kockice priče o Šarkamenu i rimskom caru Maksiminu Daji. Nedavno je na ovom arheološkom lokalitetu otkriveno raskošno kupatilo napravljeno za uživanje, kakvo trenutno ne postoji na prostoru Rimskog carstva
Pedeset godina jedne od najvećih rok grupa svih vremena zvuči kao razlog za slavlje, ali i kao zgodan trenutak za svođenje računa – da se bez nostalgije premeri razmak između nekadašnje veličine i sadašnjeg trenutka
Ed Širan ostao je bez svih predizvođača na turneji nakon što je reper Meklemor uklonjen iz programa zbog propalestinskih poruka. Širan tvrdi da odluka nije bila njegova, dok su se ostali izvođači povukli u znak podrške Meklemoru
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
