Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas (utorak, 12. maj), investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra). Kako navodi Uprava za javni dug Ministarstva finansija, reč je o petogodišnjim vrednosnim hartijama sa godišnjom kuponskom stopom od 4,5 odsto i reotvaranju od 28. jula 2025. godine, objavio je portal Biznis.rs.
U ovoj godini je do sada održano pet aukcija na kojima su ponuđene državne hartije od vrednosti, a obim zaduženja iznosio je oko milijardu evra. Do polovine godine planirana je još jedna aukcija – 9. juna.
Prema Zakonu o budžetu, plan države je da se u ovoj godini zaduži u iznosu od 8,3 milijarde evra. Uzimajući u obzir do sada emitovane dinarske i evroobveznice, država se već do maja zadužila oko polovine te sume, ne računajući ostale izvore finansiranja.
Tokom marta su emitovane dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti pet godina u iznosu od 2,7 milijardi dinara, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 17 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug sa poslednjim danom marta. Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 22,5 milijardi dinara.
Povećanje duga države prema bankama
Kada se uporedi struktura zaduženosti u martu u odnosu na februar, podaci pokazuju da je država povećala za 100 miliona evra zaduženost prema poslovnim bankama, koja je dostigla 5,27 milijardi evra.
Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je tako da raste i u ovoj godini, nakon što je u prošloj prirast zaduživanja po osnovu kredita iznosio 807 miliona evra. Država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.
Istovremeno, u martu je povećan dug i prema kineskoj Export-Import banci za skoro 80 miliona evra, pa državni dug prema ovoj banci sada iznosi 2,85 milijardi evra. Sa druge strane, država je u martu za ukupno oko 100 miliona evra smanjila dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kao i kreditne obaveze koje ima prema stranim vladama.
Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju marta iznosilo je 78,9 odsto, dok je ostatak u dinarima. U evrima je 61 odsto duga, 12 odsto je u dolarima i 5,6 u Specijalnim pravima vučenja (SDR).
Učešće nerezidenata u portfelju dinarskih državnih hartija od vrednosti na kraju marta 2026. godine iznosi 12,9 odsto, odnosno 101,3 milijarde dinara.
Poslednje zaduživanje po osnovu evroobveznica u iznosu od tri milijarde evra sa kraja aprila biće uključeno tek u naredni izveštaj Uprave za javni dug i tada će se videti koliko je od tog novca namenjeno za refinansiranje starih dugova, a koliko je novo zaduženje države.
Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju marta 2026. iznosi 41,7 odsto, a učešće javnog duga sektora države u BDP-u iznosi 42 procenata. Javni dug centralnog nivoa vlasti u martu 2026. godine u odnosu na prethodni mesec porastao je za 18,8 milijardi dinara i iznosio je 4.620 milijardi dinara (39,4 milijarde evra).
Nije jednostavno predvideti po kojoj ceni bi Srbija mogla da se zadužuje u narednom periodu
Inače, u martu se desio preokret na tržištu obveznica, pa su prinosi na naše obveznice porasli u proseku više od pola procentnog poena usled očekivanih inflatornih pritisaka i rasta kamata, da bi se u aprilu situacija malo smirila.
Zbog toga nije jednostavno predvideti po kojoj ceni bi Srbija mogla da se zadužuje u narednom periodu, ali stručnjaci ocenjuju da je skuplji dug generalni trend na evropskom tržištu kapitala na kojem prinosi na desetogodišnje obveznice rastu i za Nemačku i Italiju, pa tako i za Srbiju.
Vladan Pavlović iz Ipopema Securities rekao je za Biznis.rs da je cena po kojoj se država zadužila za tri milijarde evra pre desetak dana solidna, s obzirom na to da je valuta u kojoj je zajam obavljen evro. Ipak, kako je ocenio, kamata je u skladu sa profilom rizika zemlje.
Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ocenio je u ranijoj izjavi za Biznis.rs da će se, ukoliko se nastavi kriza na tržištu energenata, država u narednom periodu zaduživati skuplje ako reši da prikupi kapital radi otplate dospelog duga, servisiranja kamata ili namirivanja mogućeg većeg budžetskog deficita.
Sličnog mišljenja je i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić koji je nedavno kazao da desetogodišnje obveznice, kao reperne za sve zemlje u svetu, koje odražavaju impuls američke monetarne politike, idu u pravcu da će zahtevani prinosi investitora zbog rastuće rizične premije biti sve veći.
Prema Đukićevim rečima, investitori će očekivati veće prinose na obveznice koje budu kupovali, čak i za zemlje koje imaju investicioni rejting.
Izveštaj za mart pokazuje da se struktura javnog duga nije mnogo promenila, pa ubedljivo najveći udeo od 10,3 milijarde evra i dalje otpada na evroobveznice Republike Srbije, slede državne dugoročne hartije u dinarima u iznosu od 6,7 milijardi evra, dok su krediti poslovnih banaka odmah iza sa potraživanjima od 5,27 milijardi evra.
Izvor: Biznis.rs
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
