Foto: VremeSrbija nema najjeftiniju struju, pokazuju podaci Eurostata
Iako je i dalje pri dnu evropske lestvice, jeftiniju struju od Srbije za građane imaju Turska, Gruzija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Mađarska i Severna Makedonija. Cena struje odnosi se na potrošnju od 2.500 do 4.999 kilovat-časova godišnje sa svim državnim nametima.
Učestala povećanja cene električne energije od 2022. godine dovela su do toga da Srbija izgubi status zemlje sa najjeftinijom strujom, piše Danas. U poslednjih deset godina cena struje u Srbiji porasla za više od 90 odsto.
U ostalim zemljama regiona, ali i šire, ovako snažan rast nije zabeležen. Najveće povećanje nakon Srbije imala je Rumunija, gde su cene struje porasle za 47,2 odsto. Zanimljivo je da je u Crnoj Gori cena struje u istom periodu uglavnom stagnirala, dok je u Mađarskoj čak zabeležen pad od oko osam odsto.
Kada se cene struje uporede sa kupovnom moći stanovništva, položaj Srbije je nepovoljniji. Posmatrano kroz PPS (Purchasing Power Standard), odnosno standard kupovne moći, jeftiniju struju od Srbije imaju Malta, Mađarska, Norveška, Bosna i Hercegovina, Turska, Crna Gora i Finska.
Zanimljivo je da se odmah iznad Srbije nalazi Luksemburg, iako su prosečne plate u toj zemlji četiri do pet puta veće nego u Srbiji.
To znači da građani Srbije za račune za struju izdvajaju veći deo svojih prihoda, zbog čega im ostaje manje novca za druge životne potrebe.
Cena struje u Srbiji je u drugoj polovini 2025. godine dodatno povećana za 6,6 odsto. Istovremeno je snižena i granica za ulazak u crvenu zonu potrošnje, sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova, zbog čega statistika beleži međugodišnji rast cena struje za domaćinstva od 9,6 odsto.
Jedan od ključnih razloga za ovakav rast, na koji često ukazuju energetski stručnjaci, jeste činjenica da Srbija više ne može u potpunosti da zadovolji svoje energetske potrebe iz domaće proizvodnje. Dugogodišnje nedovoljno ulaganje u modernizaciju i izgradnju novih energetskih kapaciteta sada dolazi na naplatu.
Nedostatak novih nalazišta uglja, kao i sve češće suše koje smanjuju proizvodnju hidroelektrana, dovode do manje proizvodnje električne energije iz domaćih izvora. Zbog toga je Srbija prinuđena da deo električne energije uvozi po znatno višim cenama, što se direktno odražava na račune građana i privrede.
Struja za privredu takođe je poskupela u odnosu na period pre 2022. godine i, prema podacima Eurostata za drugu polovinu 2025. godine, Srbija se sada nalazi na sredini evropske lestvice po cenama za industriju.
Jeftiniju struju za privredu od Srbije imaju Finska, Gruzija, Norveška, Crna Gora, Turska, Švedska, Bosna i Hercegovina, Malta, Severna Makedonija, Španija, Portugal, Letonija, Bugarska, Estonija i Hrvatska.
Cena struje odnosi se na potrošnju od 500 do 1.999 megavat-časova godišnje sa svim državnim nametima.
Strane kompanije su od prošle godine počele da se sve češće povlače iz Srbije, navodeći kao razloge porast troškova poslovanja, minimalne zarade, kao i rast cena struje i gasa.
Ovi podaci Eurostata pokazuju da Srbija po cenama električne energije za privredu više nije konkurentna, ne samo u regionu, već i šire u Evropi.
Izvor: Danas
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
